Bio si đubre u prošlosti, nisam shvatao zbog čega, trudio sam se da te razumem, bio dobrica, ali onda mi je došlo iz dupeta u glavu. Ne'š ovog konja više jahati. Spustio mi se đoka, pa mi je krv konačno dospela do moždanih vijuga. Sa'š da vidiš kako je to kad se tvoje fore upotrebljavaju protiv tebe. Sve ono što sam trpeo zbog tebe sam projektovao na nešto korisno, konačno uvideo gde sam grešio i skapirao kako da budem đubre kao i ti.
Valjda ćeš sada razumeti kako je to kada te neko tretira kao zadnje govno na prtini, jer nema ništa gore od toga kada neko podigne pakao i ono što si njemu radio okrene protiv tebe samog.
- Brate, moraš da mi pomogneš. Nemam gde drugo da ostanem. Em me kerovi jure, em i zelenaši hoće da me biju zbog onih para što dugujem. Moraš da me sakriješ. - Moram? Darko, ne znam da li se sećaš, ali kada sam te molio da me ne otpustiš jer moram majci od nečega da platim lekove, ti si me nonšalantno ispratio na ulicu i ušetao u svog novog BMW-a? E, pa vidiš snašao sam se za lovu, ali od tebe sam naučio kako da budem đubre. M'rš sad sa mog praga da ne idem po devetku, jer će onda kerovi da ti budu najmanji problem!
------------
- Ali, dragi, ja zaista ne znam zašto sada ne želiš da budeš sa mnom, pa nije valjda stvar u ovih nekoliko kilograma viška koje imam? Hehe, zato si ti savršeno izvajan za nas oboje. - Kilogrami? Zaista, hvataš se za kilograme? Od svih ljudi, ti si našla da pričaš da izgled nije važan? Sećaš li se, pičko kukavna, kako sam pre nekoliko godina bio zaljubljen u tebe? Kako te je onaj konj Miki napucao, a ja te doveo kod sebe kući i tešio te do neko gluvo doba noći, a onda su me, kada sam zaspao, probudili tvoji jauci dok te je moj cimer guzio? Onda sam ti rekao šta osećam, a ti si rekla da nisam dovoljno dobar za tebe, da ti smeta moj stomak. E, pa vidiš, ti si me naučila tome da gledam isključivo izgled. Vrlo brzo sam stekao kritičnu masu i dobio vrhunske pločice, a ti, đembela, možeš sad slobodno da se odgegaš iz moje gajbe, i da se vratiš Mikiju kretenu ili kome god hoćeš! M'rš! - Ali, mislila sam da... :zalup vrata, okretanje ključa:
Naizgled bezopasna obavezna stavka koju svaki učenik petog razreda mora da ima za kraj školske godine, ali nije baš tako. Elem, osim što moraju da navedu vrstu i poreklo biljke kojima pripada, nastavnici očigledno nemaju predstavu da učenici zarad pozitivne ocene rizikuju i sopstveno zdravlje izbegavajući raznorazne prepreke poput stršljenova, šarki, poskoka, pa čak i vlasnika imanja koji misli da mu postavljate nagaznu minu u sred livade.
- Deco, došao je i taj dan. Anđelković! Pobogu, Anđelkoviću, pa na šta to ličiš? - Pfeva, naftavnife, jedna fa ufnu, dvuga fa oko. - Pa gde ih nađe? - Dok fam bvao majfinu dufifu. - Ju, užas! Idemo dalje. Pavlović nije tu, idemo dalj... - Nastavnice, evo njegovog herbarijuma! - A gde je on? - U bolnici, upao u kljuse kod čika Todora dok je brao žalfiju. Tata mu je advokat, rekao je da će da ojadi školu za osiguranje.
Veverica koja odbija svaki vid saradnje. Neuspelo čedo šumskog inženjeringa.
Nakon što je sačuvala integritet kokosa, veverica odluči da napravi sebi kibernetičkog klona kog će slati u šumu po žir i u kladionicu. Dok je mašina generisala klona, veverica odluči da proveri mejlove i naivno kliknu na link sa naslovom "GOLIŠAVE SLIKE LASICE - LASICA PRAVI PIČVAJZ PO INĐIJI" i u kompjuter joj uđe opasni virus borčanac i poremeti program. Zbog toga je mašina stvorila nevericu, životinjicu s kojom niko živi ne može da se dogovori ni oko čega, pa ni sama veverica. ___________________________________________________________________________ Veverica naredi neverici da namesti krevet, ali neverica odbi. Veverica pusti slanu suzu, namesti umesto neverice krevet i uze iz frižidera lešnik-torticu jer joj je opao šećer.
Centralni predmet u srpskom ritualu jedenja bureka.
Po načinu na koji se neko ophodi prema poklopcu od jogurta, moguće je u uslovima rata uvek prepoznati ubačenog špijuna, koji je probao da se infiltrira u naše redove naivno misleći da je dovoljno samo tek jesti burek sa jogurtom svaki božji dan u lokalnoj pekari, pa da svi Srbi oko tebe misle da si i ti Srbin.
Ne, razlike su očigledne i svakom svesnom i autentičnom srBskom patrioti odmah jasno upadaju u oči!
Naime, dok će mrski plaćenik CIA-e, Vatikana, Centralne masonske lože ili Iluminata u pekari samo uzeti svoj burek i jogurt, pronaći slobodno mesto, sesti, otvoriti jogurt i početi da jede i pije tek tako(!), pravi autentični primerak nebeskog naroda će to izvesti na tradicionalni način svojih slavnih predaka, onaj koji je jasno upisan u njegov junački genetski kod:
Jogurt sa pulta uzima celom šakom, odozgo, tako da mu poklopac pritom bude priljubljen uz dlan, celom površinom, a prsti obavijaju skoro celu gornju polovinu čaše. Stisak je nežan, mada neveštom posmatraču deluje kao da je on grubo zgrabio čašu.
Dok se kreće prema stolu gde namerava da počne da se hrani hranom Obilića, Kneza Lazara, Cara Dušana i Novaka Đokovića, on lagano, u hodu, mućka čašu sa jogurtom kako bi izjednačio sve njegove sastojke na pravi način.
Tu do izražaja dolazi taj specifični položaj šake na poklopcu, koja je u tom položaju zbog iskustava predaka koji su se generacijama polivali jogurtom po pantalonama, usled lošeg dihtovanja između poklopca i čaše.
Zatim seda i pristupa centralnom delu rituala, pri kojem će najpre dva do tri puta malo jače protresti čašu, a malo zatim i početi sa otvaranjem iste. U momentu kada se poklopac nađe u njegovim rukama, odvojen od čaše i slobodan, on ga okreće naopako, proverava kolika je količina masnoće skupljena na njemu i uvežbanim, rutiniranim i urođeno veštim pokretom brzo i precizno skine svu masnoću sa njega tarući ga o unutrašnji rub čaše.
Zatim, upravo sa te strane počinje da pije, tako mešajući u ustima onu posniju sadržinu sa onom masnijom na rubu...
Realno, nije uopšte lako odglumiti prosečnog Srbina...
U slengovskom sistemu mjernih jedinica pingvinova muda odgovaraju temperaturi od 6,2 taštinih pogleda ili 3,43 babine sise. Manja jedinica je jedno pingvinovo mudo, a veća muda Rambo-pingvina.
-Majstore, može još jedno pivo? -Je l’ ‘ladno? -Ma...(flop)... k’o pingvinova muda. ________________________________ Kelvin: Što ne bi zvali Džula? Celzijus: Zar da ja ne znam napraviti centralno grijanje?! To samo treba povećati protok plina u kotao. ‘Ajde ja ću odvrtati ventil, a ti očitavaj temperaturu. Spreman? Kelvin: More. Celzijus: Taaako. Kolika je sad temperatura? Kelvin: Dvjestaaaa osamdeset. Celzijus: ŠTAAAA?! Ne lupaj gluposti, cijevi su ledene ko pingvinova mud... Čekaj, je l’ ti to u kelvinima?! Daj mi na ćirilici, što me jebeš?! Kelvin: Jok, nego ću u nives-celzijusima. U kelvinima, dabome. Ipak sam ja lord. Celzijus: Tiše malo, izgleda da nešto šišti! Kelvin: DA NIJE PLIN?! Hoćeš da dovedem Paskala? Celzijus: Ne treba. Šište mi jajca što si ti lord. Pingvinova.
Poznata je činjenica da se koštana masa cjevanice sportiste baš i ne slaže sa otvorenim đonom protivničkog igrača pod ubrzanjem, da mišićna vlakna i zglobovi nisu pretjerani ljubitelji klizavih podloga, te da arkade pucaju k’o šavovi jeftinih pijačnih trenerki. I pored svih mjera predostrožnosti, neminovno je da povremeno dođe do povreda, koje predstavljaju nezanemarljiv faktor upropaštavanja karijera pojedinaca. U sportskom žargonu, izraz opisuje upravo ovakvo stanje igrača, koji će zbog povrede odsustvovati izvjestan broj utakmica i treninga.
Lev: Šnel Mÿler, ŠNEL! Ne škrgući zubima, već trči za loptom. Kedira, šta je bilo? ’Oćeš lokuma?! Vraćaj se odma’ nazad. Kako da odradim pripreme kad se vučete k’o neke babe? Ezile, oko okano, dodaj loptu, majku mu njegovu, nisi sam na terenu. Imaš desno samog Švajnšt... Šta je ovo, đe čo’ek? Kuda nestade Bastijan? Groskrojc: Eno ga iza onih reklama, baca peglu. Išao juče kod Anine familije u Srbiju da im pomogne ispeći rakiju, pa se napio k’o švajn. Na kraju je skočio u kacu, nagutao se komine i psovao „majku nacističku svim Švabama“. Lev: Zar opet...?! Švajni! Švajniii! Jesi dobro? Švajnštajger: Mmmrgmmm...BLUUUAAA! Lev: Oh majn got! Kako bazdi! Vodite ga odavde da ga ne gledam više. Humels: Ali selektore, takav fußbalšpila... Kapiten! Šta ćemo bez njega? Lev: Ma ne interesuje me. Neka ide po selu sa kazanom, očigledno to voli više. Kros: A tek novinari kad saznaju? Rastrgaće nas kad nanjuše da nije zdrava atmosfera u timu... Lev: Njih prepusti meni, ićemo po isprobanom receptu. Šta si zin’o Podolski? ‘Oćeš krompira da ti donesem? Boateng, 웃◯☞웃✖ϟ ▼➽✈۩! Hehe, ‘ajde, ‘ajde, zajebavam te. Idemo igrati...
Špigl: „Švajnštajger tri mjeseca van terena zbog obnovljene povrede desnog članka“
Kozmetički preparat za kojeg, i u 21. vijeku, bar 50 posto Srba ne zna da mu je osnovna namjena naprskati ga ISPOD PAZUHA posle tuširanja, A NE PO KOŠULjI pred izlazak napolje.
Živa istina, nimalo se ne zajebavam! Kladim se u šamar da je bar jedan čitalac ove definicije prvi put u životu SAD čuo za to!
Fraza koja se koristi kada nešto jednostavno moraš da uradiš. Da, jeste teško, i da, možda se graniči sa glupošću, ali da bi sutra mogao da se osmehneš sebi u ogledalu, ipak ćeš to da uradiš.
- Brate, pogledaj kako devojka prelepo izgleda! - U jebote, ubacujem je u drk memoriju. - Odoh, ja moram da joj priđem. - Čekaj čoveče, pogledaj koliki je onaj lik pored nje. - Tebra, možda joj je drug, a ja ako joj ne priđem neću da poštujem sebe ujutru. - Ej, u pravu si, boli te kurac!
