Momkovo jadanje devojci koja je u krevetu živahna k'o fikus.

У буквалном преводу - човек из сенке, односно масон, а у народу, посебно на мултиетничким територијама - шпицлов, шерет, луцкасти препредењак, премазан свим бојама, до најфинијих нијанси, често стигне до самог друштвеног врха искључиво својим мукотрпним шармом, толико духовит и домишљат да чак и шалтерским службеницама измамљује осмехе.

Prevedeno sa nemačkog: Sturm und Drang - oluja i nagon. Ovo je umetniči pravac nastao u četvrtom kvoteru 2. epohe Vukajlije. Odlikuju ga izraženi kultovi: ličnosti, osećanja i prirode.
Intelektualci iz vremena šturmundranga nazivani su divljim ili burnim genijima. Težili su originalnosti, neobuzdanim osećanima i idividualizmu do krajnosti.

Jedna od najvećih istina ikada izrečenih. U jednoj prosto proširenoj rečenici se može reći toliko mnogo stvari koje naučni tim sa Instituta za socijalne studije iz Merilenda, Masačusetsa ili odakle već proučava godinama i nikada ne prouči do kraja.

Nego, da se vratimo na temu.

Ogoljenost! Svi su ljudi relativno isti kada ih ogolite. Bez subkulturne uniforme na sebi, bez tragova dnevnih aktivnosti, lišeni samonametnutih žigova kojima dokazuju svoju osobenost, ljudi su skup kostiju, kože, iznutrica i duše (da se tako eksplicitno izrazim).

Zašto je ovo bitno? Pa, bitno je jer, iako dobar deo populacije kaže da se ljudi menjaju, nešto ipak ostaje nepromenljivo u njima. Ta nepromenljivost je nešto što ih podsvesno vodi do određene tačke (tačke pucanja), te se posle toga celo biće menja za 180 stepeni (mada, bolje je reći da se vraća u svoju primarnu formu).

Kakve veze imaju mlade metalke sa mladim splavarkama? Velike. Što je metalkica zagriženija, mračnija i opakija, to je tačka pucanja bliža. Što se taj metalski kvltizam više ispoljava, to je metamorfoza sigurnija. Retko, veoma retko je dalje "ucrnjivanje" znak iskrenosti - u najvećem broju slučajeva (cirka 75%) je to samo nanošenje novih slojeva na masku koja vremenom postaje teret, jer ju je teško nositi i uživati u tome.

Neretki su slučajevi gde se glumac toliko uživi u ulogu da i sam postane ono što glumi. Takođe su, kao ovde, neretki slučajevi gde se ljudima smuči da budu neko drugi, jer to nisu. Osećaju da nisu, znaju da nisu i voleli bi da to nikada i nisu postali. Ali, želja za prihvatanjem, dobijanjem neke počasti, pripadanje nekom (bilo kom) čoporu je toliko jaka da čoveka natera na svakakve mere. Očajničke mere.

Zabavno je, u početku. Žurka dugo traje, ali se vrhunac brzo dostiže. I - to nije to. Nešto ne štima, ali se ne zna šta. Manjak truda? Možda. Zato se konstantno nastavlja sa trudom, grčevitim trudom - na silu. Dodaje se jedna ogrlica (jedna stega), pa druga, pa treća. Crna maska oko očiju se konstantno uvećava. Vizuelni mrak oslikava duševni mrak, jer sve je to neiskreno, što prema drugima, što prema sebi. Laž.

BUM!!! Promena. Metamorfoza. Šejpšifting. Presedanje iz jednog voza u drugi, iz Zvezde u Partizan, iz Barse u Real. Sve što je bilo sada nije i sve što jeste kao da je tu odvajkada. Nema vremena za podsećanje na stari život, nema potrebe za sećanjem na davnašnje trenutke. To ti je što ti je i tako treba da bude. Ali (!), nikada nije i neće biti sve potaman i nikada neće biti one prave sigurnosti, pravog osećaja pripadanja, te je potrebno latiti se s vremena na vreme jednim finim, sočnim i perfidnim pljuvanjem po svemu onome čemu se nekada pripadalo.

Došao si u Beograd da studiraš.
Iako si gradsko dete, za tebe je Beograd potpuna nepoznanica.
Važno je da znaš par caka kako bi preživeo, među kojima je i ona kako se obući, odnosno koju boju dukserice ili košulje izabrati, da te zli ljudi ne bi napastvovali.

Rečenica koja te zatekne nespremnog, izgovorena od strane devojke, paničarke, koju poznaješ taman toliko dugo da joj broj telefona još uvek ne znaš napamet. Niti njenu prirodnu boju kose.
Grom iz vedra neba!
Smak sveta! Kraj, ništa više neće biti kao pre.
A verovao si da su šanse da ti se ovako nešto desi, baš sada, jednake verovatnoći da je vetrenjača iz Servantesovog Don Kihota, zaista div.

Jugoslovenska kafanska čaša polako izumire, zajedno sa kariranim stolnjakom i plekanom pikslom. A bila je čovekov najbolji prijatelj, uvek tu da ga razume i uteši. Njeno prisustvo bilo je nenametljivo, neprimetno, a nezamenjivo. Slava joj!
Šta god da piješ iz nje, gusti sok, pivo ili špricer, ništa nema tako dobar ukus kao iz Nje!
Dizajner ove čaše bi trebalo da dobije Nobelovu nagradu za mir, Ajnštajnovu nagradu za fiziku i Proletersku značku!!!
Nije ni čudo što su Italijani za reč "kuća" izabrali upravo reč "casa" - I mi bismo morali da sledimo ovaj svetli primer!

Prekrojeni stih iz pesme Oskara Daviča "Srbija" koji se u poslednje vreme često koristi zbog uspelog i sažetog izražavanja našeg odnosa prema majčici Srbiji:
1. oj, kao uzvik patnje i bola koji preživljavamo zbog sreće da živimo ovde
2. među šljivama, kao priloška odredba za mesto na kome se nalazimo, i na kome ćemo se po svemu sudeći nalaziti još dugo

Naša mlada demokratija 5. oktobra proslaviće čitavu deceniju bez Slobe i ostalih zlikovaca. Lepa prilika da sumiramo rezultate demokratskih promena i požrtvovanog rada njenih nosilaca u proteklih deset godina:
- efektni planovi vaspostavljanja punog suvereniteta zemlje na celoj teritoriji i vrlo energična i odlučna reakcija na čin samoproglašenja terorističke države u Prištini
- osnažena ekonomija, oživljavanje posrnulih privrednih giganata i stotine novootvorenih fabrika, prodor srpskog kapitala u strane ekonomske tokove
- stotine izgrađenih kilometara autoputeva, desetine mostova (čak četiri u Beogradu!) i energetskih postrojenja
- obračun sa kriminalnim grupama, smanjenje nivoa korupcije na jedan od najnižih u Evropi (samo su Norveška i Finska ispred nas)
- normalizacija odnosa sa okolnim državama (civilizacijski iskorak gospodina predsednika Tadića kojim se izvinio za svu srpsku zloću i genocidnost ispratili su i hrvatski i muslimanski političari te su adekvatno i na sebi svojstven način odgovorili)
- svi negativni društveni efekti prethodne klerofašističke i zlikovačke diktature su potpuno eliminisani i odstranjeni (npr, za vreme Slobine vlasti navijači su unosili oružje na stadione, Beograđani su životinje sakatili i ubijali, anonimusi su u cilju proslavljanja otimali taksiste i opasani dinamitom pucali na policiju, srednjoškolci su se boli noževima, radnici su sekli prste itd.)
- dignitet srpske države doveden je do nivoa na kom srpski ambasadori direktnu utiču na svakodnevna dešavanja u pojedinim zemljama
itd.

Фин један батица из друштва који држи све конце у игри.
Кад мислите да је све пропало, да нема извлачења из дате ситуације, да ћеш бити у творза наредне три деценије, он ти докаже супротно. И то на један културан и после забаван начин. Добро, ово за творза је мало преувеличано, али професионални пљачкаши увек мисле на оно најгоре.
Његови потези су унапред осмишљени, све је у глави прорачунато, тако да је испланирао и какве ће чарапе носити за две недеље кад буде ишао да пријављује испит из Термодинамике.

Уме некад Дени и да смори, али зипа, не ради он то да би ти досађивао у животу, зна мачка где мишеви коло воде.

Ovako zvuči kad te prijatelj s punim ustima obavještava da ti je umrla majka.

Паметан са гледишта будале.

Opis osobe koja slabo kapira, flegme.

Morbidan način da se našališ sa gluvonemom osobom kad pokuša da ti objasni nešto.

dodji,ker,mali ker

To je najveća ljubav Jašara Ahmedovskog.

Posebno trenirana osoba sa specijalnim moćima kojim može kontrolisati tok misli i ponašanje suparnika. Dobro poznaje razne vrste oružja ali ih nerado upotrebljava i to samo u situacijama kada je protivnik opremljen sredstvima za neutralisanje njegovih psihičkih moći.

У жељи да утврдим координате ове напаћене државице кренух ка Основној школи да потражим најјачег професора географије на Свету, Мићу Глобуса. Дошао ја тамо, директор ме поздравио, ипак сам ја био некад нада те школе, Вуковац и ђак генерације. То што сам сад на Бироу, нећу ни да спомињем, боље да макар мало живим од старе славе. Упитах га где је Мића Глобус, рече ми да он одавно не ради и упита ме зашто га тражим. Открих му своје намере и он ме упути код новог професора, извесног Аце Дачића. Кад сам га видео све ми је било јасно. Тај не зна кол`ко је сати и где се налази, а не да ми каже географску ширину моје родне државице. Учтиво порпичах са њим, а у себи му се најебах мајке. "Због тебе ли је Глобус изгубио посао, везе ти немаш, мора да си Дачићев неки рођак, или макар члан партије. И најважније, глава не може ни да ти присмрди Мићиној! Његова се опирала античким принципима пропорције, то нам је рекао наставник ликовног. Садржала се четири пута у телу. Немачу појма!"

Кренух кући, позвах такси у нади да ће Мића да ме покупи, али није било тако. Дошао је његов колега из друге смене. Машинац по професији, пропао му комбинат, па таксира, мора тако, има троје деце, од тога једно студира у Београд! Није хтела мала да иде у Ниш, оцу продала причу да је горе боља школа, а зна се да је отишла због сплавова и због неког тобоже живота. Би ми жао човека па му оставих бакшиш, иако ћу због тога да поједем бурек без јогурта. Свратих у пекару, кажу нема бурек, само нека рол виршла. Поскупела нафта, па им се не исплати да га праве. Ако је за утеху имао сам за јогурт. Намигну ми продавачица, замислих се у себи, свака ти част кад можеш да се смејеш, а кад израчунаш сатницу рада најлакше би ти било да уђеш у ту пећницу и завршиш ко Ђенка.

Ушао сам у кућу и са врата упитао кућни савет да не знају случајно координате ове државице, да бих знао да изаберем најудаљенију тачку на кугли земаљској. Сви у глас ми рекоше: "Ћути!" Запитах се какав хор без диригента. Све ми је било јасно кад сам погледао ону црну кутију, коју сам желео да избацим из куће али нисам имао већину. Видех Звезде Гранда, после иде Турска серија, поздравих се са тим да ће ми неко рећи жељене координате, и да су знали, ова убиствена комбинација је учинила да испари и оно мало паметних информација у глави. Кад сазнаш да је Слађа Ђогани напуцала буљу на неком новом апарату, заборавиш Михајла Пупина. Кад се забринеш за Огуза, оде и Теслин мотор индукције у заборав. Свака нова Ђовакова победа, је твој нови пораз, у случају да се ненормално примаш на неведеног. Али нека, блејите у тај телевизор, ко га и измисли. Заборавио сам сад. Ето шта ми уради та шарена кутија за ових пар минута.

Седох и отворих енциклопедију да нађем ово што ме прогања цео дан, кад нестаде струја. Сетих се да улазимо у изборну годину и да ће нас мало подсетити срећних деведестих, па ће после опет на шареној кутији изговарати шарене лаже, како су уложили надљудске напоре да рестрикција не буде. За оне са мало скупљом улазницом непосредно су објавили: "Увезли смо струју, коју ћете платити дупло више, али макар ћете имати светла!" Враћамо се на Теслину хидроелектрану на Нијагари. Уф Нијагара, звучи примаљиво, али ипак је то преко океана, Америка, проради и оно мало српског у мени. Нећу тамо!

Као што сам и очекивао, струја дође брзо, а утом се огласи звонце. Надао сам се да су ортаци, отварањем врата сумње су ми пале у воду, био је то комшија Милоје из Швајцарске. Знао сам и зашто ме тражи, требала му је нека идеја око треће куће у селу, и тачне позиције за лавове на капији. Поче: "Знаш мали, причали смо..." Климнух главом у знак подржавања, огрнух јакну и кренух за њим. Дођосмо код њега, испред куће најновија Мечка, лабудови пишају у фонтану, све у фулу, што би се рекло. Рече Радојки да донесе мезе и ракијицу и поче! "Мого би ти оно мало да ми нацрташ!" "А шта вас тачно занима?"- узвратих. Рече љутито да му не персирам и поче причу о томе како му треба пројекат за другу кућу за ћерку и зета, јер им је она постала премала. Окрену ми се желудац, ал` заглавих га мало са печеницом и ракијом. Појачао сам темпо са шљивом, како бих могао да наставим да га слушам. Питао ме је за фонтану, лавове и светиљке уз стазу до куће. И наравно дошли смо до тога колико то кошта. Рекох да све то може да се уради за 500евра. Погледа ме и рече много. Спомену ми и колегу који ће то радити за 3 евра по квадрату. Почех да му објашњавам како то не може тако, и да треба да платим грађевинца, електричара и водовоџију. Није био спреман на компромис, иако тих 500е заради за 3 дана отпушавајући шоље дебелих Швајцараца који их често запушавају. Толико кошта ретровизор са грејањем на Мечки. Није хтео ни да чује. Учтиво се захвалих на гозби и продужих кући. Монолог са самим собом је ишао отприлике овако: Да се носите у курац и ти и твоји лавови. Плац ти кошта 30.000 евра. Кућа исто толико. Легализација двадесетак хиљада. А ја да ти радим ПРОЈЕКАТ испод 1% од вредности објекта. Иди питај тамо у Аустрији колико то кошта. Слично ко и зубари. Па онда долазите овде да поправљате зубе! И код месара иди па купуј месо по килу, ја пројекте не радим по квадрату!" Онда се укључио разум: "Ниси крив ти Милоје, него мој колега који обара цене, само да ја не бих радио! Ниси крив ти Тито што си нас размазио, ми смо говна!"

Дођох кући кад ми се појави пред очима чаробни број. Нови Зеланд је изгледао као пристојна опција. Размислићу до сутра.

nekom srednjoskolcu preko vikenda matorci idu negde na put i naravno da ce se odma praviti zurka i naravno cela skola ce odma za to da sazna. Kuca u kojoj se pravi je dvospratna i obavezno mora da ima bazen. Kod ulazu ce stajati nekoliko osoba koje znaju svacije ime tako da ce pozdravljati svakog ko dodje ( De si Ejmi, De si Tejlor...) U kuhinji se nalaze cetiri momka koji sipaju pivo iz bureta. U glavnoj sobi postoji i kauc a na jednoj polovini je neki par koji se ljubi dok ce na drugu polovinu kasnije sesti momak koji je zaljubljen u glavnu navijacicu. Na zurci je i grupa crnaca kojima ce prici belci koji su u crnackom fazonu i rece im voc ap nigers, ovi ih nece razumeti pa ce poceti da ih ganjaju kako bi ih istukli. Kada na zurku bude dolazila glavna navijacica koja je tog dana raskinula sa momkom, facom iz srednje skole svi ce je gledati i vreme ce sporije teci jedno 5 sekundi. Na spratu se nalaze sobe koje su za prcanje. Osoba cija je kuca ce celo vece paziti na kucu da neko nesto ne razbije ili tome slicne ali dzaba jer ce se uvek neka nezgoda desiti. I ako je to maturska zurka tu ce biti i streber koji sve smara da mu se upisu u godisnjak

Vanvremenski metod koji se koristi da bi izgledao pametnije nego što ćeš ikada moći da budeš. Odlikuje se neverovatno komplikovanim izrazima i kompleksnim rečeničnim sklopovima u bilo kakvoj vrsti komunikacije. Teška upotreba latinizama, anglicizama pa čak i arhaizama (i ostalih -izama) je dobrodošla.
Kod ljudi izaziva hronično podizanje obrve jer ne razumeju o čemu pričaš, ali makar im deluješ pametno jer si koristio mnogo "dugačkih reči". (To je zato što oni, kao i ti, nemaju predstavu šta zapravo konstituiše inteligenciju.)