Vozilo koje ide dva puta brže kad trčite za njim nego kad sedite u njemu.

U Srbiji se smatra onaj koji podjednako ošteti oba tima.

Ако се нађете у каквом вербалном клинчу, помаже.

Пословице измишљају људи у свађи и жару расправе јер немају аргумената којима би побили оптужбе на њихов рачун или барем скренули тему.

Намерна посета пријатељу у време ручка.

Највећи шизофреник у комплетној људској популацији.
Та појава је цео свој живот водила равноправан дијалог са самим собом. Па га је прилика натерала да размишља као две особе играјући рата са две војске, играјући шах против самог себе, побеђивати изнова и изнова у баскету екипу коју неће шут..

Особа веома тешког менталног склопа, патолошки лажов, додуше потенцијални јер се ова особина може може изгубити у неком од периода одрастања и сазревања.

Себичност се често помиње када се говори о јединцима, мада често воли да подели, иако се ретко сети, јер му је једина обавеза била, кад добије флашицу сока да празну амбалажу одложи у канту.

Не треба му нико. Родио се сам и најлепше му је кад је сам, а као такав, има своју музику којој се он диви. Други слабо разумеју коло које је он измислио слушајући Моцарта и Баха, игру са картама у којој није потребан други играч, романтичну вечеру за једну особу.

Центар пажње сунчевог система се родио и цео универзум постоји да би он живео, ти што се нађеш поред њега, јеби си матере.

Некада је потребно било 4 камена , једна лопта и удри ... Патике које обујеш обујеш , тренерку коју обучеш обучеш , једина свађа која је могла да избије је да ли је унутрашња или спољашња статива , да ли је изнад колена прошла или није , или ако голман смањи гол. Сада дворишта су празна , терени пусти , сви за компом и фејзбуковима и курцима палцима , нема оног старог да сиђеш у крај па те кроз прозор виде и спонтано сиђу сви напоље , нема оног када дођеш под прозор и дереш се да ти ортак изађе у двориште , то је заменио интернет,мобилни телефони и поред тога НЕМА ЉУДИ ПО КВАРТОВИМА! Сада нису довољне цигле и крпењара , сада ти треба тениски рекет , терен , мрежа , знојница , фул патике ... За фудбал клинац неће ни да помисли да игра ако нема нове копачке к'о Кристијано Роналдо , ни да помисли да игра баскет ако нема нове Џорданке.
Жалим ове нове генерације , немају младост , а то је нешто НЕПРОЦЕЊИВО !

to ti e kad sednes na stolicu na koju se neko posro

Епитет за сваког ћалета. Туђег, наравно.

Kada ortaku za slavu/rođ kupiš flašu viskija od koje se zatim obojica ucirkate.

Opisuje se neki nevidljivi lik u društvu. Stalno zaboravljaju na njega, niko ga ne voli ali niko ga ni ne mrzi, niko ne primjeti kada on uđe ili izađe iz prostorije, kao nindža, ali nije nindža jer da jeste bio bi kul, on nije kul, a možda i jeste, ko će ga znati.....

Zašto Fulam?
Pa jer i ovaj tim, baš kao i gore opisani lik, predstavlja oličenje neupadljivosti!
Navijaju ljudi za uspješne klubove, Fulam to nije, iako je jedan od najstarijih, nikad nije osvojio titulu. Navija se i za Vigan, ili Vest hem, ne jer su uspješni, nego jer su borci, svake godine se bore za opstanak i uspjevaju, Fulam se ne bori, on jednostavno preživljava. Navija se i za Sanderlend, Stouk, Volvs i Blekburn koji su kostolomski timovi, koji ne igraju fino ali ugaze protivnika, ali ne i Fulam, oni ne gaze nikog, oni bivaju gaženi. Navija se i za Blekpul čiji cijeli tim vrijedi 2 miliona a opet su četvrti po broju postignutih golova. Fulam? Ne, oni ne daju golove, oni te smore do smrti.
I tako baš kao i Fulam, i naš lik preživljava iz dana u dan ne ostavljajući ama baš nikakav utisak, ili trag za sobom.

Људи чији је посао да служе као украс и приме се на плејбек песме коју у том тренутку пева нека грандовка, млатећи рендом акорде по гитари, иако се гитара нигде не чује на снимку.

Onaj koji ne da cigaru.

Баш кратка прича, али вас мрзи да је испричате.

Ono što kladioničarima preostane kad se završe sve jače lige.

Prvi korak u muvanju apstraktnno ružne devojke tj. groba...

Stvar dosta slična penisu.

Opravdanje za apstiniranje, koje treba čitati ovako:

Волели смо се. Наша веза започета је на екскурзији почетком треће године средње школе. Наредне две године биле су најлепше у мом животу, били смо омиљени у друштву, нашем заједничком друштву. Спремали смо се заједно за факултет, чак ме је и њен ћале зготивио. И онда је дошао факс. И проблеми. Она је уписала ФОН, а ја Вишу кошаркашку. Није јој се допало, рекла ми је да упишем "неки прави факултет" и да овде немам перспективу. Како ми је увек звоцала због мог боемског начина живота, није јој дуго требало да на свом факултету нађе неког улицканог фићфирића - будућег менаџера који се јако дојми њеној мајци. Тек тако! Ишчупала ми срце из груди, распршила моје снове о заједничкој будућности као балон од детерџента. Живео сам у илузији која се разбила као Ф117 од буђановачко тло. Пропио сам се и напустио школу. Ево ме сад у 28. години живота, на самрти. Кренула је из Цириха, из своје породичне куће у којој се осећа као птица у кавезу, да ме види последњи пут. Не зна да неће стићи...

Stomak devojke koja je ostala trudna zbog alkoholisanog stanja uzrokovanog velikom količinom piva.

Fraza koja se koristi posle nekog odlicno obavljenog posla.