Konfučijanska lekcija iz društvene samosvesti. Ne čini drugome ono što ne želiš sebi.
Osim ako nisi duševno oboleo.
- Ženo luda, šta radiš to s poštarom, kuku mene!?
- A na šta ti liči, majke ti?
- Pa liči mi da te jebe! A je l' to lepo? Kako bi bilo da sam ja to tebi uradio i da sad gledaš kako me jebe poštar? Sa šapkom.
Rakija koja jebe kevu.
Bogotac fudbalskih klubova u Srbiji. Nije menadžer, to tako gejičasto zvuči. Nije trener, to je tako obično. On je šef. Stručnog štaba. Što dalje implicira da je on najpametniji, najkompetetniji, najnamazaniji pripadnik neanonimnog alkoholičarskog društva sa trule, hrastove klupe.
Sportski kompas moralno dezorjentisanih duša u kopačkama. Svetionik u mračnoj svlačionici. Glavom, bradom i jagnjećim rebarcima, šef stručnog štaba.
- Novi šef stručnog štaba FK Stojnik je gospodin Petrušević. Možete li nam reći kakve su ambicije vašeg kluba?
- Mi želimo da igramo. Fudbal. Brz i moderan. Kao Barselona, Bajern ili Real.
- Da li ste svesni da ste član opštinske lige Sopot i da ste poslednji na tabeli?
- Ja kao šef stručnog štaba, napominjem da ćemo dati sve od sebe. Taktički potkovani, disciplinovani i to.
- Čime se vi bavite?
- Ja sam vulkanizer i berač malina.
- Aha. A u vašem štabu se nalaze još?
- Pera mesar, Žika koji gaji kukuruz, Mile vlasnik bifea i vikar Arsenije.
- Vikar?
- Da. Ima iskustva u sportskim priredbama. Jednom je igrao protiv Rogače 5 minuta, i slomili su mu nogu.
- Nogu?
- Da. Levu. I onu drugu. Ali tad je imao 64 godine.
- Kako će vam on pomagati?
- Ima kod kuće tablu na kojoj može da se piše. Znate ono veliko zeleno, kao u školi u sva 4 razreda. I tu crtamo taktike, 4-4-3 ili 5-3-5. Znate to majku mu!
- Da. Četiri razreda?
- Da. I to je previše.
- I kako će vam još pomagati?
- Pred svaki meč će govoriti našu molitvu.
- Koju?
- Daj Bože da se skupimo.
Vermiform appendix Premijer lige. Kao što se digestivni sistem sastoji iz stotinak elemenata koji imaju najrazličitije funkcije i jednog slepog creva koje nema ama baš nikakvu, tako se i Premijer Liga sastoji iz 19 igrački-kulturno/istorijski manje više značajnih ekipa i Fulhama, kojem se ne zna ni svrha ni cilj. Fulam ne gubi, ali ni ne dobija, a retko igra i nerešeno. Zapravo, bilo kog datog vikenda možete pitati nasumičnog pratioca engleske lige "Šta je uradio Fulam?" i šanse su 9/10 da neće imati pojma.
Vest Hem ima onaj film sa Frodom, Stouk ima finale kupa, Vila i Birmingem imaju derbi kao i Vulverhempton i WBA, čak i Blekburn ima relativno svežu titulu. Ostali klubovi imaju kop, naftu, muslimana, tajkuna, pedera, Roj Kina, lepe šarene dresove ili nekog crnca sa šašavom frizurom - Fulam ima najdosadnije dresove u ligi a jedini crnac kojeg imaju u ekipi je ošišan do glave.
Navijači Fulama su u dobrim odnosima sa navijačima Deportivo la Korunje, Liona i Fiorentine, sa kojima se okupljaju u aljaskanskim kolibama i pored kamina puše lule, čitaju anomalično velike novine, glasno se zakašljavaju i generalno bivaju ogromni smarači.
nasumični susret kod Marbl Arča
-QPR: Desi Fulame matori, nisam te video od mature jebote, au šta sve imam da ti pričam, jel znaš da sam opalio meleskinju u Nesebaru, haha zapravo bila je trojka, moja cura i ja se patosirali od nekog horsa, pričaću ti hahah.... znaš batalio sam faks inače, sad sam kao vokal u nekom rege bendu, ma nemam pojma, duvamo travu, boli nas kurac. Šta ima kod tebe?!?!
-F: Ništa...sve po starom....
-QPR: Au jebote Fulame, koji si ti smarač.
Je jedan jako nezgodan Trenutak u kome bez reči možete da dosta kažete o sebi, da ispadnete sve od najvećeg šmekera do najvećeg šabana. Naime, izašli ste u grad na kafu, vino... sa super devojkom ( koju pak ne poznajete baš najbolje) I prilazi vam slatka cigančica koja kaže: Kupi bato devojci karanfil!
E sad jebem li ga kako ja da znam šta devojka misli o tom karanfilu, i da li u opšte voli cveće i to još karanfil, možda i voli, a možda će da misli da sam mentol što sam kupio od organizacije koja navodno krade cveće sa groblja i prodaje po ulici, možda i kradu ko zna, možda će da je bude neprijatno od ostali gostiju i još hiljadu situacija.
...Nekada je to verovatno bilo romantično...
... Možda je i danas...
Mada, činjenica: to je svakako jedna rupa u Matriksu, jedan bag koji se javlja u kafićima, restoranima...
Poznata vrsta rakije koja se u stvari zvala "Guslar", a ovo ime je prepoznatljivo u narodu, jer je njen tvorac izvesni Miroslav Živadinović Zoza a.k.a Ludi trovač. Čovek nije smatrao ništa loše ako etil zameni metil alkoholom (jebo jedno slovo), e sad što od jedne čašice možeš oslepeti, a od nekoliko crkavaš ko otrovan pacov, to je već druga priča. Zoza je uspeo ubiti 43, dok je otrovao još 56 ljudi.
Urbana legenda je da je pri loženju kazana i pečenju "Zozovače" pevušio pesmu "Poison" od Alice Cooper
- Gle, nema venac!?
- E, pa venac dobiješ sutra!
Domaćin čovek koji pije rakiju koju je lično ispekao.
Poklič koji se najčešće mogao čuti po TV salama studentskih domova u Novom Sadu (kao i u drugim univerzitetskim centrima, stecištima budućih akademskih građana poreklom iz krševite, ali ponosne republike) za vreme utakmica fudbalske reprezentacije Jugoslavije krajem 80-ih godina prošlog veka.
Naime, Dejo Genije Savićević jeste bio virtuoz s loptom, ali nije baš bio u milosti selektora zbog svoje prevelike potrebe za soliranjem te je mečeve često počinjao s klupe....
Igra se treći minut prvog poluvremena, Mehmed Meša Baždarević šalje pogrešan pas. Dva prva reda u TV sali (rezervisana još u cik zore kratkom porukom: "Ko ođe šjedne kukala mu majka") istog momenta skaču na noge junačke i kreće bujica komentara:
- Ama viđe ovog nesoja što čini!
- Ma vadi govna napolje, jadan!
- Ubači Deja, oca ti jebem!
- Ubači Deja! - horski odjekuje TV salom...
P.S. Eh, kakva su to fudbalska vremena bila kad jedan Genije nije imao sigurno mesto u nacionalnoj selekciji (iliti repki što bi rekli savremeni ljubitelji fudbala).
Uvod u ozbiljan razgovor između brižnog oca i sina tinejdžera, okovanog u lancima žestokog puberteta. Početak prvog razgovora o umakanju, tačnije o potencijalnim posledicama istog, bacajući akcenat na zamenicu "Ga" koja u izrazu ima značenje imenice "Dete". Dijalog koji sledi nakon ćaletovog saznanja da imaš curu, zaticanja u sred gledanja nića sa sluškama ili pošto je pročitao članak o maloletnoj napumpanoj prostitutki iz Gelzenkirhena u "Kuriru".
Poenta priče je da nikako ne bi trebalo da razmišljaš donjom glavom. "Ti si već odrastao čovek", "Nisi više klinac" i "Pametan si dečko" su gotovo obavezne fraze koje ćeš čuti pa taman Drljača napravio dil sa dušmanima na Rači, nakon čega sledi priča o ortaku iz vojske čija je cupi zaglavila pre dobijanja lične karte.
Hlađenje usijane, neiživljene glave. Preventiva protiv zlopaćenja. Dočaravanje umornog šljakerskog života i slike mešanja maltera, secanja fosni i pogađanja sa tvrdicama na buvljaku za novopazarske farke, sve kako bi nabavio sredstva za cele knjige i prvu ratu ekskurzije klincu, a ženi udovoljio kupovinom "Smederevca" da se uštedi na struji.
- Sine, je l' prčiš ti onu tvoju malu?
- Daj bre, ćale, koj' ti je? Hoćeš ponovo da mi držiš slovo o kurtonima?
- Slušaj, najlakše je da ga istreseš! Nemoj da napraviš istu grešku kao ja.
Rečenica kojom vam roditelji stavljaju do znanja da će vas oguliti od batina kada budete sami.
Sin: Tata, polomio sam babin prozor...
Tata: Dobro sine, razgovaraćemo posle, kada odu gosti.
Sin: Jel' da uberem prut ili ćeš kaišem da me razgovaraš?
Vredan baja koga je muka naterala da crnči u firmi 5 dana nedeljno, a šestog da radi. Njega bole brige ko je na vlasti, ko mu upravlja zemljom, šta je uradio Partizan u Ligi Evrope ili koliko će mu u ponedeljak poskupeti hleb-pljuge-kafa ili čorba za auto, jer on uvek sipa za crvenu. Nema ni ženu ni decu, a i koji će mu đavo, iskreno. Sam je sebi dovoljan.
Kad ima - troši, kad nema - ćuti. Kad jebe - JEME, kad pije - plaća za sve. ''Ne dugujem nikom ništa, samo dušu Bogu'' (Savo Radusinović) je njegova mantra i gajdns za život.
Ma kulijana od čoveka. Al' ne zameraj mu se ni pod razno.
Vikendom ode u gostionu, našika se i pravi haos.
Po uzoru na čuvenu "odbojku" koju su '77 odigrala naša dva proslavljena košarkaška asa u poslednjim trenucima meča protiv Rusa, prozivka koja se upućuje dvojici ortaka koji se malo zanesu u međusobnom dodavanju džointom i zaborave da ima još ljudi u krugu.
- "Aaaalo bre, Kićanović - Slavnić, pa stvarno nema smisla... je l' vam rođendan?"
