Ne troši nepotrebno reči. Ne očekuje osmeh od kasirke, ne zaviruje u frižidere, rafove i sitnice na kasi. Ne zanimaju ga cene bombonjera i alkohola sa gornjih polica. Skroman i ćutljiv, Stoji mirno i nesigurno čekajući da dodje na red, ispred njega se otvara plastična kesa i guta pola vekne belog i malo mleko u tetrapaku. Nema za bolje. Smešta blic pod mišku, otvara izandjali novčanik...Pravi se da pretura po pregradama, iako zna da novac stoji samo u jednoj, uvek u jednoj. Zavara se na tren. Čeka tri dinara kusura i primećuje prezrive poglede nervoznih Rembrantovih silueta iza njega koje čekaju red. Iz plastificirane stranice novčanika izviruju radoznalo slike bivše žene i dece koja su sad već odrasli ljudi, koji su se sad već upoznali sa životom i čiji osmesi odavno ne blistaju kao na fotografiji. Primećuje ih nestrpljiva devojka tik iza njega i razmišlja kako je na nekoga podsećaju. Možda na nekoga iz osnovne? Čovek ispred uzima kusur i uz blago dovidjenja odlazi, i ona dolazi na red. Vadi na pokretnu traku kase šampon, dezodorans, nestle, uzima cigare...U ruci drži pola integralnog hleba koji čeka da bude zapakovan. Razmišlja kako je debela. Možda i više nego debela. Mora izbaciti ugljene hidrate, pola hleba za jedan dan je i previše... Daje karticu i čeka na njen povraćaj, iza nje stoji golobradi klinac, brucoš, pun testosterona i energije, gleda devojku ispred i misli da li bi je kresnuo ili ne, nije zgodna ali je odnegovana, ipak bi, zašto ne? Pristala bi na sve, verovatno je očajna zbog izgleda...Pazaruje paštetu, majonez, jogurt, domaćica keks i pola hleba, cimer mu je žešća pederčina i ne dele ništa. Zašto bi mu ostavio polovinu hleba kad je kreten, ko ga jebe neka kupi sam sebi. Plaća, upućuje kasirki osmeh koji ostaje da lebdi negde izmedju, neuzvraćen. Nije nešto, mada - karao bi je, što da ne. Ostavlja dva dinara kusura i odlazi. Sredovečni čovek stiže na red, ovlaš baca pogled na naslovnu stranu novina i mršti se, crna hronika ga zamara, fudbal je namešten i prestao je da ga prati, dobro zna da izbori ništa neće promeniti...Doktori ubili malu Nadju. Vreme nepogodno za meteoropate. Svakog dana osvojite blic stan...Susreće ispitivački pogled mršave kasirke koja netremice zuri u njega i u pola vekne hleba u njegovoj ruci, verovatno se pitajući šta je ovo danas i kakva je nju zla sudbina poslala na zemlju da je izrabljuju po marketima za sedamsto dinara dnevno. Rezignirano pita:
- Zar ste pola čoveka da jedete pola hleba? Nećete uzeti ceo?
- Ne. Nemam sa kim da ga podelim.
Rasko066
Najveći sin srpskog naroda i narodnosti. Od majke Srbije i oca Sporta srpskog.
Već kao mali pokazivao je sav svoj raskošni talentat. Svi su ga voleli. Svi su želeli da ga gledaju. Bio je broj jedan. Glavno mudo. Svako selo je zbog njega izgradilo svoj fudbalski teren. Sve su ribe vlažile na njega. U međuvremenu, opila ga je slava. Novac mu je udario u glavu. Počeo je da izlazi po inostranstvu. Vreme je provodio uz političare, lopove i slične. Propadao je. Pao je na najniže grane. Kao klošar iz kraja. Svi ga znaju i sećaju se kako je nekada žario i palio, a sada je duboko u mraku koji je sam stvorio.
Za vreme njegovog lumpovanja druga deca gore pomenutih roditelja su počela da se probijaju. Starija ćerka Košarka je oduvek bila vredna, pametna i uspešna, ali na nju nije toliko obraćana pažnja. Uvek je bila odličan đak, ali Fudbal je bio ljubimac roditelja. Međutim, kada je on dotakao dno života, Košarka je postala ponos oca i majke. Na nju se ugledala i mlađa sestra Odbojka, kao i najjači član porodice, brat Vaterpolo. Nizali su uspehe na svim nivoima. Donosili su radost u kuću, što i dalje čine, a što je od skora počeo da čini i klinac zvani Tenis.
Međutim, majka i otac se sa suzom u očima još uvek sećaju uspeha najstarijeg sina, i nadaju se da će on opet biti očev ponos i majčina dika, da će opet koračati uspravno, sa visoko uzdignutom glavom i rušiti sve prepreke pred sobom. U njega se i dalje polažu najveće nade, iako to nije zaslužio. Svi potajno žele da se trgne i ustane iz kome u koju je zapao svojom krivicom i nepažnjom.
Nekada uspešni sin Rukomet je prolupao i davno pobegao od kuće, i od tada se ne zna ništa o njemu.
- Brate, plasirali se fudbaleri na svetsko, ajmo na doček!
- Ajmo! Do jaja! Ooo, ovog leta ovog letaaa, bićemo prvaci sveta!! Pali kola, idemoo!
- E vaterpolisti prvaci sveta.
- Da, video sam. Mojoj sreći nema kraja. Nego si čuo da se Seka kupa u magarećem mleku?
Što kaže moja baba kad krenem u crkvu:
- Kad se svi krste, krsti se i ti, ne mož da omaneš sve i da oćeš.
- Nemoj da ideš prljav, nije lepo, šalje lošu sliku o tebi (namig), možda vidiš i neku pristojnu curicu, pa šta će ona da pomisli kad te vidi takvog ko iz kanala! Obuci nešto čisto, nemoj novo, jer ćeš ispasti pomodar, a ja to, sine, najviše mrzim! Svi bi sad da idu u crkvu, koj kurac!
- I obavezno čiste cipele ili patike! Pa ulaziš u Božju kuću valjda, zamisli da dođe neko kod tebe u kuću sa blatnjavim čizmama!
- Prekrsti se i na ulazu u portu i pred vratima crkve. Nemoj to da zaboraviš!
- Kupi sveću, ali nemoj neku malu, će se smeju ljudi. Kupi bar one od 35 dinara i zapali sebi za zdravlje, babi ne moraš, dosta sam ja preživela... I upali jednu za deda Žiku, Bog da mu dušu prosti... Ali tamo dole, za mrtvake, nemoj gore, za ove žive, da ti se ne smeje neko.
- Kad sve to završiš, meti neku paru na one slike i ikone, valja se.
- Stani sa desne strane, tamo su muškarci, levo stoje žene.
- Ćuti i slušaj popa i gledaj dole, kad kaže AMIN - ti se prekrsti. Nemoj prvi, možda ga nisi čuo lepo. Opet gledaj druge, da ne štrčiš ko pevaljka u kafani...
- I nemoj da psuješ! Ni naglas ni u sebi!
- I ponesi ona jaja, će se tucate tamo, valja se... Vaskrs...
... A jaaaa sam počeoooo da luuutaaaaaaaam!
Pop drži liturgiju, niko ga ne jebe ni cvaj posto. Ribe u utegnutim farmerkama i bodi maičicama prosto mame poglede ovih sa desne strane.
"AMIN!"
('aj se krstimo).
Kuckaju se poruke tipa - u crkvi sam, stižem za pola sata; ae posle neki basket; wubim te, piwe moe mawo! MWA!...
"Gospodi pomiluuuuuuj...".
('ae se krstimo).
- Vidi onu malu Jovanu tebra... Baš je za tršnju...
- Ćuti bre, majke ti ga, 'de sad to da kažeš? U crkvi smo, 'oćeš da mi se sad digne?!
"AMIN!"
('ae se krstimo malo, možda zaboravim na Jovanicu).
Počelo malo da smara. Deset godina nisam bio u crkvi, zaboravio sam kako to ide...
Pop: " 'Ajde sad ko hoće da se pričesti i očisti svojijeh grehova..."
- E znao sam brate da je ona Tamara blajvala Duletu... ide na pričest... Pička, a nije teo da mi kaže...
Kao prvo da kažem, žene, ovo nije Hladni rat! Nije Berlin 1967, a vi morate govorom tela da prenesete poruku o lokaciji sovjetskih raketa, zagorelom balvanu kojem taj trzaj vašeg ramena ama baš ništa ne znači.Najdvosmislenija stvar na svetu. Ne mora sve da bude toliko diskretno. Uzmite u obzir činjenicu mi NE UMEMO da čitamo između redova. Način na koji držite piće, sklanjate pogled, naginjete tela, naglašavate pojedine reči, naše sive ćelije ne nadražuje ni malo. Zaslepljeni smo picom. Koristite ili reči, ili gestikulaciju pariskih profesionalki. U suprotnom, od koitusa ništa.
-Ej nismo se videli,kolega, još od onog kongresa. Da budem iskrena bilo mi je krivo što mi niste prišli te večeri. Slala sam vam cele noći signale.
-Koji signal , cele večeri si pričala sa onim asistentom.
-Da, ali sam kružnim pokretima pomerala članak na nozi, i na 128-om stepenu okreta bili ste vi. To je jasan znak!
-Ja mislio da imate epi napad. Ništa, aj' se jebemo.
Oh, meni, blagog li muzičkog ugođaja! Sergej miluje svojim talasajućim glasnim žičicama audio-vizuelni kompleks jednog, u srce pogođenog, čoveka. U stvari, ne čoveka, već ljudine, jer ljudina ne brine šta o njoj pričaju, ljudina ne krije da se raspamećuje od bensedina i sveže smiksanih numera Sergejevih kad mu muka srce mori.
Ta žena, žena sa deficijencijom srčanog lokaliteta, što gazi po egu našeg junaka, nastavlja da kidiše na gladne, a neiskusne gospodinčiće. Ta žena ostavlja za sobom uplakane grdosije dimenzija prosečnog terenskog vozila, kiteći ih karakterističnostima pretpubertetske curice koja je upravo odgledala Titanik i nije joj jasno što se Dikaprio ne trlja sa ženama u vodi kako bi se ugrejao i spasao.
Ali, nade ima! Ruke same klikću na jutjubov bukmark, naslov pesme se kuca gotovo refleksno, i pred mučenikom se stvara lik izražajnih jagodica, a dobroćudnih očiju, lik Sergeja Ćetkovića. Taj čovek zna šta je muka, te svoje iskustvo u plođenju mnogih mladih i starih, a dobrodržećih dama bezuslovno transportuje u ganglije povređenoga.
Povređeni ubrzo prestaje da cmizdri, lice gubi odlike brkatog smuđa, a junak je spreman za nov lov. Sergej iscelitelj.
-Molim Vas, dva diska za dušu od Sergeja, jedan ću da slušam, a drugi da slomim kao žrtvenu oblandu.
Rečenica kojom matiraš u sekundi svaku prodavačicu koja neće da ti usitni pare.
-Dobar dan.
-Dobar dan, izvol'te?
-Možete li da mi usitnite hiljadu dinara?
-Jaao ne mogu, nemam stvarno.
-Dobro, daćete mi onda jedan svetlo-zeleni orbit.
Dete koje od malena pokazuje sklonost ka guranju prstiju u štekere, sijalična grla, grejalice...
Posto si primoran da sa osobama iz kupea provedes vise sati voznje,do odredjene destinacije vase druzenje obicno ide ovim redosledom:
-ulazis u kupe ,gledas gde da ostavis torbe dok te ostali posmatraju kao da si madjionicar.
-posle nekog vremena sledi pitanje : Mogu li da pozajmim novine? Gde smo sad?A gde vi idete?Evo,posluzite se,ako neko hoce kiflice.... itd...
-u poslednjih 2 sata putovanja kad ostenete obicno sa jednim putnikom (najbolje kada je vasih godina)pocinju da se pricaju price o zivotu,resavaju problemi, bez ikakvog blama i stida(i onako je mala mogucnost da cete ikada videti tu osobu)
-i na kraju razmenjujete brojeve telefona , msn ,skajp izgrlite se i izljubite kao da se znate sto godina...
Nadam se da nisam jedina i da su mnogi sa vukajlije imali tu srecu da steknu nekog prijatelja iz voza :)
Desilo vam se da se izgubite u gradu? U sumi? Od uvek ste bili avanturisrta i mastali ste o putovanju kroz lavirint?
Razmisljate o samubistvu a ne znate kako to da obavite?
Imam jedan predlog za vas! U blizini Vukovog spomenika nalazi se jedan , spolja , veoma lep objekat. To je beogradski univerzitet kome pripada nekolko fakulteta (arhitektonski,gradjevinski,tehnicki).
Ko je boravio u njemu,zna o cemu pricam...
Usla sam u zelji da nabavim zbirke sa zadacima za prijemni ispit,za Arhitektonski fakultet.
U potrazi za skriptarnicom zamolila sam ukupno 20 ljudi da mi objasne gde se ona nalazi.
Prolazila sam kroz uske hodnike,pela se stepenicama ulazila na 15ak vrata...
Kad sam bila u levom krilu govorili su mi : "Jao,pa ti si promasila,to ti je u desnom krilu + (ides sad pravo,pa levo,pa treca vrata desno,pa imas mali hodnik....)" itd...
Na fakultetu sam provela ukupno 57 minuta u potrazi i 3 minuta u skriptarnici.
Srecna sam sto nisam otkrila neku tajnu sobu sa troglavim psom (kao u Hari Poteru )
Zakljucila sam da nikad necu postati arhitekta jer je za to potrebno posedovati moc orjentacije u prostoru koju ja izgleda nemam...
Ali nadam se da nisam jedina :)
U svakom drustvu postoji minimum jedna,vecito neorganizovana osoba.Kad god se dogovorili da se nadjete unapred znate da cete je cekati bar pola sata u najboljem slucaju.
Izlazak joj mozete najaviti i nedelju dana unapred,ali ona ce bas u zadnjih sat vremena primetiti kao mora da zavrsi sve obaveze koje je do tada odlagala.
Kasnije vam se naravno smuci cekanje i polako prestajete i da je zovete.
Zivi primer je moja drugarica,prva komsinica koja je zakasnila na spostveni 18 rodjendan.
Dan: Subota
Vreme: 13h
Svecani rucak za rodbinu zakazan u 14h
Uloge: Sanja,otac Jovan,brat Petar i ja.
Jovan: Sanja za pola sata treba da krenemo izlazi vise iz tog kupatila!
Sanja (vec pola sata unutra): Evo za sekund....
Meni pada mrak na oci...
Vreme 13:20
Jovan: Sanja jesi li ti normalna bre!Izlazi vise iz tog kupatila!Sta radis do sada? Mi krecemo za 5 minuta!
Sanja(tiho ali se ipak cuje) : Pa bas se pitam na koga sam neorganizovana!
Vreme 13:30
Sanja izlazi iz kupatila sa turbanom na glavi,obmotana peskirom.
Jovan utrcava i izlazi posle 15 sekundi.Preti Sanji kako ce krenuti za 5 minuta ako se ne spremi.
Receno-ucinjeno,Jovan ulazi u kola sa Petrom i odlazi u pravcu restorana udaljenog oko 10km.
Sanja opusteno narednih sat vremena susi kosu,oblaci se,stavlja kremu,sminku,puder na noge (zbog iritacije od predhodne depilacije),stavlja case u masinu,sredjuje kupatilo i vezuje kera.
Odbija moj predlog da pozove taksi (jer zeli da ustedi) i krece na autobus.Ja pizdim i zaklinjem se da mi je ovo poslednji put ; zovem taksi,placam iz svog dzepa,stizemo na rucak sa sat ipo zakasnjenja,ona kasnije kuci dobija zasluzen samar od oca.
Poslovica covek se na greskama uci nazalost ne vazi za neorganizovane.
Suvisno je napominjati da se isto ponavlja svaki put kada izlazimo.
Ono sto se obcno kupuje da bi se resili kilograma i zategli a posle tri nedelje u 90% slucajeva postaje civiluk za odecu.
Ja: E, Mina gde ti je ona braon kozna jaknica da obucem veceras?
Mina: Ma tamo ti je negde na gomili, pogledaj.....
Ja (kopam 5 minuta) kais....NE....carapa...NE....marama....NE....(BUM) sta je ovo, DALJINAC...AUUUU........skafander....Mina,odkud tebi skaf....VAUUUU PA TI IMAS KUCNI BAJS!!!!!
Mina: Stvarno?? Haha,ja i zaboravila!
Prvo-Smisao, inspiracija i autor onih pornićarskih slika u „Blicu“
Drugo-Smisao, smisao i smisao pesme „Naslednica“ gospođe Lepe Lukić
Treće-Žarko Obradović kao ministar prosvete (Zašto zaboga?!)
- Intervju (sa fotografijom): „Sonja Liht o geopolitičkoj situaciji u Stepojevcu“
Demanti (sa fotografijom): „Bidža-Sonja Liht laže!“
Feljton (dvadeset prvi deo): „Keruša Mila napokon može da diže patrljke i piša uz platane“
Šokantno: „Liliputanke otrovane olovom iz mesa delfina rađaju mrtvu decu!“
Fotografija sisate nemačke kurve iz osamdesetih uz komentar: „Mene Liliputanke ne bi rađale otrovane olovom iz mesa delfina mrtvu decu“
-„Briši, briši suze s lica
Ja sam tvoja naslednica
Majko druga, majko mila
Kao da si me rodila.“
-Mhkmiolnj mturdgh, nebuloza, mvjuropd, patofna.
