Pirkati se može u džoint, kafu, supu ... Ali ja najvolkim da pirkam u uši.
Ne može se pirkati u bilo koje uši, postoje izvesni kriterijumi koje uši moraju da zadovolje da bi mogle biti objekt pirkanja ...
1) Uši moraju biti Obnažene. Ovo je logično, jer Neobnaženost Ušiju predstavlja prirodnu prepreku punom učinku pirkanja.
2) Uši moraju biti Postojane Ovo znači da su uši čvrste, stabilne, da ih ne može deformisati kakav nalet vetra, kiše ili npr. šamar
3) Uši moraju biti Negovane Ako uši nisu negovane, skore se i nadražaj sporo putuje od kože do mozga ... Samo negovane i othranjene Uši dolaze u obzir.
Pirkanje u Uši može biti faza u seksualnom procesu ili pak Hobi. Ako je pirkanje hobi, to znači da se ne završava uvek Snošajem. U ovom slučaju, pirkanje postaje samo sebi cilj.
Pirkanje u Uši nosi sa sobom mnogo opasnosti, pa osobe koje praktikuju ovu zen tehniku moraju uvek biti na oprezi. Pirkanje ne sme biti agresivno, jer onda lako preraste u Grickanje, gde vrlo lako može doći do oštećenja Ušiju, nakon čega one postaju neupotrebljive za dalje rituale. Pirkati smeju samo izuzetno uravnotežene osobe, ili osobe koje su izgubile sve u životu pa ih više nije briga. Osobe koje se i dalje šlihtaju ne bi li dobile koju reč Pohvale, osobe koje se plaše za svoju Svojinu, nisu kvalifikovane za obavljanje ove zahtevne kvazi-seksualne tehnike.
- Hi, how are you? - I was thinking about your ears - What? - I want to blow in your ears - ????? :) - Da pirkam hoću. U Uši - Pirkam? - Da, da pirkam. Želim da opštim sa tvojim ušima.
U pitanju je viši oblik komunikacije između 2 bića. Kada švrća prođe fazu autoljubljenja, pirkanja i tarenja, počinje da žudi za nečim smislenim, što će ga, bar na trenutak, izvesti iz tela. Prstima se može pisati pesma. Po koži. Fokus je uvek na licu, obrvama, vratu, ramenima, bradi (ne brkatoj bradi, nego bradi kao delu lica). Neki smatraju ovo manifestom takozvane "Ljubavi", ali ko bi to znao. Kada komunicirate prstima i očima, vreme se zaustavlja. Telo prestaje da postoji. Ostanu samo 2 bića, sama na svetu. Nema prošlosti, nema budućnosti. Samo taj jedan trenutak. To je u stvari situacija kada vam Bog ponudi da okusite Večnost. Da osetite Spokoj. Osobe koje ovako komuniciraju nisu seksualno uzbuđene. Jer seks je samo nebitna stavka u životu malih slepih ljudi. Dodirnite voljenu prstima. Gledajte je u oči ako niste licimUri. Pirkajte joj u obnažene Uši, ali je ne celivajte. Primite Večnost u svoja grešna pluća. Obustavite Razum, obnažite Dušu. Dišite svoju Voljenu.
Izraz koji u Bosni označava približnu lokaciju bilo čega što se nalazi na većoj nadmorskoj visini.
- Čime se ti griješ? - S' drv'ma. - Odakle ih dovoziš? - Pa ozgo! -------------------------------------------------- - Odakle si ti momčino? - Ma ja sam ti ozgo, iz sela. (Bogu iza nogu)
Veoma destruktivna radnja po um. Iako smo otparali samo 3 sata na kauču, buđenje iz ovog stanja ume da bude krajnje konfuzno po subjekat do granica da ne samo da nije svestan vremenske i prostorne dimenzije u kojoj trenutno obituje, već nekad zaboravi i svoje ime - koliko ima godina i da li je možda dobila, ali onda se opipa i vidi da je dečkonja. Tada se sistem polako diže.
-Vaaaaarghhhmnjkhsssss njamh njamh... -Pa ko mi se to probudio? -Hu d fak ar ju !? oO (skening: keva, majka, biološko biće koje nas je dovelo na ovaj svet) -Hoćeš da jedeš sine? -Što..? (mrak napolju, jbt u kom gradu ja to živim) Koliko je to sati..? -Ajde Marko, sine, ustaj pa da se spremaš. -Gde idemo? Koji je dan danas... -Magarče, pakuj se, vidiš da smo svi spremni! -Što? Gde to idemo -Pa kolonizovali smo Mars! -Idi bre ćale u kurac.. -Hahaha!
Natera te da se prihvatiš kućnih poslova i pretreseš, godinama ljudskom rukom netaknute, delove kuće.
1: Užasno je dosadno. Odo' da očistim onaj tavan. Užasno smrdi za vreme kiše, a ponekad se čuju i neki jezivi zvuci. 2: Aj', al' ponesi neku oklagiju radi zaštite, verovatno se do sad gore izlegla Godzila ili neko drugo čudovište.
Pogodak kesetinom punom vode, direkt u ekipu koja se dere napolju posle ponoći.
-i tu mu ja kažem brateeee ima da ti...... PLJUS - Ko je bacio jel video neko? - Na trećem gori svetlo. - Nije bre odatle došla kesa, nego s druge strane. - Au ala me je okupao. - Mamu ti jebem, ajde izađi napolje pičko. - Znamo ko si jebaćemo ti mamu.....
Autohtona vrsta psa koja egzistira na području Nišavskog okruga. Mnogi stručnjaci ga svrstavaju u grupu DODŽ-eva, međutim najbliži srodnici ove vrste su Lubeničar i Traktorski gonič. Od ovih dveju skupina razlikuje se samo po načinu ishrane, jer pomenute vrste spadaju u svaštojede, dok se je naš Bubanjski zadušničar tokom evolucije prilagodio novom režimu ishrane. Naime on se hrani samo par puta godišnje (u vreme Zadušnica). Jede isključivo sedamnaestice (odvratne zelene šestougaone bombone, koje tako nazivamo zato što se idealno uklapaju u otvor okastog ključa fi 17), a takođe voli da pojede i vanilice (bez vode, što je praktično nemoguće), oblande, orasnice, galete, poneki stručak lale, negro bombone i sve ostalo što se u ovo doba godine može naći na Novom groblju. Od tečnosti u svoj krhki želudac unosi 'Benni' sokove, kafu kao i poneku rakijicu (koju poliže sa betona ukoliko je ista prosipana za pokoj duše). Ovakav režim ishrane objašnjava hiperaktivno ponašanje ove vrste, zlu narav, neustrašivost kao i povremeno onesvešćivanje u vreme letnjih zadušnica. Da li treba napomenuti da je životni vek ove vrste veoma kratak, zbog ubrzanog tempa življenja i unošenja raznih po organizam štetnih supstanci.
Letnje zadušnice. Dan lep i sunčan. Dve jedva punoletne devojčice čekaju prevoz ispred Novog groblja. Jedna od njih, puna utisaka zbog divno urađenog spomenika na grobu svog pradede, primeti psa kako drema u hladu prekoputa reče drugoj:
'Vidi kako je lep onaj pas! Dal' da mu bacim neku oblandu, da omasti i on brk?'
Druga je samo preseče oštrim pogledom i reče:
'Dal' si bre ti normalna, to je Bubanjski zadušničar! Nemoj da ga čačkaš jer ako se probudi i podbrzi nas najebale smo! Teraj ga bre u pičku materinu!'
