Melkiesque
Kada na forumu ničim ne doprineseš diskusiji, ne budeš ni komični predah, a nikog čestito ni ne iznerviraš. Jednostavno, verbalna čorba, često u oooogromnom kazanu, koja ima dovoljan broj ključnih reči da bude na toj temi, a pritom je istovremeno i ništa. Šredingerova mačka foruma vukajlije, postoji, a ni ne postoji, simultano.
Neko: Šta ćete da radite ako uvedu kovid propusnice?
Melkijades: Pa svanulo bi nam jbt. Prvo što bih uradio otvorio bih kafanu samo za nevakcinisane. Organizovali bismo se, jedni druge šišali, zidali kuće, razmenjivali hranu i kartali se uveče. Uzeli bi neke vaks kurire da nam donose potrepštine i bakaluk. Svanulo bi nam bez morona, gledali bismo kako se davite u sopstvenom bezumlju i govnima. Lečili bi nas antivaks lekari...Ma milina.
Vakcionalnost
Нова врста идентитета. Са другим народима смо се распичкали, опозицију немамо, а Звезда и Партизан смарају чим изађеш из средње школе. Пошто нам је држава обезбедила све вакцине одједном, појавила се прилика за нове поделе и такмичења ко ће бити бољи лабораторијски пацов.
А: Тата, звао ме Петар данас да дођем код њега да се играмо, јел могу?
Б: Не може сине, његови су Фајзеровци, треба бежати од таквих.
Kulturološke razlike
Osnovni uzrok drastično različitih oblika ponašanja u istim ili sličnim okolnostima.
Neki gradić u Norveškoj...
24.decembar: "Gradonačelnik pohvalio sugrađane zbog toga što su, kao i prethodnih nedelja, redovno uklanjali ledenice sa svojih krovova i čistili sneg ispred svojih dvorišta i lokala."
Grad u Srbiji...
7.februar: "Ledenica ubila ženu na Banjici"
8.februar: "Gradonačelnik naredio da se sve ledenice poskidaju sa krovova. Svaka opština u kojoj bude nađena i jedna ledenica, uplatiće u gradski budžet kaznu od 10.000.000 dinara i dobiće dve hiljade raseljenih Roma."
18.februar: "Dragi gledaoci, kao što možete da vidite, ledenice su na svakom koraku. Zato, kad krenete na posao - pažljivo i držite odstojanje od zgrada ukoliko je to moguće."
Grad u Rusiji...
21.januar 20:05h: "Još trideset ljudi udavilo se danas popodne, prilikom kupanja u zaleđenom jezeru. Po preliminarnim rezultatima obdukcije, a i na osnovu snimaka sa sajta Youtube, očigledno je da je u trenutku smrti velika većina bila u alkoholisanom stanju. Ovo je treći dan za redom da se dešava ovakva tragedija."
22.Januar 09:13h: "Gradonačelnik apelovao na sugrađane da se ne kupaju u ledenoj vodi, ili da barem smanje unos alkohola u periodu od nekoliko sati pre toga."
22.januar 17:23h: "Tridesetdve nove žrtve kupanja u zaleđenom jezeru."
23.januar 14:13h:
"Policija je, pre nešto više od sat vremena, uhapsila oko stotrideset ljudi prilikom pokušaja da uđu u ledom okovano jezero. Ipak, oko dvadeset najodlučnijih i najbržih uspelo je da izmakne pažnji policije i uskoči kroz rupu u ledu. Jedan od osujećenih kupača, revoltiran, u vidno alkoholisanom stanju, napao je pripadnika policije ledenicom koju je odlomio sa krova obližnje kuće i naneo mu lakše telesne povrede. Onda je pokušao da pobegne i uskoči u jezero, ali je usmrćen nakon što su ostali policajci otvorili vatru u njegovom pravcu."
Izlizati opanke
Заборавио си ти мене, праунуче. А притисло те са свију страна, видим ја, па реко' ај' да ти се бар у сновима јавим. Није ти лако. Гор' високо, а дол' тврдо. Да ти приповедам како је мени било, можда ти буде ласније:
Беа новембар 1915., у Пећи. Једемо ти ми неки клот пасуљ, суморна је слика, киша нека, бљузгавица, блата на све стране, куса војска у тишини, само говеда гладна ричу. Једе са нама и Војвода Степа, реч не проговара. Добар сам ја са њим био још од '12-те, кад'но растерасмо Турке код Куманова. Приупитам, чисто да прекинем мук:
- Је л' мора, Војводо, баш преко албанских гудура? Арбанаси ће нам главе доћи, а ако нам они не доакају, без 'леба и по мразу, сами ћемо скапати.
- Ама, је л' се то ти бојиш, Јанићије? - упита он.
- Није мене стра', Војводо, но ми се клизају опанци - велим ја њему.
Засмеја се она голобрада дечурлија из ''1300 Каплара'', насмеја се и Степа, а није му до смејања. 'Де си ти још вид'о да Краљ, Влада, Врховна Команда, сва скупштина, 'телигенција и војска једног народа напушта своју Отаџбину ђутуре? Дабоме да ниси вид'о, нећеш ни да видиш. И сад се често упитам, да л' је морало тако? Да л' је то била храброс' или лудос'?
А притис'о Швабурина озго од Београда, притис'о Бугарин од Ниша, па нема се куд. И ако пређемо те планинчуге, шта ћемо после? У туђој земљи?
Не питај ме како сам преш'о Албанију, ни кол'ко смо у Скадру чекали на ''савезнике''. Не питај ме кол'ко сам кила им'о кад стигосмо на Крф. Не питај ме ни кол'ко сам бораца сахранио успут.
Ал' ме питај како узесмо Кајмакчалан и пробисмо Солунски фронт. У нека доба, кол'ко смо брзо продирали, стигне ти моја пешадијска чета Врховну Команду на челу. Препознам још с леђа седу главу Војводе Степе, на коњу.
- Помаже Бог, Војводо! - јавим се ја, а видим и њему мило.
- Шта је, вели, Јанићије? Не клизају ти више опанци?
- Познају терен, одговорим ја к'о из топа. За ову су земљу опанци и прављени!
Знам ја да ни теби данас није лако, и тебе опколили са свију страна, па још и озго притискају. Запамти само једно, праунуче: нема Васкрса без Голготе. Слобода кошта, мили мој.
Ај', у здравље, па се сети Јанићија твога, макар о Задушницама...
Češki jezik
Jezik koji ima triput više deminutiva nego normalnih imenica.
Stanom čestite češke porodice odjekuje gromoglasan prdež. Majka iz kuhinje pita:
- Kto to je pustil prdečko?
- Mamičko, to je tatička pustil prdečko!
- Tomaško, jedj govnječka! Za co moraš bić tužibabičko?
Multitasking
Дар. Способност виспрених јебача да у исто вријеме користе и горњу и доњу главу. Логична еволуција тактике за одлагање превремене ејакулације, јер је чак и замишљање голе Исидоре Бјелице док ставља пудер на пушку сједећи на клоњи, ових дана тотално излизано и не служи сврси. Појединци су развили тактику и улазе дубље у медитацију размишљајући о насумичним догађајима из живота, чиме прекидају везу између мозга и копља те препуштају тијело да ради механички. Тиме се и бркати Радован са бауштеле док кара своју змај жену претвара у Super GTO 16v turbo(folk) јебача нове генерације.
Јебе тако Радован и почне размишљати. Сјети се ђеда Милутина и бабе Радојке. То је најдаље што може да се сјети, а и њих слабо памти. Деда је умро када је Рашо имао тек три године. Нашикао се и у жару свађе са брезом коју је запишавао, наишли су вуци. Баба је била релативно млада и страшно ју је погодило што је остала без здраве курчетине.
У том тренутку пребаци жену на бок и настави да јебе.
Стари комшија Божо му је причао како је баба била гром риба док је била млада. Каже да је покојни ђед Миле престао окретати јање а цигар му је испао из уста колико је зинуо кад ју је угледао. Дошла ваљда са ћаћом и кравом у село јер је ту био нашироко чувен Шароња, расплодни бик који ниједну краву није остављао равнодушном. Милутин је, како каже комшо, због ње оставио прву жену. Врло романтично, замисли се Радован гладећи косу јер браду није носио.
Јебе тако и даље и конта се јел' му свршила жена. Помјери се да погледа, али ништа не проваљује у мраку. Утом изађе мјесец иза облака и обасја једну сису, па и другу. Скочи ко лав, излети на терасу, напну се ко индијански лук квалитетне израде те извади ћуну, шта ћуну? Змијугу. Ма шта змијугу, Ентерпрајс Старшип и таман да разбаца несуђено потомство по голубовима што кљуцају подно зграде, сјети се да му је ћаћа био трговац па се врати и настави да јебе...
Жени драго па га и не пита шта се тако замислио.
Стари му је био мангуп. Слушао је оне секташе, како је покојни ђед говорио. Облачио се накарадно, није волио да коси траву и баца сијено. Кад су му довели невјесту........ Утом жена врисну и Рале схвати да је посао одрађен. Баци још један поглед на десну сису а богами и на лијеву па опет излети на терасу...
Nebeska Srbija
По предању, древно место где се окупљају сви велики Срби након што напусте земаљску отаџбину. Што би се рекло, спасли се на време.
То је место у којем влада хармонија, на првом месту су моралне вредности које су незамисливе данашњим становницима Србије, али није споменута једна важна чињеница: и они су само људи од крви и меса. То јест били су, али су људи, капирате.
Цар Душан : Шанто, 'ајде на скетба против мене и Његоша, фали играч!
Алекса Шантић : Аха. Па да ми опет набијете комплексе, вас двојица заједно имате чет'ри метра.
Алас : Прецизније 4,11 што је за 1,06 више од удаљености обруча од земље. Или чак и мало више, ако узмемо у обзир нагиб.
Тесла : Добро, Аласе, што си гик тол'ки, да смо и ми физичари презицни смарачи као ви, свет никад не би напредовао.
Андрић : Мора он увек да се курчи, струја ово, оно... Ја сам добио Нобелову награду, бре!
Тито : Па зна се ко је то средио, хехе.
Александар Карађорђевић : Шта ова комуњара ради овде, који курац!? Водите га, бре!
Цар Душан : Дај о'лади, зајебава се човек.
Александар Карађорђевић : Шта о'лади, које мудо га је пустило, а?
Милош Обилић : Ето, ја сам! Има неко нешто против, мишеви?
Кнез Лазар : Слушај мали, ако си набо оног Турчина у максто, не мораш сад да се шириш по Небеској. Шчуо?
Дискусија се наставља у недоглед, а велики сународници бесомучно чувају балкански менталитет у оквиру свакодневних неспоразума.
Je l' si pon'o maramice?
Verujem, većini vas dobro poznata rečenica.Gde god da se uputim, majka me isprati tim, tako mi mrskim, pitanjem.
Šta tražiš, sine?
Pušku,idem u rat, napali nas.
Dobro...Nego, je l' si pon'o maramice?
Deliti kupatilo sa matorcima
Biti spreman na kompromise.
-Kevo , uzeću ovaj crveni brijač, pošto se moj uzjebao.
-Nemoj sine, njime brijem pičku.
-Ok, uzeću ovaj plavi kojim ćale brije karu.
Davljenje u partizanskim filmovima
Ненадјебива уметност, нешто што само истински јебач може урадити. По свему судећи, за убиство човека довољно је пар прстију притиснутих на усне.
Разјарени четник убија млађахног партизана прислонивши му своју ручерду на уста. Жртва се не опире, губи ваздух и снагу, и након само десетак секунди умире. Следи питање за милион долара : зашто 'црвени' није искористио нос за дисање?
Perverzije u srpskim narodnim izrekama (deo drugi)
Након детаљног описа српске сељачке свести у првом делу, настављам са проучавањем српских народних изрека које, уверили сте се, несумњиво имају и сублиминарне поруке завештане следећим генерацијама.
Представљене као својеврсно национално благо, својом правом природом могу нам много помоћи у спознавању свакодневног живота наших мудрих дедова, иако се засигурно неће свидети неким лингвистима и конзерватистима. Али од лажиране историје нема користи, а забрана схватања истинског смисла пословица, није ништа друго до удар на свест и независност сваког појединца.
Да не тупим даље, кренимо:
Пре него што почнемо са осуђивањем, морам читаоцима скренути пажњу на једну чињеницу: српски мозак деценијама је затупљиван помешаним утицајима западне и источне културе, па се може рећи да део одговорности за сексуалну ретардираност иде на душу светским моћницима. Претпостављам да сте схватили како је реч о зоофилији, али већ након поимања чињенице да се сакупљач свих народних умотворина зове Вук, свака иоле интелигентнија особа морала би узети у обзир могућност да секс са животињама има дугу традицију у Срба.
Досади човеку монотоност, остане без пичке или једноставно га намами Милка како жваће хрскаво сено, онако како само она зна. Очигледно је да је ова изрека намењена онима који су мало претерали (мада је код оваквих случајева већ мало теже одредити границу), па није реткост била да се у шуму иде и зарад ''дневне дозе''.
Наравно, увек је постојала одређена опасност, природа је неукротива, човек незасит, а резултат је често знао бити трагичан. Једра кошута се мало ритне, избије јебачу ваздух, лекари далеко и нестручни и ето ти поворке. Деци су пуштане приче о томе како су им ујаци и стричеви страдали у окршајима са вештицама, седмоглавим алама, караконџулама и којекаквим шумским срањима, па отуда насташе домаће бајке. Сасвим реалан епилог, нисте ваљда поверовали да су се Срби за време свакодневног клања са Турцима бавили научном фантастиком из забаве.
- Је ли, Пргомире, к'о је оно тамо отпевао своје?
- Растислав, распорила га нека звер.
- Е, тако му и треба. Ено је Шаруља, жива и здрава, а он какав је луд, у шуму! Терао зеца, па истерао вука.
Потврда да се и доста раније него што смо мислили знало за контрацепцију. Што јес' јес', имали су наши стари неретко и десетак деце, али како се једва скупљало хране и за дотадашњу децу, морало се кад-тад престати. Описана либералност у сексу несумњиво је извршила највећи утицај на усавршавање контрацептативних средстава, истих оних који су очували, свеједно низак, животни стандард Србина предмодерног доба. Са друге стране, ништа не одбацује могућност да се овиме означавала жена нероткиња, али историјске прилике и познати менталитет дају предност првом тумачењу.
- У, бре, крв ти јебем! Опет се нисам контролисао! Биће то седамнаесто у осам зима, шта кажеш!?
- :вади неки смрдљиви лист нафилован семеном течношћу плодитеља: Не ниче све што се сеје!
Веома двосмислена реченица, којој ваља прићи са филозофског гледишта. Сврха и суштина народних изрека непобитно су истакнуте у претходним примерима, па верујем да се одмах може започети дискусија о врсти, очигледно не баш нежног секса. Почнимо са чињеницама:
-дефинитивно је реч о тројкама (а можда чак и о више учесница)
-могућа је присутност бичева, конопаца, лопата и осталих ударим-па-мударим средстава
-рођачка веза указује да је тадашња породица била блиска као што се сматра, али и знатно отворенија
Поенту потребе за оваквом врстом сатисфакције опет можемо тражити у друштвено-политичким приликама времена у којем су живели наши стари. Свакодневни исцрпљујући рад у пољу, небројени ратови, комшијски окршаји, те неочекивана страдања која су као разлог имала секс или неиживљеност, знатно су отежавали просечној жени пут до врхунца. Не смемо заборавити ни раније поменути и опште познати положај жена у породици и друштву.
-Ах, ах, ах, јаче удри Јерина! Јаче!
-Трудим се, не могу више!
-А вас две преко мене нашле! Па, ваљда сам ја овде најстарија, две године курца нисам вид'ла, ман' се тог конца и дедер истумбај ме оном лопатом!
Perverzije u srpskim narodnim izrekama (deo prvi)
Вековима су наши преци смишљали и записивали мисли оних за које су сматрали да су умно јачи од већине, све у нади да ће будуће генерације знати да их искористе у корист егзистенције сопственог народа. Али, са друге стране, морамо се запитати да ли су и они, као и ми данас, често прибегавали шали која у модерно време није ограничена и сасвим је нормално видети нешто што делује јако морбидно, неслано, тиче се приватности других..., али свеједно се насмејемо, а и зашто не бисмо?
Рећи ће неки, у 18. и 19. веку није се баш могло говорити шта се хтело, али ко их је тада могао прозрети у намери да у усменој или писаној форми унуцима оставе заоставштину пуну скривених порука, све са циљем да се будућа покољења, њихова крв, јелте, која би морала да размишљају као и њихови дедови, ако не и шта друго, онда макар грохотом насмеју. Тако да су, можемо слободно рећи, народне умотворине нека врста Вукајлије 19. века.
Но, године су пролазиле, водили се ратови, комшије повећале стопу активности за око 7000%, почели су да се шире митови о нашим безгрешним прецима и прави смисао овог својеврсног културног наслеђа се изгубио. Почели су да нам продају приче како су пословице ништа друго до врхунца животне филозофије наших предака који ми никако не можемо достићи.
Али дубље размишљање о народним изрекама могло би наговестити, макар површински, прави смисао њиховог постојања. Па, да почнемо:
Чиста перверзија! Па, дајте молим вас, да ли је могуће да је толика коинциденција између поменутих именица!? Јаје је јаје, зашто би неко тражио длаку у њему? Јесте, неће је наћи, то је смисао, али чему измењена верзија оне чувене ''Тражити иглу у пласту сена'' ? На крају крајева, нико са сигурношћу не може рећи да наши преци нису преферирали орални секс (то је већ тада био тренд у Јевропи, а ми смо увек каскали за њима). Уосталом, ово се може протумачити и као нека врсте спрдње локалних пешкирића који су тада још увек били у стадијуму метросексуализма. Ако узмемо у обзир физичке предиспозиције наших предака и вероватно маљавост енормних размера, правилније би било Тражити јаје у длаци, али то не би било у складу са неписаним правилом да мора бити скривених порука недоступних широј народној маси.
- Ој, Миловане!
- Кажи Радомире!
- Причала ми Милојка (читај: локална радодајка) да се Влајко пропедерисао, каже не мож' наћи длаку у јајету!
- Хехехехехе (широк кез, но се не види јер је раздаљина међу брдима повећа). Ово записујем!
- Записуј, јашта!
Верујем да је сувишно објашњавати, ал' ајде. У временима без струје, када су дане испуњавале бриге, а године ратови, секс је био један од малобројних начина да се човек забави, па је логично да му је посвећивана велика пажња. Сви су волели секс, воле га и данас, ма како да су оријентисани. Једноставно речено, тежило се ка томе да секс буде што бољи и врло вероватно се доста о сексу говорило, самим тим било је хвалисаваца, подсмеваних...
И као што добар мајстор не може да поправи фрижидер или веш машину са пластичним шрафцигером кинеске производње (читај: срање каквог нема), тако ни јебач, ма колико црта да је уписао, не може бити добар ако алат не одговара, то јест нема величину.
- Здраво да си, Сретене! Чујем четири си одрадио јучер!
- Охо Вукоје! Па, јесам, ал' нешто се жале по селу цео дан...
- Знаш како, без алата нема заната.
- Мрш бре! Ал' добра ти је та, стари лишче, да знаш!
Бисер не ваља пред свиње просипати
Живи доказ да проституција и макрои имају дубоке корене у нашем друштву. Као што малопре напоменух, секс је био и остао саставни део свакодневнице, али Србин не би био Србин да не гледа како да се овајди на нечему што се бесплатно може добити. Конкуренција је, разуме се, временом постајала све већа, посао је интернационализован и доводиле су се само најбоље девојке. Међутим, као што рекох, Србин је Србин и својих манира се неће одрећи, макар црко на месту! Ет' тако је и другачије се не може!
- Ој Богдане, што си снужден тако!?
- Ма пусти ме, зајебаше ме ови сељаци, дабогда им се семе осушило! Знаш как'у сам ђевојку са Крима довео да мало разонодим ове наше буздоване и зарадим који дукат. Још обећао да ћу је вратити нетакнуту, а ови наши одма' навалили. Њих десетор'ца, поделили рачун и опрашили је к'о трешњу. Још јадна не може да мрдне из кревета.
- Е, тако ти је то, бисер не ваља пред свиње просипати!
Во се веже за рогове, а човек за језик
Претпостављам да се управо у овој реченици крију тајне везане за развиће фетиша и осталих болештина у сексу које појединим женама, али и мушкарцима даје тако преко потребно осећање надмоћи. Положај жене у патријархалној породици је познат, нема ту велике мудрости: не цени се много, васпитава децу, слуша све што муж заповеди, не мисли и не води ништа, али морало је доћи и њених пет минута. Па ко још може поднети такав терор читавог живота, чак и онда када је то било нормално и за очекивати. Људско биће има потребу да се испразни, а идеална прилика је била у току вођења љубави. Руку на срце, у тим чиновима љубав је у потпуности занемарена.
- Добро, је л' баш мора то са везивањем, није ми ни до чега!
- Мора! Целе недеље ме кињиш, малтретираш, сад си у мојој милости!
- Добро, ево вежи ме :пружа руку:
- Ма, шта ће ми та твоја рука.
- Добро, ево нога!
- Ма, как'а нога.
- Нећеш ваљда за врат, убићеш ме!-
- Ма шта ти је, нећу за врат.
- А не, нећеш, не дам муда ни за живу главу!
- Ма јебала те муда, к'о да су нека!
- Па за шта ћеш ме везивати луда жено!?
- Во се везује за рогове, а човек за језик!
- ААААААААААААААААААА!
Кристално је јасно да је реч о загорелости. Верујем да многи држе до тога да наши преци нису били много избирљиви при избору хране, чак и ако нису гладовали, али када је у питању секс, постојале су какве-такве норме, не високе, али су постојале. Није било тешко наћи расплодну женку онда када је 'то', већ сам рекао, била једна од малобројних занимација, али деси се нека непогода, падне снег у новембру, отопи се у мају, а планина пуста, човек сам у колиби, нема више ни стоке да се макар мало разоноди кад га нико не види. Након тог метеоролошки влажног, али сексуално сувог периода, реч 'одабир' једноставно више не постоји у речнику једрог брђанина.
- Шчуо да је Мара вештица зајашила Младена из Горњег Припизда?
- Она Мара што вади зубе када гата, па их користи као пасуљ? Па шта је радила, омађијала га?
- Ма јок, знаш да је тамо зима мало дуже трајала.
- Ех, глад очију нема!
- Вала баш!
Obrnuta psihologija
Уметност коју су неговали највећи умови света.Почев од грчких филозофа који су наређивали својим ученицима да ништа не раде и тако од њих створили вредне и поштене људе, преко Марка Твена који је то најбоље описао у чувеном роману ''Том Сојер'', па до модерних политичара који саветују људе да не раде по великим врућинама (ал' прош'о је Србин деведесете, зна да више воле човека без посла него 'леб на столу).
Најкраће, ово је покушај (у којој мери успешан зависи од нашег глумачког талента) да, наговарајући друге људе на нешто што не желимо, они, ако не због нечег другог онда из ината, ураде нешто сасвим супротно - оно чему се надамо и прижељкујемо.
Како је људски мозак, под утиском лажи и превара, доста напредовао и огуглао на овакве покушаје, под обрнутом психологијом се данас подразумева читав један процес у коме се жртва прво навлачи а тек онда искористи.
Људи који данас преферирају обрнуту психологију су углавном тинејџери са скромним жељама: добре оцене и који динар.
Оборио си сопствени рекорд.И двадесет други дан за редом долазиш на биологију неспреман.Једина оцена, петица коју ни сам не знаш како си добио, неће те спасити јер си пропустио оба контролна.Све што знаш о зглавкарима јесте некаква кутикула, ваљда заштитни слој.
:у себи:
Прозваће ме, сигурно.Не знам ништа, значи морам да се јавим.Ах, колико је само великих научника имало слабе.Ајнштајн и Андрић само су неки од многих.Шта ја кењам, нисам ја Андрић него нисам пипн'о књигу.Дошло је дотле да морам да се јавим, морам бити довољно глуп да би ме сматрали паметним.
:јавио си се да одговараш:
Професорка:'Ајде, само си ми још ти остао.Грађа зглавкара.Изволи.
Ученик:Занимљиво је то.
Проф.:Шта то?
Уч.:Па то, да зглавкари постоје већ 400 милиона година ако се у обзир узму амонити.Они су преживели све недаће за разлику од рецимо динихтиса, оклопљених риба који су се њима хранили.
Проф.:У праву си, али одговори на питање.
Уч.:Зглавкари су дакле грађ...
Проф.:Али амонити су изумрли!
Уч.:Откуд данас зглавкара на Земљи?Двапут су евоулирали?
Проф.:Да, занимљиво.Шта мислиш?
Уч.:Некако су преживели и прилагодили се условима?
Проф.:Свакако.Шта сам те оно питала?
Уч.:Кутикула.
Проф.:А, да.Изволи.
Уч.:Заштитни слој код данашњих зглавкара, али чекајте амонити је нису имали!
Проф.:У реду је, пет.
Син: Е, ћале одох до града.
Отац: Је л' ти треба неки динар?
Син: Не мораш, знам да радиш за то, дај стотку за жваке само.
Отац: Ево ти хиљадарка да ти се нађе.
Miloš Teodosić
Најкуљи кошаркаш икада са ових простора. Јебе се њему да ли добијамо Турке за четвртфинале Европе, и то са једном разликом или губимо од Африканаца, пардон Француза због зицера Савановића. Он има ону своју исту смор-изгубљену фацу по којој се да закључити да му је досадно као Бориславу Стефановићу на северу Косова и Метохије. Он елегантно маше својом фризуром на којој му и ћорави Душко може позавидети, испуцава курчину на сред терена, шаље лопте не гледајући друге, и све то мртав хладан, на општу запрепашћеност присутних. Брадурина, коју обрије једном годишње, обично приликом сваког великог такмичења, нарасте до полувремена, али њега брига за то што је вукодлак. Он јебе. Пуно.
Poljubio bih te u kosu,ali postim
Реченица коју изговарамо када је некоме масна коса, није је прао данима.
Roditeljski sastanak u Tehničkoj školi
Манифестација која успе да окупи најразличитије могуће људе из града и околних села.
Да, дошло је време и за први родитељски у школској години, онај када се само блеји, и сви чекају да старешина заврши са правилима која њихова деца апсолутно неће поштовати. На првом родитељском се могу видети сви родитељи од деце, чак и понеки вишак, јер је Мићин ћале повео "другарицу" коју ће да бамбуса кад се врати у Кусадак. Родитељи су занимљивији од самог догађаја, што по стајлингу, што по понашању, што по себи самима.
У првим клупама ћете срести свакако најнормалније родитеље, од најнормалнијих ђака. Њих је максимално петоро. Остали су своја прича. У другој клупи блеје Жикицин и Калов ћале, пилићари из Пичковца, најближег села. Не фермају околину ни 2%. Имају важније теме, нпр. дал' је кукуруз поскупео јуче и зашто је Ђевријина шаруља побеснела и заплашила цело село.
У трећој клупи блеји чудак, са две различите чарапе, није утврђено тачно чији је он родитељ. Носи са собом кесу у којој се налази "Енигматика" још од јула, Бонд Стрит и "Треће Око". Како се иде даље кроз учионицу, све се више може крстити и левом и десном. У четвртој наилазимо на Мајину кеву, најпосећенију радницу С.Т.Р. "Плави Мост", која блеји у исцепаним халтарама и неком допичњаку, седећи не на столици, него у крилу Ганета Покера, чије дете дође у школу само када деле бесплатне кондоме.
У другом реду седе заједно дипломирани ЕТФ-овац, возач аутобуса, нико и ништа, шалтеруша у пошти и најбоља другарица од Мајине кеве.
Ред "до врата" чине невиђен спој. Наиме, у другој клупи седи сама Буцкина кева са своје четворо мале деце, док јој остала деца блеје гајби, и изазива невиђено дивљење код осталих, јер како је којкурац успела да гаји у ово време осморо деце. У следећој клупи блеји Еди Ганац, неутврђени ћале Белог Халила, који је дошао на родитељски само да би развио бизнис. Он седи са Биљом Аналком, која је малте не тек изашла из школе, још није прославила ни 10 година матуре. У последњој клупи седе два наизглед обична родитеља, али самим тим што су уопште уписали дете у такво одељење, не верује се баш да су нормални.
А разредна неверуе.