Рађање у филозофском смислу.

Ljudi koji imaju težak život. Imaju tonu iskustva, koje ih je nateralo da budu obazrivi. Žive socijalno i nestabilno, zavise od mnogih faktora. Poseduju izuzetnu količinu upakovanog straha, ponekad sasvim neopravdanog. To su osobe koje će se pre nasmejati nego one koje je život mazio, koje su site, ali taj smeh neće biti od srca. Taj smeh će skrivati sivilo, prekrivati tugu. Neće dati vihoru zla da odvuče i preostalu snagu kojom te osobe raspolažu. A te snage je malo.

Gledaju da nikoga ne uvrede, da se ne mešaju u tuđe živote. I svoj im je veoma komplikovan i nimalo lak. Predstavlja nerešivu enigmu. Ne nameću se, zatvorene su u sebe, izjedaju se iznutra. Ne žele nikome da govore svoju muku. Niko i ne zna šta ih muči. Mada se mogu prepoznati na prvi pogled kao osobe koje imaju određene nedostatke za sreću, niko ih neće gledati sa razumevanjem, neće nuditi pomoć. Sklanjaće se od njih kao od neke bolesti. Želeće da ih što pre prođu, preskoče, da ne stupe u kontakt s njima.

Mnogo brige obuzima takve ljude, ali se ipak oni zadovolje i najmanjim stvarčicama. Nisu halapljive, štaviše, sasvim malo im treba za sreću. Ali to *malo*, nikada ne dobiju. Brižljivo čuvaju ono što imaju, ne želeći da izgube ni delić onoga što poseduju. A poseduju veoma malo. Zbog toga su i obazrivi.

Kupuju crni hleb, gledaju po radnjama gde je šećer najjeftiniji, preračunavajući se koliko im je ostalo, ne bi li deci kupili bar litru mleka. Uvek jedu posle dece, i to ono što ostane. Nekada su bili zadovoljni svojim životom, a danas se sa velikom dozom sete sećaju tih dana, kada su umesto sebi pomagali drugima. Kada su imali mnogo više nego danas. Kada su bili srećni.

Danas, krišom kupe novčić na ulici, zgazeći ga i gledajući da ih niko ne vidi. Pre se tako odlučuju da skrpe za život, nego tražeći milostinju od drugih.
Ljudi koji rado pomognu, bar koliko je u njihovoj moći.

Je l' ideš sa devojkom na uranak?

Uloga u kojoj se nalazi lik prilikom intimnog odnosa sa nevinom devojkom.

Cви они који на бини стоје иза Борисава Ђорђевића, познатијег ширим народним масама као велики, недостижни, ултрасрбин, Бора Чорба. За већину оних који се изјашњавају као обожаваоци "Рибље чорбе" потпуно непознати, мистериозни и, на крају крајева, небитни људи, јер свако може да лупа у гитару али да пева као Бора - никад. Музичари који су дали немерљив допринос музици бенда, готово једнак као и поменути фронтмен, а који за то нису добили никакав кредит. Такође, музичари који су свој таленат и умеће ставили у службу човека који је њихов хард рок бенд годинама посељачивао и на крају га претворио у облик који има данас, када је просто срамота изговорити да "Рибља чорба" и хард рок имају нешто заједничко. Најзад, музичари који су свесни да је њихово време одавно прошло и да више немају енергије да нешто промене. Уосталом, и једини разлог зашто и даље стоје иза Боре Чорбе.

Мирослав Миша Алексић - Басиста, оснивач бенда. Рођен и одрастао у центру Београда, имао приступ страним рокенрол плочама када Југославија није знала шта је грамофон. Седамдесетих провео неко време у Америци, присуствовао концерту "Лед Цепелина". По повратку у земљу, обогаћен искуствима, основао хард рок бенд "Ес-о-ес" (који ће, након што им се Ђорђевић придружи, променити име у, шта друго, "Рибља чорба").

Мирослав Вицко Милатовић - Бубњар, један од оснивача, поред Алексића. Јако млад, вођен звуком "Блек сабата", започео каријеру у хеви метал бенду "Борн" а након распада се прикључио Алексићу. Једини који је покушавао донекле да испољи свој таленат пројектима са стране, али су сви прошли незапажено, у сенци матичног бенда.

Видоја Џинџер Божиновић - Гитариста, бенду се прикључио након што је Бајага, свестан да ће целог живота ћутати и свирати акорде онако како му Бора нареди, напустио бенд. Рођени брат великог Зорана Божиновића из прогресивне "Поп машине". Свирао у хард рок супер групи, "Рок машина" и "Дах"-у. Човек који вероватно ни данас не верује шта свира и шта га је снашло.

Никола Зорић - Клавијатуриста, једини у бенду музички образован, није ни био рођен када је бенд основан. Човек који се, након последњег великог концерта "Рибље чорбе" у Арени 2013, још увек пита шта ради са својим животом. Њега и његов соло бенд, са којим је наступао као предгрупа, публика је извиждала и негодовањем отерала са бине, јер га нико није препознао.

Да, ово су људи који свирају "пао сам у севдах ко шљива у говно", "празилук ми из дупета вири", "зашто увек курцу свирам" и још сијасет других "хард рок" песама и који би, да су могли да виде шта ће данас настати од њих, извршили харакири још '85.

Нека фризура, јебем ли га.

Тако се звала керуша Мила пре него што су јој одсекли ноге.

Tiha tuga svakog muškarca. Koliko god uvlačio stomak i držao dijetu više nikad neće stati u nju. Uspomena koja budi emocije i najvećih alfa mužjaka.

Četrnaesti vek. Balkan. Bogu iza tregera. Srbija. Zavađena nemogućnošću da izbere vodju varvarska družina Srba podelila se na više kvazi-državica. Najozloglašenija i najpoznatija po tiraniji bila je Moravska Srbija sa centrom u Kruševcu, inače jednoj klanici, crnoj rupi srednjovekovne Evrope .
Ova grupa primitivaca okupljena oko južne, zapadne i Velike Morave okomila se na miroljubivo, pleme Turaka Osmanlija koji su na Balkan došli iz mirodopskih razloga, usled nedostatka obradivog zemljišta i vode za piće. Muka živa ljude naterala.
Tako Turci sasvim miroljubivom politikom stigoše do reke Marice. Srbima je to jako smetalo jer su želeli etnički čist prostor koji je nekada posedovao najveći ratni zločinac u istoriji Srbije, Stefan Dušan, koga je varvarski narod prozvao Silni jer je, po predanju, silovao žene i na silu jeo decu do šest meseci starosti. Dvojica srpskih šovinista Kralj Vukašin i Despot Uglješa susreli su se na Marici sa Turcima 1371. godine gde iako brojno nadmoćni bivaju poraženi.Pobedila je želja i snaga za slobodom turskog naroda.Do 1389. nije bilo većih bojeva. Srbi su spremali plan kako da izvrše udar i etnički očiste prostor od Turaka.Planirana akcija Srba zvala se "Olujni Vidovdan". Lazar Hrebeljanović, novi tlačitelj, nekad službenik cara Dušana,planirao je da trećinu turskog stanovništva pobije, trećinu protera, a trećinu asimilira. Ovoj nelegitmnoj akciji koja nije u skladu sa srednjovekovnom Ženevskom konvencijom, prvo je trebala da predhodi jedna bitka koja bi slomila tursku vojsku. Izabrano je Kosovo. Vekovno ognjište Arbanasa, okupirano za vreme Dušana Decožderca.
I pored Muratovog insistiranja da se sve može rešiti na miran i demokratski način, dijalogom, Lazar je smatrao da je makljaža jedino moguće i prihvatljivo rešenje.
Lazar je u zemlju Arbanasa došao sa ne tako velikom vojskom varvara jer se nadao da će odneti pobedu zbog opremeljenosti svoje vojske, zahvaljujući eksploataciji Albanaca u rudnicima Novo Brdo, Brskovo i Srebrenica.Dobitnik nobelove nagrade za ljudska prava, pozvao je svoj narod da ustane na oružje i brani svoje vekovno ognjište od srpskih agresora i šovinista.Svi su se odazvali. Stari, mladi, gladni, žedni, pederi, bolesni. Murata je na kurvinski s' ledja ubio plaćenik inače, Albanac Miloi Kobilji. Poznate su zadnje reči velikog turskog diplomate "Umirem za demokratiju". Lazar je poginuo kada je bežeći pao s' konja uvidevši duhovnu snagu, snagu za slobodom i demokratijom turskog naroda. Srbi su kasnije formirali i despotovinu sa centrom u tad već pristojnom gradu Smederevu. Međutim, Despot Stefan Lazarević nastavlja sa autoritarnim režimom te Turci u ime demokratije preuzimaju upravu nad Srbijom sredinom petnaestog veka.

Put tvog ćaleta od kuće do škole, dužine oko 20 kilometara, duž kojeg se u oba pravca navodno ide uzbrdo.

Dihotomija apsurda. Isto ili različito, uslovljeno ili nezavisno, uzrok posledice ili posledica uzroka, klackalica neodlučnosti, poigravanje moždane hemije, Gordijev čvor seksualnosti ...

Overdoz ekserima.

Neokićena, strana okrenuta prema zidu. Simbol naše fasaderske sreće i licimurske euforije, koja se skriva iza šljaštećih ukrasa i kineskih lampica.

Sofisticirani način da saznaš da li je devojka spremna za seks.

Један од манира ракије коју си тек испекао. Конзумираш је 'нако млађану, топлу, чедну.
А онда те она баци у димензију Икс да са Крангом и Шредером решаваш проблем Кранговог тела, онда када се најмање надаш.

Stari naziv za munze.

Vremenski period , kada SAD ne bombarduje nijednu državu.

Регија богата каменом, каменом и камењем.

Рејв журке. Одлично место за посетити, уколико си у неком бедаку, па желиш само негде да се изгубиш и да те боли курац за све. Нико те не посматра, никога не посматраш, свима лепо и то је то. Рејвови су на лошем гласу због великог броја ћоманa, који исте посећују редовно. Али, то су углавном предрасуде. И они су људи, исто као и сви ви који ово читате. Додуше, нису баш при здравој свести, али добро.. Није смак света.

Рејвови такође важе за најбоље место за провод, али уколико сте новајлија на неком оваквом догађају, било би добро да знате пар стварчица пре него што се запутите у неку шуму, да се изгудрате и искачете.

1. Немој никада ићи на почетак рејв журке. Почетак рејва је досадан као деда Миливоје, кад крене о његовом времену и крпеном лоптом. Иде нека амбијентална музика, која ти не да ни да играш, а ни да седнеш и да се опустиш. Пар људи у просторији, двоје стало поред звучника да још мало сјебу свој слух, а ови остали се нервозно шеткају по објекту, чекајући дилера. Уколико си ипак дошао на сам почетак журке, због горе наведених околности пожелећеш да си отишао да слушаш Дада Полументу у локалној биртији надомак Балосаве у општини три лепе пичке материне.

2. Ако си послушао савет под 1. (види горе), добро си урадио. Стижеш око пола 1, мало после поноћи, таман да уграбиш најбоље место за ђускање, и са екипом направиш живи зид да вам не упадну неки небитни ликови са стране. Ако си стрејтер скокнеш по пиво или сокић, ако си ћоман скокнеш на брзака до вецеа да сипаш воду у флашу, јер си сву кинту за то вече спискао на јебени дс и вутру да се после спустиш.

3. Просторија се напунила, има младих бичарки које ти у мраку, онако издрогираном, изгледају као мисице пореклом са Венецуеле, које су дошле само да би врцкале испред тебе, док ти не скупиш мудашца да јој ставиш руку око струка. Е, немој јој стављати руку око струка. Штавише, боље је набоди у главу. Зашто? Зато што је и она изгудрана исто као и ти, ако не и више, и сигурно је ту са дечком, који је увек неки лерди са повећом екипом. Мојне да га набадаш, надрогиран си и чини ти се да си непобедив и најјачи, али веруј ми - НИСИ. Значи, без набадања. Дошао си да се проведеш и најбоље би било да тако и остане. А, и кад би ти дала пичке, ресица би била непослушна од силних опијата унетих током вечери. Значи у сваком случају нећеш јебати.

4. Одећа. Е сад.. Већина људи која чује реч рејв, одма' надовезује дречаве боје, и флуо лајт, због којег су те боје још дречавије. Ћомани имају трипове под утицајем јаке супстанце коју су унели у себе и параноја превазилази све границе у тим тренуцима. Е, значи, НЕМОЈ носити дречаве боје. Ем што ћеш бити мамац за пандуре тако ћомански обучен, ем што постоји велика шанса да ћеш истриповати од себе да си бојанка за децу предшколског узраста. Обуци се у црно, као и сав нормалан свет и буди сматран секташем. То је то!

5. Ако ти неко понуди да попијеш пиће из његове/њене лименке, а ти си стрејт, обавезно одбиј.
Ако се гудраш, неће да шкоди. Ко зна шта си све унео у себе током вечери, тако да још нека бактерија није на одмет. Ко зна, можда се деси нека симбиоза, па постанеш супермен или неки други херој врсте супер.

6. Најбитнија ставка. Тиче се странаца. Уколико приметиш неке странце, небитно да ли су из Грузије или из јебене Фукушиме, обавезно им уваљај неко срање. Небитно шта. Отцепи флоп са пакле цигара, купи лимунаду, проспи је преко њега и заваљај им то као ЛСД.
Састружи мало креча (или чега већ) са зида, упакуј у фолију и продај им то као спид. Узми било шта, и смисли нешто. Неће те провалити, а, и ако те провале, могу да ти га пуше, јер немају појма ни у којој су земљи а камоли да ли шмрчу дрогу или зграду. Наравно, то што продаш наплаћујеш три пута више него што је цена робе на улици и опет, неће те провалити, јер немају појма које су цене, а неће ни проверавати. Ту су да се надрогирају и ништа друго. Па, ето им мало зидина кад су већ вољни.

Зграде висине до 5 спратова, без лифта, без места за паркинг, скучених станова и изразито шареколиких боја, које због квалитета изградње брзо добију сиву ноту, испуцале зидове и нервозне станаре. Болест данашњих градова, рудник злата приватних грађевинских предузећа.