Radnja: Češanje glave uz okretanje iste, da bi se tobože, bolje dohvatilo mesto koje treba počešati.
Razlog: Diskretno osmatranje nekoga ili nečega.
Smer okretanja glave i odabir ruke kojom se vrši radnja direktno zavisi od toga sa koje strane se nalazi telo koje se posmatra.
U busu Miša - Brate Zoki šta se toliko drapaš po glavi? Zoki - Ma ne drapam se nego pokušavam da skontam šta ova baba ima u cegeru, miriše ko da je sarma jebote.
U restoranu Žena - Rade, šta se češeš, da nisi opet pokupio vaške od dece? Muž - Kuš bre Stanojla, pokušavam da skinem tehniku od onog debelog kako se jedu ove školjke. Jebli te morski plodovi, trebo sam Karađorđevu duzmem, da ne mislim!
Familijarno putovanje podrazumeva put iz sela do najblizeg grada. U kolima se obavezno nalazi sedam kolena porodice,pocevsi od babe,babine sestre,setrinog muza i njegovog brata,i petoro dece.Kola vozi srednji sin,u najboljim godinama(52 godine),neozenjen,a napred se vozi najstariji clan porodice(baba) koja se uvije u 3 marame,4 prsluka i drzi se za rucku iznad vrata i vice:"Dragane,uspori,muka mi!" Pozadi se nalazi ostatak porodice,a kad gledas kola spolja,naravno Zastavin Kec,bele boje,vidis kako se spustio zadnji deo automobila,da auspuh drlja po betonu.Voznja se zavrsava babinim primanjem injekcije,a porodica se vraca kuci i 3 dana prericava putovanje.
Sposobnost izražavanja u sofisticiranom, uzvišenom maniru koji dolikuje emancipovanoj i obrazovanoj osobi. U suštini predstavlja sviranje kurcu, u kojem se četrdeset odsto reči mora završavati sa -ija -cija -zacija i ostalim zajebanim sufiksima. Koristi se u situacijama prilikom kojih će vas, ukoliko opsujete, okruženje počastvovati pogledom kakvim Lorens Fišbrn aka Morfeus prekori hejtere crnačke rase.
Vlada neće finansirati fond za revitalizaciju preduzeća NAVIP. Prevod: Vlada ne da pare radnicima NAVIPa.
Gospodine, zamoliću vas da napustite lokal, jer može doći do komplikacija kada ću biti primoran da se sa vama fizički razračunam. Prevod: Alo ti pijani, izlazi napolje. Napravićeš nam ovde sranje pa ću te polomim k'o pičku.
Da li možete doživeti orgazam prilikom analne penetracije? Prevod: Je l' možeš da svršiš, ako ti ga nabijem u rčma?
Kamikaza. Samoubica. Muškarac koji svesno ide ka samouništenju. I pored toga što je svaka devojka sa kojom je bio bila ekstremno inteligentna i uništila mu život, njemu i dalje nije dosta i ne shvata da treba nešto da promeni.
- Halo. - E, ja sam. Šta radiš? - Ništa, evo blejim po kući. - Super. Kad već ništa ne radiš, uđi u kupatilo, sredi se, obrij se, isturpijaj nokte, namiriši se i nacrtaj se kod mene. - Što? Riknula ti ona baba iz Švice, i nasledio si sav onaj keš, a? Pa, čestitam, mato... - Ma, nije to, jebem te, nego mi dolazi sestra i dovodi svoju drugaricu. Znaš onu o kojoj sam ti pričao? Mala je AVION! Ma, koji avion, AŽDAJA! I u startu imaš prođu, jer je videla neke tvoje fotke i opasno se primila... - Dooooobro. Reci mi nešto o njoj, je l' radi nešto, studira? - Ma, zabole te baš šta radi. Ako ćeš iskreno, nije baš mnogo bistra, al' šta te brige... - Ne mogu... Znaš da mene uzbuđuje intelekt... Može da bude najlepša na svetu, ali ako nije pametna, džabe. - Joj, koji si ti slepac, konju jedan!!! Uzbuđuje te intelekt?!?!?!?! Pa, nećeš u glavu da je karaš, idiote!!! Takav ćeš zicer da promašiš!!! Pa, dabogda ne kar'o nikad ništa, probiraču jedan!!! Slepče slepi!!! Namestim ti šansu, a ti... Uf, kako si me iznervir'o!!! 'Aj, čujemo se sutra! - Izvini, hvala ti, ali znaš me...
Osvešćujuća misao koja se javlja posle poraznog seksualnog iskustva sa pokušajem tršenja nabubrele ženke razrogačenih plavih očiju i tankih prstiju sa frenč manikjurom koja je treptala na tebe dok je bend žilavio na bini pa se tebi učinilo da bi mogao da joj u jednom potezu pocepaš mindžu, isprskaš spermom zidove da se slije do podruma i zabiberiš joj kliću tako da joj oči iskoče iz ležišta. Ali ne lezi vraže!
Ulazite u haustor, ona se kikoće i lupa štiklama. Sapliće se o stepenik i viče IJU! Psssst! šištiš jer komšiluk samo tako nešto i čeka. Eto vas u stanu. Ona se osvrće: - Ijao što je lep fikus! Sklanjaš čarape sa fotelje i guraš ih u džep, skeniraš prostor da nema još neka bomba. - Nije fikus; to je dracena... - Ma šta god... A jel si video onu što je stajala tamo kod bubnjara, kako je debela?!? Baš je debela a kakav nakit nosi, prava seljanka... - Nisam video, gledao sam tebe. - Pa naravno... A ona sa crvenom kosom, što imala onaj krzneni prsluk, šatro leopard, moja maca a ne leopard, jesi vido nju? Kakva seljanka... - Nisam ni nju video, zato što sam... - Ijuu a jel si ti neki naučnik? (Gleda po tvojoj polici sa enciklopedijom umetnosti.) - Pa, nisam… student sam. Istorija umetnosti... - Istorija... jao kako sam bila slaba iz istorije, nikad nisam uspela da zapamtim nijednu godinu… - Ovo je istorija umetnosti... - Molim? Pa to kažem, sve te bitke, to je tako teško... - Ovde se ne uče bitke, nego umetnost, slikari, arhitekt... - A pa tako reci: slikarstvo! Znači slikar? Pa jesi nešto naslikao? Gde su ti slike? Imaš onaj čiviluk za slikanje, kako se zove... nešto na štrafte… - Štafelaj... Nemam, ja nisam slikar... - Kako nisi slikar? Pa sad si rekao... - Rekao sam istorija umetnosti; učiš da tumačiš umetničke pravce… - Da tumačiš?!? Nešto kao prevodilac? - Ne bih rekao; više da umem da raspoznam pravce u umetnosti, i logiku umetničkog razvoja... - Jao to je mnogo komplikovano... a jel imaš sestru? Kolko ti godina ima sestra? - Nemam sestru, jedinac sam. Otkud ti sestra? - Pa vidim crvene jastučiće na trosedu, to je tako ženski, a imaš i taj fikus... - Dracena... - Ma nema veze... Znači nemaš sestru? Donosiš piće, hladno belo vino, šardone iz 2002. - Nemam. Piješ bel... - A šta si to doneo? Neki sok? Od jabuke? Molim te samo bez šećera, ne pijem ništa sa šećerom! - Ovo je vino, belo vino... - A jel imaš šampanjac? Ono što puca kad se otvori? - Pa... nemam, imam Šardone... - Ne pijem belo vino, to je kiselo. - Šampanjac piješ, to ti nije kiselo? - Šampanjac je šampanjac, to je otmeno... - Otmeno? A šardone nije otmen? - Šarbone je kiseo! - Nije šarBone, nego šar... - Kako god, kiseo je! Jel mogu da podignem noge na fotelju? (Podigne ih ne čekajući odgovor. Štikla joj se zabada u tvoju kožnu fotelju. Gledate se. Ona počne da se vrpolji.) - Pa što sediš samo tu, tako? Ugasiš cigaru, ustaneš polako, sedneš na rukohvat fotelje, ona te gleda odozdo, trepće očurdama, ti joj položiš ruku na obraz, pa je spustiš ka sisama, ona počinje odmah da dahće i koluta očima, ti zavučeš ruku u sise, bradavica smežurana, ona dahće kao da tegli kamion na sajlu, sagneš se da je ljubiš, ona otvorila usta, taman guraš jezik, ona skače: - UGASI SVETLO!!! Ti odskačeš kao da te struje udarila… Uh, jebote, šta je bilo… - UGASI SVETLO! Ustaješ, gasiš svetlo, i vraćaš se. - Spusti roletne! Spuštaš roletne i vraćaš se. - I ono svetlo u kuhinji! Gasiš svetlo u kuhinji i vraćaš se. Sedaš u prethodnu pozu na rukohvatu, u mrklom mraku vidiš da ona koluta očima, i opet dahće. Malo se ljubite, njen jezik ko uspavana zmija se valja po ustima. Uzmeš je na ruke, odneseš do kreveta, baciš je kao stvar, spadnu joj cipele, dobra okolnost ne moraš da se trudiš oko toga. Skidaš je, ona drekne: - NEMOJ DA ME GLEDAŠ!!! - P…pa… ništa ni ne vidim, mrak je… - NEMOJ DA ME GLEDAŠ!!! - Neću da te gledam, u redu… Skidaš je dalje, skineš sebe jednim potezom kao Kinez na trapezu, kreneš da joj smuljiš suknjicu… - NE SKIDAJ ME SKROZ!!! (Povlači suknjicu preko struka, da joj dođe oko stomaka). NE SKIDAJ ME SKROZ! Smuvavaš joj gaće, nakvasiš prstima međunožje, jedva se snalaziš u mraku, radiš na pipanje, ona leži kao fosna, ne pomera se, samo dahće kao fizički radnik dok nosi dve vreće cementa uz stepenice, ruke joj složene na krevetu sa dlanovima na gore (oči ti se malo privikle pa nešto i vidiš), ti je uzmeš za ruku da joj oližeš dlan i staviš ga na tukija željnog maženja, njoj ruka padne nazad. Nema veze, naciljaš joj ga naslepo, razmaknute noge... - ČEKAJ, IDEM DA PIŠKIM!!! Ležiš u mraku sa tukijem koji splašnjava dok ona prska u šolju. Čuješ je odande kako komentariše tvoje peškire, boju na zidovima, plastičnu zavesu oko kade i miris sapuna. Vraća se, tukidid ti izumro. Okrećeš se ka njoj dok ulazi u sobu. - NE GLEDAJ ME!!! - Nipošto, kažeš i ne pomeraš se. Ona se trti da legne nazad, leganje joj otežava to što neprestano pridržava suknjicu oko stomaka da joj slučajno u mraku ne ugledaš strije koje nema. Legla je. Namešta se, na leđa, gađa istu poziciju iz koje je krenula na pišanje. Smirila se i počinje da dahće. Ti se ne pomeraš. Ona još malo dahće, okrene se: - Ajde! Ti ležiš bez pokreta, razmišljaš o Partenonu, korintskim stubovima, mikenskoj zlatnoj maski. Njene cipele na podu. Mrak.
****** Sutra te zove drugar. Pita kako je bilo, otišo si sa opasnom malom, svima se bio digo na nju. - Sine, kažeš, nije to tako kao što izgleda na prvi pogled… - Šta bre pričaš, buni se ortak, jesi je raspolutio?!? - Ni blizu. I, znaš, nadalje se isključivo ložim na pametne. ...iako znaš da će i to doneti svoje probleme sa sobom.
Zločinačko udruženje mrzitelja biljaka koje zamenom teza pokušava da progura svoj nastrani način života kao normalan. To su zveri koje nemilosrdno čupaju travu da zadovolje svoje pogane potrebe, i to bez anestezije... ej, bre! Umesto da je kose, što bi bilo bezbolnije za jadnu travu. I ajde što je čupaju, nego JEDU KORENjE!!! Gled'o sam dedu letos dok je klao tele, prvo ga je odvalio macolom po glavi, da ga ošamuti. Tele kasnije, maltene, ništa nije ni osetilo. Deda je duša od čoveka. A ne ko moj komšija. Jedno jutro je uleteo kombajnom u polje suncokreta sa zapada dok su glavonje pratile sunce. Mučki, s'leđa... E, takvi likovi ne treba da žive. U takvom svetu ne želim da odgajam svoju decu. Svi će jesti jagnjetinu, čim izrastu mlečni zubi. Ej, vegeterijanci, znate li vi koliko embriona suncokreta neće dočekati da odraste zbog JEDNOG litra ulja, a? Ti embrioni umiru u presi na krajnje svirep način, samo da bi vi začinili salatu. A 50 litara svinjske masti dobiješ od jednog jedinog krmeta. Gde je tu pravda za biljke? Način na koji se ubijaju je srednjevekovni. Metal, pa u živo meso. Bez najave. I to po danu, kada vrše fotosintezu i kada su najaktivnije. Ni jedna životinja nije to doživela od ljudi. DA SE KOLjU BILjKE, AL' NOĆU, KADA NE VRŠE FOTOSINTEZU!! Ubijaju se na najpodliji način. One ne mogu da se brane. Ne mogu ni da vrište dok ih kolju drvoseče. Osim toga, imaš drvo od par tona koje sjebe ciganče od 40 kila. GDE JE TU PRAVDA I VITEŠTVO! Ali za vegeterijance ta smrt je regularna, a razbijeno jaje je zločin, polizan med je krađa!? O embrionima biljaka i ceđenju života iz njih, ne mogu više ni da pričam. Ali, pazite, njihov izgovor je: biljke nemaju nervni sistem... Pa, gospodo, da li to znači da je sve što nema nervni sistem osuđeno na surovu smrt samim rođenjem. Da li to znači da sve što nema nervni sistem može da bude živo pojedeno, bez griže savesti? To je opasna diskriminacija: "Ako ne oseća bol, seci ga, kuvaj, peci i jedi na živo - nema problema". Zamislite da vas neko kolje motornom testerom nekoliko minuta, posle vam skrnavi telo, maže ga nekakvim smolama, spava na njemu, i... fuuuj. A tu je i cveće koje se masovno deli kao poklon i znak pažnje. Ljudi moji, poklanjaju leševe biljaka koje su samo htele da ostave potomstvo za sobom. Ajde da ih odma ubiju, nego im ni to nije dosta, pa ih održavaju u životu u nekakvim vazama, da se što duže muče. Da ne govorim o tome da masovno iskopavaju posmrtne ostatke njihovih predaka, prodaju ih po nenormalnim cenama i posle ih SPALjUJU. Ni mrtva biljka nije dobra biljka. Al što je najmonstruoznije, uzimaju delove jedne biljke i kaleme je na drugu. Molim vas lepo, kad su mesojedi zašivali kokošiju glavu na telo svinje?! Gnusno!! Za razliku od vas, naše životinje umiru dostojanstveno. I niko ih ne jede žive! Naše životinje pre konzumiranja prođu bezbroj posmrtnih rituala: dimljenje, salamurenje, konzerviranje, pečenje i sl. Dalje, mogu danima da vise u izlogu, da bi im se u mimohodu odala počast i da bi im se gladni građani Srbije divili. Zar to nije dirljivo?
Mislim da je vreme da stanemo na put ovom pokolju. Ako nećemo mi - ko će? Ako nećemo sad - kad ćemo? P.S. I Hitler je bio vegetarijanac!
Stanovnici sela Matejevac pored Niša. Poznati su po tome da su vrlo nezgodno zajebani i po tome što prave vino legendarnog kvaliteta. Ovo "legendarno" nikako ne znači da je vino dobro, postoje priče da postoji jedan lik što je vino pravio od groždja, al još pre rata i od kad je on batalio proizvodnju ko zna od čega ga prave. O zajebanosti Matevčana govori priča o tome da je pred Čegarsku bitku Stevan Sindjelić poginuo tako što ga je neki Matevčanin ubio jer mu se popeo na šljivu kad je izvidjao da li dolaze Turci pa su ga posle ubacili u barutanu i izmislili priču da je pucao u bure.
-Ajde svrati do mene, doneo kolega neko domaće vino pa sad sabiramo društvo da se oduzmemo -Opa, može, krećem odmah, jel to onaj kolega iz Župe? -Ma jok, ovaj je iz Niša, deda mu živi u Matejevcu, čiča pravi vino još od kad su mu komunisti oduzeli oba vinograda, 50 godina iskustva, znaš kako je dobro... -Sad sam se setio, zauzet sam nešto danas, treba tetki da odnesem lek, vidimo se neki drugi put.
Korišćenje nerazumljivih reči za koje postoji sasvim prihvatljiv ekvivalent u svakodnevnom govoru. Ako se ne izražavate akademski na ispitu, velika je verovatnoća da ćete pasti. Ako se izražavate akademski u kolokvijalnom govoru, ljudi vas gledaju kao budalu.
Na ispitu: Student: ...koristi se u sprečavanju i suzbijanju... Profesor: Prevenciji i represiji! Ne možete to tako da pričate, kao da objašnjavate nekoj ženi na pijaci!
Student: Praćenje zagađenja... Profesor: Monitoring kontaminacije! Vi ste sad na fakultetu, morate se izražavati akademski!
Onaj miris koji vam se širi iz gaća jer se niste kupali nedelju dana.
Osnovni afrodizijak u osvitu čovečanstva.
- Pričaj mi Stano, sve mi kaži... - I tako, kao pristanem ja posle klabinga da odem kod njega, a on sve fino, čil-aut muzika, vince, čak je i mirišljave sveće upalio. - Jaoj... Duša... Baš je romantičan. Blago tebi... - Aham... Ali to nije ništa... Počeli smo da se milujemo, zatim i da se skidamo, a kada sam ja počela da mu skidam gaće... - Hihihihi, nije valjda? - Hihihi, ma nije to što misliš, hihihi - Hihihihi... - Hihihi, ma nije to, nego se osetila jarčevina - Hihihi, ozbiljno? Hihihihi - Aham. - I jesi li mu, hihihi? - Nego šta sam, kako to da propustim, hihihihi - Hihihihi
