Uz "Jebo te Japanac koji te napravio!" jedna od najčešće izgovaranih rečenica prilikom igranja PES -a.

Čuveni CD. Nekada je bio veoma popularan jer smo imali slabe mašine a ove igrice je mogao pokrenuti svaki računar jer su se na njima zapravo nalazili emulatori za konzole. U folderu G1 su bile Segine igrice, u folderu G2 Nintendove, a folder G3 je bio pun jednostavnih PC igara (DOS) od kojih mnoge nisu radile. Deca su bila oduševljena ovim diskom zato što su obično na kompu imali najviše 2-3 igre jer im memorija nije dozvoljavala više, a sa ovim CD-om su dobili 256 igara koje nisu uopšte zauzimale prostor jer su se igrale sa diska. Svaka PC radnja i svaka ulična tezga sa diskovima je imala ovaj CD koji se najviše prodavao. Isti klinac je i po nekoliko puta kupovao isti disk jer bi mu se posle nekog vremena izgrebao i pokvario od konstantnog korišćenja (tada je retko ko imao rezač). U to vreme je postalo aktuelno igranje u dvoje uz neibežno ukrštanje ruku na tastaturi.

Mi muškarci, da se ne lažemo, nismo naročito izbrljivi kada se radi o pukom polnom opštenju sa ženskom populacijom. Jebali bi sami sebe, samo kad bismo mogli da dohvatimo. Znači nema onih gluposti znamo se samo 5 minuta, ne krešem se na prvom sastanku, niti na javnom mestu, ne privlačiš me fizički, imaš spojene obrve, imaš prst manje na levoj nozi... Ma kak'i to. Samo upri, pa koliko izdržiš. Znači 3-5 minuta.

E, verovale ili ne i mi imamo nekakve kriterijume. To niste znale, a? Mislili ste da svaka rupa nađe zakrpu? Sad malo strepite da ne umrete same u stanu okružene gomilom mačaka? Prpa, zar ne?
Nema potrebe. Broj rupa koje ne nađu zakrpu procentualno je srazmeran broju Vukajlijaša koji nisu jebali. Znači 0,01-0,3%. Tako da, ukoliko ste bez nekih vidljivijih fizičkih mana (nemate pola glave ili imate palamar), naslovna rečenica, koju izgovara muška osoba željna pičetine, će vas zaobići u širokom luku.

Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.

Sa upisivanjem srednje škole, nastaje čitav niz novih izazova i problema od kojih nam je uvek najbitniji bio prihvatanje i uklapanje u novu sredinu. Prvi mehanizam ostvarivanja tog cilja je laganje. Bez sumnje je da svi srednjoškolci lažu, al zato se, isto tako, uvek nadje "onaj jedan" koji nema meru. On uvek ima odgovore na pitanja, smešniji komentar, bolju priču, tačniji podatak, uvid u situaciju, al nikada ništa konkretno. Tek kad od mutavih klinaca počnemo da postajemo momci stičemo uvid u to šta je pisac ustvari govorio...

Zvuk koji matematičari ispuštaju kada kijaju.

Kada učestvuješ u životu, iako znaš da na kraju nećeš izaći kao pobednik.

Česta pojava kod muških jedinki gde se svakog jutra pitate da li se ispišati k'o čovek, ili ga izdrkati k'o majmun.

Poruka koju devojke obozavaju, a muškarci posle te poruke znaju da su nesto opasno za***ali...

Sociološki fenomen koji se može primetiti kod muške i ženske populacije uzrasta 7-77 godina, kojim se na neuobičajen način iskazuje naklonost. Ipak, žene to nekako zadržavaju u svom krugu, dok muškarci nikako ne brinu za okolinu i prilike. Odlikuje se izrazito nepotrebnim psovanjem i vređanjem, a sve valjda u nedostatku smislenih tema i razgovora. Što je prijateljstvo duže i dublje, to je i vređanje gore. Rečnik se kreće od protivprirodnog bluda, pa sve do najbrutalnijih uvreda i psovki na račun dobrog nam prijatelja. Pod uticajem alkohola i opijata efekat se samo pojačava. Nezavisnom posmatraču sa strane se može učiniti da su dve ili više strana u teškoj svađi, ali pažljivim analiziranjem izgovora, može se zaključiti da ljubav zapravo cveta.

Ако се нађете у каквом вербалном клинчу, помаже.

Пословице измишљају људи у свађи и жару расправе јер немају аргумената којима би побили оптужбе на њихов рачун или барем скренули тему.

Simpaticna grupica od oko 20-tak mladica kojima fudbal jeste bitna stvar ali nije im najbitnija stvar u zivotu.

Običaj da se, po ugledu na premijer ligu, kalčo i ostale vrhunske lige, utakmice igraju nedeljom. I dok se u prvim ligama takmiče timovi u kojima igraju odgovorni i dobro plaćeni profesionalci, u našim beton i džej ligama uglavnom igraju mladi izgovori za sportiste, koji u suštini vole fudbal, ali ne mogu da se suzdrže od odvaljivanja alkoholom subotom (vikend jebiga).
Treneru ostaje jedino da se nada da su igrači rivalskog tima sinoć popili više od njegovih. Ako rešiš da suspenduješ pijane, nećeš imati igrača ni za prvu postavu, tako da trenerima ne preostaje drugo do da gledaju kako im komirani igrači pogubljeno trče po terenu, peglaju kraj aut-linije, i cilj im nije da pobede, nego da živi dočekaju makar poluvreme.

Doslednost. Kao u filmu 'Memento' zapisuj šta si sve pričao i kome i drži se priče. Ako si jednom rek'o da si opalio dve ribe opalio si dve i kad te ćale nonšalantno priupita o seksualnom životu dok cepate drva i kad se naločeš sa ortacima.U suprotnom nećeš moći da povataš kog si šta lagao. Drži se niskih cifri, da si stvarno jebač epskih razmera saznalo bi se. Kada te pitaju koje su arčene srećnice nikako neiskusno ne izgovaraj 'Ma, ne znaš je..'. To prolazi samo kod morskih golova u gostima, i to samo tad koristi. Kaži ime neke koju ljudi znaju iz viđenja...dalekog viđenja. Baš će oni da dođu kod nje da je pitaju 'Izvini,Slavice, jel' te treskao Marjan?'. U detalje ne zalazi, jer pobogu, nemaš pojma o detaljima. Pornići? Šamarao si je...ma daj. U priči se drži jedne marke kondoma, to je marka koju koristiš, ostali ti jednostavno ne odgovaraju. Imaš stav o tome. Obavezno ubaci jedan detalj kad si ispao smešan. Npr. ispao si iz kreveta tokom akcije. To i zbunjena faca prolaze. Kaži da ti se jednom nije digo. Stres jebi ga, svima se desi. Uvek iz topa izbacuj odgovore ne razmišljajući. Ako razmišljaš, lažeš. Koje boje gaće je nosila? Žute ko sisa vijetnamske kurve koja ima hepatitis. Jel je bolelo? Ne ! Jesi skinuo čarape? Ne! Jesi nevin? NE!!!
Doslednost...I zaboga...Idi jebi nešto.