Protojerej centarfor.
Rečnik / autori
BA
bandzy
na Vukajliji od oktobar 2010.viđen 30. jul 2016.
0 definicija0 odabranih0 poena
Domaća verzija prekookeanskog "Iz it bikoz ajm blek?" Izgovara se u trenutku kada smatraš da ćeš ispušiti, i da ti je jedini izlaz vađenje na kosovarsko poreklo.
- Žao mi je kolega, više sreće u sledećem roku.
- To zato što sam s Kosova?
- Jao, pa ne, ni slučajno. Možemo Vam priznati i ovaj odgovor, bio je samo polovično retardiran, a druga polovina je bila čak i netačna...
===============================================================
- Po poslednji put! Ne dam! Shvati već jednom!
- Je l' to zato...
- NE! Nije zato što si s Kosova nego zato što smaraš! A čak nisi ni s Kosova jebemu mater! I, ne, ne važi se što ti je prababina strina živela u Prizrenu.
Pokušaj da se polni odnos, s muške strane, produži na dovoljan za minimalno zadovoljstvo one druge strane. Da ne kažem ženske, ne bih da uvredim nekog u ovo osetljivo vreme.
Za ovo se koriste različite tehnike, od vizualizacije Vjerice, preko prisećanja na Vojislavove odabrane izraze lica, pa sve do sabranih izvinjenja Borisa Tadića.
- Aaaa... mmmmm... tooo...
- Ja sam gotov! Samo još malo!
- *Svaka čast Vučiću, za samo par meseci je svojim predanim radom ...i požrtvovanjem doprineo da veliki broj ljudi oseti nešto novo na političkoj sceni..nešto što će uspostaviti red i poštenje...u Srbiji koja je bila prekorumpirana.*
- TO MALAAAA! IDEMO JOŠ JEDAN KRUG ZA ISTI ŽETON!
Proviđenje sredovečnog trudbenika.
Još uvek mlad da digne ruke od svega i ode u Honduras, a odveć star da gaji ambicije u vezi karijere i lakta se sa stranačkim kadrovima. Životni vakuum kada je već sve postalo rutina. Novih izazova nema, niti ih priželjkuje.
Samo da je što manje obaveza i stresa, samo da nikog ne vidi i ne čuje, samo da bude mir i tišina...
Fali mu 32. godine radnog staža ili 23 za starosnu. Biće...
:Sunčan majski dan. Izmišljen za potapanje 3 dubinca, natučen obod slamenog šešira preko očiju i travku u uglu usana, dok zavaljen leži u platnenoj stolici na rasklapanje. Ili možda za šetnju po parku sa tablom šaha i novim brojem Geopolitike pod miškom. A mogao bi i onaj zaparloženi vinograd da se isfrizira, dobru je lozu nekada ćale dobijao odatle.:
- Pa, gde je, pobogu, ovaj referent? A, tu si! Slušaj, ja moram hitno na sastanak gradske komore, spremi mi dokumentaciju za sutrašnji sastanak sa ovima iz Komunalnog. I reši ovo plaćanje dobavljačima, opet neće da isporuče dok ne avansiramo, pojuri Micu iz finansija, reci da sam te ja poslao, ma znaš već, kao prošli put. Ako me slučajno nema do 10 ujutru, pošto ovi iz komore imaju posle neku prezentaciju u Šeheru hehe, zameni me na sastanku, nemoj ništa da pričaš, dogovorio sam se ja već sve sa direktorom, samo klimaj glavom i uzimaj beleške. E, da, odobrio sam ti odmor u avgustu, ali samo nedelju dana, pa šta ćemo mi ovde bez tebe...
Šmekerizam koji se upućuje namrgođenoj ili malodušnoj radnici. Deluje trenutno bez kontraindikacija, ali i bez veće šanse da izgovarač “završi neki konkretni posao “ sa dotičnom u smislu da će nakon toga da je jebe. Cilj je vraćanje radnog elana, fokus na prodajne artikle, sagledavanje mušterija u nagomilavajućem redu i povećanje frekvencije tipkanja po fiskalnoj kasi. Jedan nesebičan altruistički gest prema mušterijama koje će već sledećeg trenutka biti ekspresno uslužene od strane nasmejanog lica lepe radnice dok se osoba koja je tražila osmeh udaljava od objekta kao Talični Tom u poslednjem kadru svake svoje epizode.
Jutros. Prilazim pekari Friteza. Red ispred barake (više liči na golubarnik napušten s početka prošlog veka nego na mesto gde ljudi jedu, al' zato burek prste da poližeš). Vreme tmurno, oklembesili se ljudi, savilo glavu i staro i mlado, računaju verovatno kako da se uklope sa skresanom platom i ubogaljenom penzijom. Mlado devojče ispred mene odustaje i oslobađa mesto. Ostadosmo samo nas desetak muških da pouzimamo hranu i begamo. Al' ne biva. Unutra kao da tri radnice porađaju četvrtu ili se dešava neka grđa muka. Ote se prdež gladnog stomaka jednom deki, pronese se karaburmom, a ja konačno uđoh unutra po svoje nutrijente. Zastoj. Četiri žene bezizraznih bledih lica nesvesno glume loptice za fliper, zuje iza pulta, odbijaju se o zidove, vraćaju se, lutaju, odlaze po nešto, donose ništa, niko ne dobija uslugu. Mislim se u sebi: “hoćete da vodite državu, a ne mož' da se organizujete da nam podelite po burek i jogurat, ne tražimo mnogo!“ Nekako dođe na red debeljko kome spakovaše u džakove četvrt pekare, odvuče svoju guzičetinu i gladne oči i oslobodi mesto njemu-kralju doskočica i motivišućih fraza. Iz okovratnika maslinasto zelene jakne (najverovatnije iz seknd henda vojnog otpada) promoli se špicast, tanak nos, i čovek progovori:
- Jednu lepezu sa sirom, kiflu sa džemom, jedan osmeh, i jedan jogurt!
Kad čuše ovo za osmeh sve radnice se nasmejaše (čudo jedno), jedna pokri prazninu gde bi trebalo da bude zub (ili dva, tri) i prasnu u smej:
-ći ći ći ći
Radnica sa tetovažom na vratu (mlado pičence, onako nije loša, samo ko zna koliko je ta istetovirana ako je i šiju popunjavala, na nadguzju je verovatno scena usekovanja Jovana krstitelja u hd koloru) isto pršte u smeh pa prionu na kasu.
Dok si reko sirnica svi bismo usluženi i sretni.
Izađoh sa svezanom kesom napolje, a ono sunce granulo.
Beogradski Pekam. Granica Beograda sa onim što je Beograd, a ne bi smelo da bude Beograd. Opština u kojoj se ko šare na zebri prepliću naselja u kojima dominiraju Zvezdaši sa onima u kojima dominiraju Partizanovci. Brdovita ko San Francisko. Ima prirodu lekovitu ko u Černobilju. Mesto u kome se naselje sa desetospratnicama graniči sa prašumom u kojoj može da vas izede anakonda. Najbombardovanije mesto u Evropi posle Drugog svetskog rata. Penzionerski raj, pa na površini prečnika pet-šest kilometara sadrži desetak kafića i desetak kvadratnih metara kulturnog i zabavnog sadržaja. Glavni izvor prihoda "Poštine" kablovske televizije (realno, da nije rakovičkih penzionera, svi bismo prešli na nešto bolje). Sedište FK IMR, koji je osamdeset i neke izbacio Zvezdu iz Kupa Maršala Tita (dobro, ovo moćno zvuči, ali je netačno). Nekada se u njoj nalazilo slavno Kijevsko jezero (danas isušeno), na kome su jednog vikenda 1905. godine izblejali Mileva i Albert Ajnštajn, i to iste godine kada je on objavio teoriju relativiteta (ovo moćno zvuči, i tačno je!). Sadrži soliter, za čiji krov mi je Aca Baron rekao da se na njemu nalazi ispravni helikopter koji niko ne ume da pokrene. Sadrži istoimeni srednjevekovni manastir, u kome su sahranjeni mnogi crkveni VIP-jevi, uključujući i Patrijarha Pavla. Šešelj je tu otpočeo pohod na vlast i slavu.
Kao posebnu turističku atrakciju, izdvajamo resničko jezero Pariguz, često nazivano i beogradskim kupalištem budućnosti. Kada ga za šurnaest godina srede, ja vala ne ulazim u vodu, neću da me izede kakav mutirani grgeč.
Savremena srpska bajka - Zver i zver.
Sasvim realan sudar titana srpske sportsko-muzičke estrade, a i kontam nešto da bi mogli zajedno. Ono tipa, ona Bobiju može da poduva stopalo kad zine otprilike (ko ne veruje nek pogleda tv duga samo jednom i shvatiće o čemu pričam), Bobi nju ogrne ušima ko iz pičke, jer, kad može dve tribine Pionira, mora moći i gorostasnu lepoticu iz Sanskog Mosta. Jedino bi morali naći novi standard za gradnju stanova pošto u normalne građevine moraš ih unositi na kant. Nameštaj po narudžbi se podrazumeva, a kapu za Bobija ćemo potražiti u Ginisovoj knjizi rekorda jer ima uši fazon čuje te pre nego što si mu nešto rekao.
Bobi - De pičke!
Ćana - Jebo ti ćaću svog, uze me u dvije riječi.
Kad hormoni poskoče, a standardi pokleknu.
- ...ne vidim odavde, al' izgleda mi jebljivo.
Životinja koja se verovatno rađa kada Bogu prodje tiket čim je nagrađuje tako blaženom sudbinom. Dok ostali pripadnici svinjske populacije žive da bi bili zaklani, vepar za priplod, bukvalno, živi da bi jebao. Veliki, debeo pred njega uvek kukuruza, jer se dosta i troši. Kada bih bio neka životinja bio bih on, ah što nisam vepar! Ne razmišljaš za hranu - uvek te čeka, ne razmišljaš o svojoj deci koju svaki dan praviš svojim burgijastim kurcem. Samo jedeš i jebeš, ah što nisam vepar! Vole te svinje, a i gazdarica te ponekad pomazi, a ti voliš da te šašolje, ah što nisam vepar! Ne moraš da ga vadiš kada ti je naslađe, već u ekstazi puniš jedre nazimice, dok domaćini gledaju i navijaju za tebe: Jebi, vepre! Puni, vepre! Napravi nam prasiće!
Otac Luka Skajvokera koji voli da se oblači kao svetleća kanta za djubre, priča kao pokvaren telefon i diše kao prehladjena hemijska olovka. U svakom slučaju, sva je sreća da je dotični serijal snimljen na engleskom, jer bi Vejder zauvek ostao upamćen mesto po: ''Luke, I am your father'' po srpskoj verziji:
Luk, jebo sam ti kevu!
Ide mi na živac. Voditeljka Evroneta , emisije za obeznađivanje Srbije. Dobro, shvatio sam, nema od ta kurca ništa, nikad mi nećemo biti u EU, al mene brine druga stvar, OSTARE MI MAJA vodeći emisiju, istrunu mi dunja u fioci, svojim očima gledam kako se pretvara u polovnjaču a bio dobar pičić, pojavile joj se bore, još malo pa se zbabila. Majo slušaj me...
SKINI SE MAJO i vodi gola emisiju, jebeš i Evropu i sve, samo jedan život čovek ima, ako treba pobegni od svega, nije bitan ni Soroš koji te finansira, ni to što već deset godina dobro živiš sa sat vremena rada dnevno, samo se ti skini i vodi emisiju gola, ostavi trag neki jebemumater...
Skini se Majo
dok smo još mladi
jebeš Evropu
i sat što ne radi...
Pretplatu i dalje neću da plaćam, sve dok se ne skine i ona što vodi vremensku prognozu na dnevniku, i ona se polako pretvara u saragu...
Vanesa, prvo vrati kamili glavu pa da razgovaramo. A, tvoja je? Gore je nego što sam mislio.
Prvo, ružna si. Znam da nije greh biti ružan, jbg, nisam ni ja lepotan al ti sabijaš jebemumater... Daj malo vidi okreni profil ali onako skoro da je teme ili da, teme okreni, da, to je to. Sad mogu da pričam a da mi se ne grči levo oko, ostaće mi trajno tako a *nisu moje oči krive*.
To tvoja pesma, a? Znam, pizda ti materina, samo tu i znam pa teram šegu. Sedam albuma si bre izdala a jebeni MC Stojan ima više poznatijih pesama od tebe. Sram te bilo. Šta kažeš koja je još pesma tvoja? Haha, ne laži davždvenjaku jedan to peva Mira Škorić malopre sam video, hteo sam prvo nju da priupitam nešto al zauzeta je, krenule lubenice a dnevnica 1300 dinara.
Odakle ti uopšte na televiziji? Pa hajlajt u biografiji(koju je teže neći nego zdrav zub u ciganmali) ti je da si se posvađala sa Mikijem Panjkovićem. Leba mi... Što ste se svađali uopšte? Hteo da ti naplati po kvadratu? Pa dobro, bolje i tako nego da pogodite na dnevnicu pa 2 dana da te mrcvari, ima tu posla, nije da nema.
Poklope se tako neke stvari...tata drži restoran i plaća neke muzičare da sviraju i oni slučajno ostanu bez vrsne pevačice(Extra Nena brateu) jedan vikend i slučajno neko tebe predloži da otpevaš koju pesmu i tu se slučajno zalomi muzički producent koji u tatinom restoranu slučajno jede i pije godinama i to, naravno slučajno, za džabe. I on ti slučajno predvidi blistavu karijeru i slučajno ti nadene nadimak-hahaha stani sekund jebote, svaki put mi je sve smešnije-Plavi Haos! Plavi jebeni Haos!! Pa ja ništa gluplje nisam čuo još od Lučeta iz Kasidola...
I koji si ti kurčev VIP? Bar da si proneverila neke humanitarne pare, udala se za nekog harmonikaša ili kompozitora, snimila neki pornić ili...ne skidaj se, glupačo, kasno ti je sada a i ja imam neku granicu jebiga, što je mnogo-mnogo je...ovako, treba da ti imponuje što sam te opljuvao.
Definicija je napisana za Mizantrophy II.
