Život. Opisan rečima onih koji se u svojoj koži osećaju kao vuk u zamci iz koje ne može da izađe, makar pregrizao vlastitu šapu da bi se oslobodio okova koji su ga zarobili. Ljudi koje je život šibao do granice neizdržljivosti isti ne shvataju kao lepu i pozitivnu stvar u kojoj treba uživati dok traje, već kao neprekidnu nit boli koja ih svakim danom sve više pritišće. Kao uže koje im se steže oko vrata, a kojeg se ne mogu osloboditi ma koliko god se trudili. Za ljude ovog kova sudbina predstavlja baladu mrtvih vojnika, a teret koji imaju na ramenima nosiće do kraja vremena. Možda su se pokušali izvući, a možda su pak učaureni čekali neko bolje vreme koje je, opet, možda i došlo, ali ne za njih.
Nebitno da li im je život pogrešnim kolosekom krenuo zbog nesretne ljubavi, greške iz prošlosti ili loše startne pozicije koja im je ruletom života dodeljena - svima im ja zajednički imenilac da životu ne pridaju veliku važnost. Zbog svega što im se dešava i usled unutrašnje borbe koju svakodnevno preživljavaju polako se pretvaraju u krvoločne zveri, jer u kavezu samo zveri opstaju. Da su malo gore - bili bi mrtvaci, a ipak, svoju muku neće deliti sa vama. Kada ih pitate šta im je, setno će vam odgovoriti da se nisu naspavali i svoje muke sačuvati za sebe. Ipak, dovoljno su hrabri da se i dalje bore i grizu kao besni pitbuli. Glavna karakteristika im je da prihvataju činjenicu da im je život kavez u kojem su zarobljeni, ali ne i kavez čije rešetke ne mogu pregristi da bi se oslobodili. Borci.
''Četiri zida mene streljaju u misli, kao kamenje su me pritisli i celog me stisli Hoću da poludim, a, da - lud sam odavno jer ovde u kavezu k'o životinja živim sam''
Ljudi koji su smešteni u magacine čovečanstva i prodaju se po nabavnoj ceni, po najnižem kursu poštovanja. Proizvedeni pomoću kalupa, sa niskom tačkom topljenja, velikim mogućnostima naknadnog oblikovanja i količinama konformizma. Usled nepažnje, vrlo krti i lomljivi. Čuvaju se na mračnim i hladnim mestima zbog svoje prirode da se pokvare na jačem svetlu i u prirodnijim uslovima. Slabi su provodnici uspeha, a vrlo dobro se rastvaraju u iluzijama. U reakciji sa udarcima sudbine daju depresiju. Zbog prirodnog staništa imaju tendenciju da se ubuđaju i da ta buđ bude jedini oblik života u njima.
Misli se naravno na gazdu ringišpila i naravno da mu je vožnja dopizdela.
X 1 : ...i šta kažes doktor ti je zabranio da se uzbudjuješ i sad moraš da spavaš samo sa sopstvenom ženom ? X 2 : Od sad mi je provod - k'o gazda na ringišpilu.
Lični pečat ljudi koji nam prenose utakmice...To upotrebljavaju kako bi u prenos uneli malo dramatčnosti.Neretko se moze čuti i u slobodnom govoru gradjana.
Uzvik koji predstavlja rasterivanje nepoželjnih činilaca iz vidokruga, ili neposredne blizine, izgovoren od strane autoriteta.
(Kuc-kuc) - Dobar dan. - Dobar dan. - Interesuje nas da li verujete u Boga? - E, Jehovčići, aj palite! - Samo nas zanima ako biste… - Čistac bre, kad kažem!
Sklop nespojivih, nasumično odabranih reči i nekoliko reči koje su obavezne za svaku turbo folk pesmu (kafana, splav, alkohol, prevara, tuga...)
Puno rime malo značenja.
-Suzama sam lepio tapete kad ti ode i odvede dete! -Ja sam seljak veseljak, a u duši tugu skrivam, šta ću jadan kraj Morave kad ne znam da plivam! -Nemoj da plačeš na mom pragu da mi vrata ne povuku vlagu! -Hop, mala, bosonoga, kako živiš bez onoga. -Sladak šećer, hladna voda, hajde, mala, sad je zgoda. -Nisam lopov al' bi znao tom čoveku šta bi krao! -Hej, hej, konobaru, donesi mi štok, hoću da se napijem da zaigram rok!
Praksa sintisajzer-meko š-košulja&farmerke-kraljeva splavova, bez obzira na to jesu li sa ekavskog područja ili iz manje aktivnih krajeva. Bilo na radnom mestu, bilo u gostima kod Lee Kiš ili Sanje Marinković, svaka Tozovčeva/Milančetova/Miroslavljeva/Topalkova/etc. pesma mora dobiti ono "(i)je" jer tako zvuči bolje i emotivnije, skoro k'o Halid Bešlić, bez obzira na to ima li pevač ikakvih laičkih znanja o gramatici, a kamoli o dijalektologiji. Paradoskalno, dešava se i obrnuto: da se ijekavska pesma ekavizira.
I ajmooooooooooooo: Ma ljepa je kou saaaaaaaaaaaeeen Ime jouj nej znaaaaaaaaaum Ne mougu bjez njeeeeeeee Bjez neznanke teeeeeeeee....
"Čim me u'vati emocija, odma' pređem na ijekavski!" Radovan III
Fraza kojom dajemo do znanja da nismo zaboravili prijateljeve zasluge, iako je on zaboravio jer smatra da nije vrijedno spomena. Pa, prijatelji smo. Baš zato što smo prijatelji, takve stvari se itekako primijete i cijene jer znamo kako je imati oslonca u teškim trenutcima kada se čini da ne vidite izlaza, a prijatelj vam da spasonosnu ruku spasa. Kada koračate trnovitim putem, a prijatelj vas povede kao Vergilije Dantea. Istodobno, fraza pokazuje koliko je jako prijateljstvo kad jednom drugom i ne gledate usluge jer znate da će i on za vas uskočiti bez izmotavanja i da je vođenje i polaganje računa ne samo nepotrebno, nego i uvrijedljivo. Kada si pomognete, prije nego što netko zatraži pomoć, znate da ste onda pravi prijatelji.
- Jao, što je dobra ona mala. - Evo ti ključevi od auta, od gajbe i 1000 kuna da se nađe. - Nemoj, puno je. - Ništa nije puno za tebe. Možda ti jesi, ali ja nisam zaboravio vrijeme kad sam bia student i uvijek si me pokriva s turama, ženskima... pa jeo sam u tebe i spava. - Sada te žena ostavila, vrijeme je da ja tebe poguram sa ženskom da malo živneš. - Ali, ovaj... - Nemoj da se svađamo. Uživaj i javi kako je prošlo.
Eufemizam za rođaka gastarbajtera, godina 30+, kome lokalne opajdare pokušavaju da utrape svako žensko čeljade na koje naiđu.
- Joj, pile! Kako si porasla! Otkat tnisam videla... Ceeela devojka! Je l' imaš dečka? - Imam. - E, imam za tebe jednog DEVIZNOG dečka... M? (sumnjiv migolj obrvama) Je l' voliš DEVIZNE, m? (de-ža-vu sunjivog migolja obrvama) - Pa imam deč... - Voliš, voliš (još sumnjiviji migolj obrvama)...
