Nezvaničan naziv za Srbiju u krugu turista koji se koriste našim rečnim putevima na proputovanju za Crno more, a govorka se i kako je među debelom zapadnjačkom decom debelih zapadnjačkih turista jedan od omiljenih zabavnih sadržaja brojanje frižidera i šporeta koji putem proplutaju pored broda. Iz našeg turističkog saveza povodom ovih glasina upućen je apel da se isluženi kućni aparati bacaju u Savsko jezero i manje vodene tokove koji se ne nalaze na mapi plovnih puteva. Zasad, odziv je minimalan jer je blagoslov vlasti čitavu aktivnost učinio legalnom i bezbednom što je odbilo od nje domaćine i domaćice željne uzbuđenja kojim bi osvežili monoton bračni život.
Gluvo doba noći, stojadin u poslednjim fazama korozije jezdi drumom sa makiške strane jezera. Pored glasnih protesta motora i amortizera jedva se čuje opus Mileta Kitića sa vremešnog "Blaupunkta" i škripanje sedišta pod zamašnim pozadinama dvoje zaverenika. Njihova smrknuta lica u tom trenutku odraz su hrabrosti i odlučnosti slavnih predaka, kuda su se samo uputili? Uskoro, muškarac gasi farove na pustom drumu. Gasi i muziku. Odabravši neupadljiv prolaz kroz gustiš, vešto provlači stojadina kuda naizgled ni tenk ne bi prošao. Vidi se da je ovo radio i ranije ali i dalje oseća uzbuđenje i napetost junferaša, ruke mu blago drhte pod navalom adrenalina a masivna telesina poskakuje sa svakom rupom neobeleženog puta. Domaćica pored njega je naizgled mirnija, a možda samo u umu još preživljava napete trenutke poslednje epizode omiljene turske serije ili preraspodeljuje kućni budžet za predstojeći kvartal, svejedno, i na njoj je kao odraz u vodi mirnog jezera primetan eho euforije njenog bračnog druga. Uskoro, stojadin se zaustavlja, ovaj put uz očajnički vapaj kočionog sistema za novom dozom WD40, narkoman. Domaćina to ne brine preterano te oprezno izlazi iz vozila praćen svojom diskutabilno lepšom polovinom. Nakon što je pomno oslušnuo u svim pravcima, zaključi da osim obližnjeg hora kreketuša nikog drugog nema u blizini, a u sezoni zaprašivanja komaraca kojima se hrane one svakako nisu prijatelji gradske vlasti. Znači, bezbedno. Udruženim snagama, bračni drugovi iz prtljažnika vade stari frižider "Obodin" koji im je još njena majka poklonila u miraz. Osim produvalog kompresora verna starina beše u iznenađujuće dobrom stanju ali sve što je lepo, nažalost ima i svoj kraj. Ipak je vreme da se palica preda nekom mlađem i uglađenijem, po mogućnosti sa sistemom automatskog odmrzavanja. Upućen je poslednji oproštajni pogled i prijateljski dodir po emajliranim vratima, nakon čega se plemeniti starac vinuo u svoju plavu grobnicu i polako nestao u njenim vodama rasteravši pomenute žabe koje nakratko razmisliše o tome da čitavu stvar ipak prijave nadležnima. Olakšan za deo svog tereta, ponos jugoslovenske auto industrije živahno se vratio na drum. Sada kad su napokon mogli da odahnu, domaćica se dublje zavali u sedište i ćutke zagleda kroz prozor u mastiljavu tamu a ruke domaćina na volanu primetno se opustiše. Bilo je teško reći u odsjaja farova po putu da li su mu u uglovima očiju suze ili rosa, muziku nije palio.
Večiti seronja. Od deteta je bio serator. Svi uzmu lepo hemijsku olovku a on uzeo ono penkalo i zajebava se, musavi papir i tako. Ne zna ni on zašto. Od tada je ostao serator. Svi uzmu sladoled od čokolade, on jede mango. Svi treniraju fudbal, on trenira karling. Svi pojebu na ekskurziji devojčice iz razreda, on jebe Italijanku. Svi piju vinjak, on uzme pelinkovac. Svi kupe benzinca ili dizel, on kupi električni auto. Svi zovu decu Petar, Milica, Dule, a on Jutro i Hrast. Svi idu u kafanu, on ide da planinari. I kad ga sarane traži beli grob. Samo da bi bio seronja.
-Šta ćeš od priloga u pljesku? -Susam, al kuvan. I ruzmarin. -Jao, kako pišeš penkalom! Stavi luka i ne seri.
Pripadnici generacije sadašnjih tridesetogodišnjaka, oni koji žare i pale u "pitaj kurac više kojim" ciklusima Slagalice. Oni su za ovu emisiju, ono što je Gale Kerber među čupavcima, dildo među igračkama za velike devojčice, i bivši diktator Ugande Idi Amin među ljubiteljima pohovanih ljudskih guzova. Gospoda, čije je odrastanje išlo uporedo sa emitovanjem najpopularnijeg srpskog kviza. Oni u klonji nisu drkali na Pan-erotiku, već su iz "Borbe" nasumice izvlačli slova, pa od istih sastavljali reči. Retko ko od njih je u ranoj mladosti nešto karo, ali zato skočko-pik-karo kombinaciju izvlače bez problema, k'o Luna Lu iz džepa dotrajali kurton, kad u VC odvuče devetnaestogodišnjeg kelnera.
U društvu im je retko k'o bacao kosku, izuzevši klince iz matematičke sekcije, ali zato slažu tačan broj pre nego što protivnik uspe da izgovori "STOP". Nemaju kafić ili restoran, ali zato poseduju "Metal-ineks" nameštaj, a atelje "Antre" Stara Pazova tepisi, im bleje i u kujni. Dok ostatak populacije reč "ortak" asocira na prijatelja, terminatori će se setiti 347. izdanja stripa "Zagor" gde je ovaj svog vernog pratioca Čika nazvao ortakom. Naravno, to je i konačno rešenje, jer terminatori su uvek u pravu. Najviše vole igru "Ko zna, zna", jer nema šta ne znaju. Od grada Kito, prestonice Ekvadora, sve do autora dela "Ispod svetla moskovskih lampi- Nastja trotoarka", ništa im neće promaći, jer sve je to bar jednom bilo u "Politikinom zabavniku", a oni poseduju sve brojeve. Nikad im se nije dizao na Brenu, prljave maštarije su im se uvek sastojale od aktuelnih voditeljki kviza, sa povremenim uletanjem u kadar, Mile Canić u mrežastim čarapama i gotik korsetu.
Fakultetski obrazovani ili ne, pripadnici generacije Slagalica terminatora, iz ciklusa u ciklus, razbijaju staro i mlado. Kojekakvi apsolventi, moleri kojima je hobi enigmatika, matore komunjare koje su završile žurnalistiku u Sarajevu, svi skupa mog samo da im zubima sviraju soložu o stidne dlačice. Iako Zeka Milioner pruža mnogo više para i tri pomoći, Deki Di Džej Pantelić čašćava aplauzom, SOS kanal u SMS kvizovima nudi slatke osmehe polupismenih radodajki, jebe se njima, ostali su verni svom kvizu. Zbog posvećenosti i lojalnosti, nek im svako veče bude dobro, brda im se u zlato pretvorila.
Voditeljka: U finalu 8643*4 pa sve to na kub, ciklusa TV "Slagalice", Marko Marković, 1977. godište, osvoio je kineski džip i sedam dana za 2 osobe, smeštaj bungalov u Banji Vrujci. Marko, vaši utisci?
Voditeljka: Hmm, dobro... Šta misli Vladimir Mrkalj, pravnik iz Beograda, 148:12, to je prilično ubedljiv rezultat?
VM: Ma svaka mu se dala, dečko je terminator. Zaslužio je da se vozi u džipcu, biće meni dosta i ovaj etison, ionako se ložim na Svetlanu Bojković, još od "Srećnih ljudi", kad je bila glavna sestra Valerija.
Izum koji je izbrisao razliku izmedju japija i šizofreničara...ako je iste ikad i bilo. Sada obe sorte idu ulicom i pričaju sami sa sobom, u nerazumljivim terminima, nervozni i napeti kao da im život zavisi od tog razgovora.
- Je l' bi mi opeglala ovo košuljče, sutra sastanak, a ne bih da izgledam k'o da me krava žvakala? - Aaaaa, supružniku, ne može to tako, to će da te košta... - Hoćeš u evrima? Ili kuvajtskim dinarima? Samo reci! - A, ne, ne... odo' ja da gledam "Kad lišće pada", peglaj ti sam... - Čokoladna bananica? - ... - Tri! Tri čokoladne bananice? - Daj košulju.
Procedura za koju mogu samo da pretpostavim da je odrađena tako što je opština Novi Beograd, usled nedostatka osoblja, spojila Odeljenje za projektovanje ulica i Odeljenje za testiranje dopa, pa su angažovali ona dva lika koji glume Džeja i Tihog Boba, i unapred ih isplatili u masnom granju, kreku i barbituratima. Zapravo verujem da je čitav Bulevar AVNOJ-a nastao kada im je Džejson Li upao u kancelariju i rešio da obori lični rekord od šest lajni iz cuga. Za razliku od Dorćola, Banovog Brda ili Zemuna gde potez Neka Ulica 19 - Neka Ulica 20 zahteva par metara šetnje, na Novom Beogradu je to dug put samospoznaje, psihofizičkih iskušenja i Tomb-Raider-olikih kvestova "popni se ovde-prođi kroz taj prolaz-e sad povuci ovu polugu".
Hipotetički naravno. Na Novom Beogradu ne postoji Neka Ulica 19, na Novom Beogradu sve ulice počinju od 150.
-običan dan u projektantskoj kancelariji- -Džej matori, dodaj taj džoks i daj da vidimo šta ćemo za ovu Proleterske Solidarnosti ehehehaeheh, mislim ta projektovanja i to -šmrrrrrrrrrrc uhhh pa znaš kako ehe ahae heh, ja sam mislio da uzmemo svih ovih 18 zgrada i da ih stavimo SVE pod jedan broj HAHA, a onda kapiram da ovde stavimo PARKING i da tu prekinemo ulicu šmrkh hghh pa da je nastavimo u sledećem bloku haeh -što parking baš tu? -hehehehe pa zato što je VELIKI i GOTIVAN i parking je SMEŠNA REČ i ŠAKE SU MI OGROMNE!!! -dadadada hahahaeheh!!!! -heheh aeheh
Neprevaziđeni seksualni partner. Čak i u tehnološkoj eri kada seks bude uveliko prevaziđen jer će jajna ćelija moći da oplodi sama sebe a orgazam se bude postizao električnom stimulacijom mozga, verovatno ćemo se i dalje kvalitetno jebavati sa srpskim prevodima za filmove.
Analna penetracija počinje sa traženjem titla dobre verzije, frejmrejta, konvertovanjem Č, Ć, Ž, Š i ostalih kukica u C, Z i S, a ekstaza se doživljava sa prevodiocima koji su ili suviše lenji pa jednostavno ubace engleski prevod u Google Translate, ili imaju potpuno odsustvo osećaja za srpski jezik pa engleske idiome prevode od reči do reči bukvalno.
-Scena: Tuča u lokalu. Dva lika se biju protiv pijanih đilkoša. U trenutku se okrenu jedan prema drugom, kada ovaj prvi kaže "DUCK!" (sagni se), a genijalni titl ispiše "PATKA!"
-Looks like the tables have turned, Michael. (Izgleda da su se stolovi okrenuli, Majkle.)
-No one would do something like that in right mind! (Niko ne bi uradio tako nešto u desnom umu!)
-Stavove u utičnice kada puž što se dešava ubistvo?
Svako ima neku svoju verziju, i uvek se nađe neko legalno telo (npr studentski forum) da ih kanonizuje, legalizuje i objavi. Predstavljaju obavezno štivo svakog studenta, čak i onih najzagriženijih koji su pročitali i Stari Zavet (da ne kažem knjigu). Moguća su različita tumačenja ovih svetih spisa, a samo oni čije se tumačenje poklopi sa profesorovim, biće primljeni u srećnu zajednicu onih koji su prošli ispit.
Pojava koju mogu prepoznati svi koji su u dugim vezama, bilo legalizovanim ili ne, da muškarac i žena koji provode mnogo vremena zajedno postaju sve sličniji jedno drugom. Počinje se sa upoznavanjem, otkrivanjem zajedničkih interesovanja, dodirnih tačaka, stupanjem u fizičke odnose, zatim dolazi logičan korak zajedničkog života pa čak i braka.
Tu nastupaju prve trzavice oko sitnih navika koje se brzo rešavaju početnim usklađivanjem. Onda kreću krupnije navike i običaji za koje treba više usklađivanja i truda, pa u ovoj fazi opstaju samo najuporniji i najjači. Posle ovog više nema sličnih problema pa se prelazi na fizičko usklađivanje. Što vreme više prolazi, par sve više liči jedno na drugo, sitne afektacije u govoru i gestikulaciji se počinju preklapati, ženama porastu brkovi, a muškarcima grudi i stomak, telesna težina se ujednači. Ovu fazu delimično izbegnu samo parovi koji su fizički bili dijametralno suprotni: krupna žena/sitan muž ili obrnuto. Na kraju, osvaja se i poslednji bastion različitosti, žene gube interesovanje, a muškarci mogućnost za seksualne odnose.
Taj stepen nirvane predstavlja dve babe koje sede ispred televizora i svađaju se ko će gledati dnevnik, a ko vesti.
Prvo su bili momak i devojka, onda muž i žena, zatim brat i sestra, a sad su dve sestre sa brkovima...
Ako ste mislili da su favele Rio de Žaneira zajeban kraj, gadno ste pogrešili. Postoji mesto gde te ljubazne bakice (malo uštogljene, ali ljubazne), baštovani i posmatrači ptica vrebaju sa instinktom velosiraptora. Lokalni sakupljač markica barata otrovima tako dobro da bi skenjao Raspućina iz prve, a predsednik seoskog šekspirovskog udruženja ima kolekciju ljudskih lobanja u podrumu koje polira delovima odranih ljudskih koža. I svi piju čaj u isto vreme, skotovi bolesni.
U najnovijoj studiji nekog nemačkog instituta, od deset najopasnijih mesta na svetu, prva tri su sela u Jorkširu. Četvrto je seoce u Notingemšajru, peto i šesto su u neposrednoj blizini Oksforda, tek sedmo zauzima Rio, osmo i deveto sela u Stafordšajru, deseto Bangkok.
Uzdužna polovina prvo zaklane, a onda i lepo uređene obezglavljene svinje, čija povoljna cena i mogućnost plaćanja na rate odbijanjem od plate čine samu srž, ali i svu lepotu sindikalnog udruživanja.
- Milutine, da te pišem za polutku? - Na koliko rata? - Sedamdeset. - Piši. Jes' da sam već pis'o četir' tone uglja, dvan'es' gajbi jabuka, pedes' tegli krastavaca, i dvesto kila brašna, ali ajd'... preskočićemo more ove godine.
