Маракана.
Специјално je за ту прилику реновирана 3 дана пре рока. Бата Мрка, наравно!
Све металне и за бетон заварене столице на броју, преживеле последњи дерби.
Режија: Горчин. А ко ће?
Спектакл визуелно, преко твитера, преноси Карлеуша зато што има 12 милијарди пратилаца. Прате је и дупли налози. Користи само пола дозвољених карактера.

Представа почиње.
Доброћудни брка са шајкачом, праћен снопом светла, гура роштиљ са лесковачким специјалтитетима ка централној бини. Опојан мирис плени пристуну масу и допире у сваки кутак планете. Четврта димензија! У Њујорку неверица.

На прве тактове музике, на сцену излази Цеца и пева ''Лепе ли су нано Гружанке девојке'' на мелодију албанске народне песме ''Рока мандољина''. Жељко Лане је прати на хармоници, даирама, бенџу и ћеманима. Цеца има лепе обрве, и то је отприлике све што се види на њеном, попрсјем затрпаном, лицу.
Веља Илић нуди Путина домаћом препеченицом. Барак добија меку. Борис хлади Тачија лепезом. Чеда нуди лајне на сребрном послужавнику. Пипа Мидлтон се фемка.
Импровизована бара привлачи хорде комараца и пушта крв свим пристунима, као симбол вековне крваве борбе Срба за слободу. У Лондону мук, у Паризу сузе.
Дачићеве специјалне јединице катапултирају принца Ацу из импровизоване праћке. Аца се на течном енглеском обраћа свету: ''Велкам ту Сербиа!''. После краће станке, заповеда: ''Аплауз, стоко!''. Планета пљеска! У Пјонгјангу делиријум.
Затим на бину излазе Куста и Џони Деп видно одваљени од сканка и држе антиглобалистички говор док у паузама необавезно цугају Зајечарско пиво. У Русији дестилерије водке почињу да раде у 4 смене.
Негде у то време нестаје струја и пренос се прекида. Абер каже да је Ђердап послао пленитеље имовине због неплаћеног дуга. Мишковић пише чек јер ''Шоу маст гоу он'', вели. Милка Форцан пуца од муке. Роман Абрамович враћа буђелар на место.
Тек тада публика примећује омаленог старца са петролејским фењером у руци, скврченог од дуга и тешка пензионерска живота. То је чика-Крка, учесник првих савремених Олимпијских игара ''Атина1894'', додуше као судија, јер је био престарео за такмичење у голфу. Он коначно стиже до места предвиђеног за олимпијски пламен, али увиђа да је горионик украден, а и да је Бајатовић заврнуо гас, погађете због чега. Куста и Џони здушно прилажу по зипо упаљач и то све ферцера. У Грчкој почиње седница владе са новим идејама о додатним уштедама.
Струја поново нестаје јер је припити Веља у севдаху треснуо пуну флашу домаће о разводну таблу са главним осигурачима.

На крају церемоније сви заједно у мраку певају српску химну. Принц Аца не пева, јер не види да прочита речи. Ни Љајић. Адем. Расим пева, наравски. Нови Пазар не верује.

Игре могу да почну! Важно је учествовати.

Momenat obnavljanja prećutnih zaveta predaka. Danak duhu tradicije koji bdi nad porodičnim ognjištem generacijama i učvršćivanje armature familijarne sloge, uz obavezan nagoveštaj okrutnosti nemilosrdnog skota-života koji sada, kad prestaje da bude dete, mlađanog vozača vreba iz svakog ugla da na njegovom još glatkom licu ucrta bore. Prvoj vožnji obavezno prethodi očev muški zagrljaj i stisak ruke.

Устанеш у 7 сати како би одгледао Витеза Коју. Боли те паче за све, знаш да кад упалиш Тв нећеш гледати Тадића како сере, педере како се балаве и Ивана Ивановића како једе говна. Баба ти испржи кајгану..уфф како је тад кајгана добра била. Одеш до продавнице и за 5 динара купиш десетак турбо жваки, са којима правиш ненормално велике балоне. Ако је субота, у 10 сати укључиш Пинк и гледаш Бадија, пса кошаркаша. Заврши се Бади, а ти одеш код ортака да се играш кликерима, узмеш му два стакленца, ал изгубиш мермерца, ал нема везе, прошле недеље си му узео нафталинца. Онда одете код комшије и крадете му трешње, умажеш се као свиња, одеш кући, кева ти опали два три шамара јер ниси био кући кад је долазила тетка коју ниси видео две године. Укључиш РТС 1, одгледаш Срлета и Пајчета или Штрумфове, зависно од тога који је дан био. У пола 8 одгледаш Лаку ноћ децо, истушираш се и легнеш да спаваш.

1. Onaj ko prolazi ispred tebe je jedini tvoj Gospodin, oslovljavaš ga sa "Gospodine, daj neku paru", nemoj imati drugih Gospodina... dok ovaj ne prođe.
2. Ne uzimaj ime Gospodina svoga uzalud... ako ti već ne da paru, a ti si ga oslovio sa "Gospodine", jebi mu milosnu majčicu kad prođe.
3. Seti se da svetkuješ dan Gospodinov... Slučajno nemoj da ne izađeš da prosiš petkom, kad je pazarni dan i ljudi krenu na pijacu...
4. Poštuj oca i majku i strica ako ti je očuh, a i sestru svoju ako ti je žena.
5. Ne ubij brata svoga ako ti je preoteo ženu, ako imaš manje od petorice braće.
6. Ne sagreši bludno sa ćerkom svoje sestre, udatom za tvog sina.
7. Ne ukradi... ako Gospodin tvoj gleda u tebe... Ako ne gleda - kradi!
8. Ne reci lažna svedočanstva. Ne idi od stana do stana sa slikom Džesike Albe bez šminke i ne govori kako ti je sestra koja boluje od cerebralne paralize i kako joj trebaju pare za operaciju.
9. Ne poželi žene ni muža bližnjega svoga... četvrte po redu žene ili muža, bližnjega svoga.
10. Ne poželi nikakve stvari bližnjega svoga, kojima on pokušava da pridobije milostinju Gospodina svoga (štake, povez za oko, invalidska kolica) ...

Nešto što nije ni upola tako uzbudljivo kao što može da zvuči iako se stiskate i trljate jedno uz drugo kao da ste sami na svetu, znojite se, razmenjujete direktne poglede, menajte poze i tražite izlaz iz tog silnog uzbuđenja od koga gubite dah, a onda u trenutku u kome vam dođe da naprosto vrisnete i celom svetu objavite da ćete eksplodirati stižu slatke reči olakšanja:
-Mogli bismo da se zamenimo ako ne silazite na sledećoj.

Крајњи степен спремности мушког болног органа.

Ova neopisivo bolna obaveza u životu svakog tinejdžera predstavlja jedan od najtužnijih dana u njegovom životu. Dotični je toliko depresivan i u mrš-u-pičku-materinu fazonu da je cela kuća sa celokupnom rodbinom i prvim komšijom Pajom nervozna i bratoubilački raspoložena. Elem, dolaziš u školu negde oko 10 do 2, tik pred zvono, ali kasniš na prvi čas kod razredne jer si sklapao neki biznis sa ortacima iz 3-8, koje nisi dugo video pa se usput i raspituješ šta ima novo. Ulaziš u svoju učionicu, vidiš 30 glava koji izviruju okolo u nadi pronalska tajnog izlaska iz učionice, a da pri tom savršenom bekstvu niko to ne primeti.
1: "Dobar dan, razr.."
2: "Radovanoviću, znala sam, tačno sam znala! Ni prvi dan ne možeš da dođeš na vreme, kasniš 20 minuta!"
1: "Ali.."
2: "Ćut! Da te ne čujem! Sad te neću upisati (nema dnevnik), ali za svako iduće kašnjenje na čas dobićeš tri neopravdana! Nacrtaj se na svoje mesto!"..
Sedaš za svoj sto, klimaš glavom okolo otpozdravljajući kolege svoje barke koja tone. Slušaš narogušenu razrednu koja preti kako će vas sve pobesiti i zaklati ako se neko uopšte usudi da udahne dva puta u 5 sekundi, da ne pričamo o drugim prekršajima svete knjige "Ja sa sekirom teram đake da postanu ljudi". Zvono prekida razrednu u pola reči, a svi prisutni zahvaljuju Bogu. Dolazite na drugi i poslednji čas, u još veći pakao. Profa ulazi, baca dnevnik na sto i govori da vadite knjigu i da otvorite stranu 842, paragraf 3, članak a. Zbunjeno gledate jedni u druge i jednostavno ne kapirate. Samo oni najiskusniji ćute i znaju šta sada sledi (ponavljači, znaju sve profesore i znaju kakva doza im treba), ali naravno, uvek će se naći neko naivan (pogotovo ako je u pitanju prvi razred srednje).
1: "Profesore, ali, prvi dan škole je."
2: "Jel prvi? E, evo tebi onda prvi u dnevnik. Hoćeš da bude i drugi?" (Na scenu stupa atmosfera sa sahrane babe Kvetoslave)
Bog je poslao anđele koji su zazvonili i oterali đavole sa radnih mesta. Freedom, at last. Zoveš kevu, govoriš kako ćete imati punih 7 časova i tri dopunska iz špansko-južnoameričkih ratova i kako je to obavezno za kontrolni u novembru. Naravno, nakon dopunske idete kod Laze (najvećeg štrebera u razredu) da igrate šah i monopol. Keva naivno odobrava i ponosno priča ocu šta radiš i šta ćeš raditi. Svi su se uputili u obližnju birtiju kako bi ugasili tugu i prokleli đavole sa stalnim zaposlenjem. Tek je četr sata, napolju je 36, ali već se ispija Lozovača i naručuju tužaljke. U toku ostatka višečasovnog opijanja doživljavaš najsramotnije momente svog života, ali ko te pita, ipak se opraštaš od još jedne neproživljene godine. Pravite sranja u birtiji, a konobar sa zadovoljstvom vadi svoju super-ultra 101 megapixel kameru, smeška se, snima vas, i raspravlja sa kolegom kako će da nazove snimak kad ga okači na Jutjub. Posle toga se više ništa ne sećaš. Budiš se, svu energiju koju imaš upućuješ u pravcu desnog oka kako bi ga otvorio. Uspeo si. Okrećeš se, pitaš se gde si. Posle dobrih 2 minuta i 38 sekundi primećuješ da si kući. To je dobro. Preko puta veliki sat pokazuje da je 13:52, pljeskavica iz Leskovačkog ti je na stomaku, sendvič iz Arene na levoj nozi a mamin ručak na desnoj. Pored svog tog sranja tebi se u glavi neprestano vrti jedna te ista, đavolsko-antihumana rečenica..

Ideal svakog muškarca. Devojka o kojoj sanjaju, ona koja bi bila uz njih u dobru i u zlu. Ona kojoj se poveravaju, ona koja brine o njima i koja ih voli bezuslovno. Ona koja se ne šminka previše, oblači se pristojno, lepo je vaspitana, dobro kuva i ume da sluša i savetuje. Medjutim, kada je pronadju, dodeljuju joj titulu najbolje drugarice.

Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.

Nekada je titula najpopularnijeg autora na Vukajliji bilo nešto vredno takmičenja. Nekada si morao da budeš bre haker da pronađeš listi autora "votes sum". Nekada si bre morao da se usereš da dobiješ plus (ne računajući Zlatana i njegove ortake:) Nekada su definicije blejale u zmiji po dve nedelje i imale po svega par pluseva (Zamislite lovci na pluseve te muke). Nekada si bre morao da napišeš bre definiciju za plus! I bio te bre blam da nešto glupo napišeš. Nema toga više.
Volja za moć ko što reče Niče, nije preskočila ni Vukajliju.
Ko ima veći na netu, postala je nasušna potreba.
"Šta će mi život kad nemam definiciju dana" postala je hit!

Evo par misli izvučenih iz konteksta nekoliko "popularnih autora" recimo prvih 50!

Napomena: Svaka sličnost sa "stvarnim" autorima je namerna, ali ne i zlonamerna.

Najviši stepen velikomučeništva. Sirotice nad siroticama, koje zaslužuju da budu proglašene sveticama. One se pate kao Isus, ali su hrabre, emancipovane i pobornice stava da je deci dovoljna majka i eventualno mamin novi dečko, koji će glumiti oca. Pravi otac je najčešće pobegao od kurvetine, još u prvim godinama braka. Od tada radi dva posla, školuje decu, izdržava ih i naliva se alkoholom, oplakujući tužnu sudbinu i momačko neiskustvo kad je dotična uspela da ga smota pesmom u kafani na Ibarskoj magistrali.

Колико год конкретно или очигледно било, због потребе да објасни, критичар апстрактне уметности ће неко дело прогласити сасвим апстрактним. Ако је то једна линија, о њој може причати сатима, а ако је не дај боже троугао или квадрат, о томе ће кењати данима, или написати књигу, три дела.

Када се појаве на ТВ-у, редовно пожелите да их гађате кломпом.

Momenat kada nogom u punoj brzini spicis radijator

Ime koje se vrlo često daje ženskoj deci.

Dragi mozgu,

Pišem ti iz male karlice, još uvek zaštićena nepuknutim De Grafovim folikulom. Rešila sam da uzmem stvar u svoje ruke (kad već ova naša gazdarica ne prihvata ničiju „stvar“ već duže vreme). U ovoj našoj maloj firmi (misleći na jajnik), već 25 godina sve samo propada, a i iz tabora sa suprotne strane tela javljaju istu situaciju. Malo je to što nam spermatozoidi nikada i nisu bili u poseti, zbog njenog upornog insistiranja na kondomu, nego je gospođica od skora počela da praktikuje apstinenciju, zbog razočarenja u muški rod. Onaj mlitavi brzosvrš od pre 20 dana se ne računa, kao ni njeno cyber hotovanje, kucanje bezobraznih poruka i masturbacija uz porniće. Ja hoću da budem oplođena! Ili bar, adekvatno hormonski stimulisana posle dobrog orgazma. Zato te molim, kao generalnog direktora, da aktiviraš taj limbički sistem, hipotalamus i hipofizu, i da ova poslednja napravi neki hormonski kuršlus u organizmu i da dovedemo ovu našu seksualnu kamilu u stanje konstantne napaljenosti, kako moj život ne bi bio uzaludan. Do tada, ja ću da se držim čvrsto i ne pada mi na pamet da ovuliram u jajovod, a gospođica može da se oprosti od redovne menstruacije. U iščekivanju skore organske revolucije, iskreno tvoja,

jajna ćelija

Čuvena rečenica zadovoljnih korisnika kojom suptilno diskredituju sve ostale proizvode i metode, a glorifikuju onaj koji reklamiraju. Na taj način žele reći da ništa drugo ne vredi ni pišljive pare, ali da je njihov proizvod onaj koji rešava sve vaše probleme.