Falš dojava, ispala na kladionici, nepovratno investiran novac.
Verovati prekaljenom kladioničaru isto je kao i nadati se da ćeš od države bespovratno dobiti stan.
-Stavio sam soma na Napoli, kaže Dzankee sigurica dojava...
-Ti si lud čovek, pa kad Dzankee kaže dojava znaj da je u pitanju zlojava!
Četiri visoke zgrade, sa po nekoliko ulaza svaka, ograničavale su teritoriju kvarta. Savršen sklad betona, asfalta i vegetacije pretstavlja pravo remek delo gradskog arhitekte iz vremena SFRJ. Komšije svih generacija činile su zajednicu, poznavali su se, družili i bivali ekipa iz kvarta.
Danas, u doba kapitalizma, niko više ne razmišlja o ljudima i zajednici. Niču samo šarene torta zgrade oivičene zidinama, bez igrališta, klupica, parkirališta... Gužva i otuđenost na svakom koraku.
07:00, Kvart, nedelja.
Iz srednjeg prolaza zgrade broj 8, polako se pomera neka senka. Komšija Pera, već 15 godina, prvi dolazi na već dobro poznatu klupu. Ispod leve miške nosi smotuljak gumene table za šah, u šaci zelenu torbicu sa figurama, a u desnoj flašicu domaće ljute, da se nađe, čisto za cirkulaciju i da razbistri misli. Nedugo zatim, korak po korak, priključuju mu se Brkati Mita i Brzi, nekadašnji prvak u brzopoteznim partijama.
09:05
Kvart se polako budi, nova mlada komšinica, što joj baba Nena izdaje sobu, ulazi u radnjicu. "Daćete mi hleb, mleko i jedan Malboro slims", reče ona. Začu se vika. Pera iznerviran još jednim gubitkom, izgubio je gajbu piva. "Opet varaš! Neću više da igram sa tobom! Daj mi vamo rakiju! Bemti šah i kad igram s tobom!"
11:30
Idilično prepodne prekide vika. "Milaneeee, silazi na fucu!". Devojčice pored se nešto smeškaju i došaptavaju, gledaju u dečake koji postavljaju kamenje za golove, a zatim nastavljaju da preskaču lastiš. Silazi Milan i donosi loptu što mu je poslala tetka iz Nemačke. "Pazite da ne ode na beton da se ne izguli, ova je samo za travu", govorio je to svaki put. Čuje se lupanje sa prvog sprata, izgleda neka domaćica lupa šnicle.
13:25
Jedno po jedno, ekipa iz kvarta, raziđe se. Vreme je ručku. Neki od dečaka nisu hteli kući pa su mame morale varjačom da intervenišu.
14:00
Muk, vreme odmora. Kućni red se mora poštovati. Stariji odmaraju a mlađi jedva čekaju 5, ili makar pola 5 da izlete napolje i da počne graja.
16:25
Baba Nena, čeka na prozoru da vidi da li će neko da prekrši kućni red i naruši mir da bi ga mogla prekoriti onako podbočena između gladiola. Samo joj je glava virila. Volela je i noću da uhodi parove i kasnije da tračari ko se s kime spanđao i čija je ćerka krišom obukla onu minijaturnu suknju. Sramota!
16:45
Udruženim snagama, devojčice i dečaci, igrajući žmurke s loptom, naglo su povećali nivo buke. Stojeći svi oko lopte, skočiše u nazad viknući "NISAM!".
19:00
Marko i Deki, izlaze iz teretane u atomskom, mrgodno gledaju klince koji im se sklanjaju s puta. Oni su ipak stariji!
20:40
Smena generacija. Na najmračniju klupicu seli su Marko i Deki, čekaju Šoneta sa pivom. "Ma daj, danas sam definitivno uradio više zgibova nego ti! Vidi što je iskočio.", reče pokazujući biceps.
22:53
Bleja već u toku, pristižu Vesna i Marina i za divno čudo, povele su onu novu komšinicu. Deki se smeška. "Može pivo?", upita on. "Naravno", odgovori ona pružajući ruku ka flaši.
00:14
"Hajde idemo u prolaz da nas ne vidi ova tvoja snajper bakuta", reče Deki dok je držao za ruku. Iza onih gladiola, Nena je ovaj put samo senke videla. Čekala je još pola sata, a onda je besno otišla na spavanje.
13:05, petak, torta zgrada van kvarta.
Prolazim pored komšije. "Dobar dan!", rekoh. On me samo mrgodno pogleda, okrene glavu i prođe. "I ja tebi mamu!", pomislih nastavljajući svojim putem.
Stanje koje se može opisati kao mešavina manične depresije i PMS-a. Uobičajeni simptomi su mučnina, dijareja, racionalizacija, nagle promene raspoloženja koje se manifestuju u vidu bezrazložnog smejanja i plakanja. Prisutni, ukoliko se ne prepadnu, mogu da uživaju u jedinstvenom performansu, svojevrsnoj adaptaciji Pekićevog "Besnila".
Dan pred ispit.
8:00h Okej, sad popijem kafu i krećem. Treba da ponovim 400 strana. To ću opušteno završiti do 7. Taman, odgledam neki film posle, opuštencija.
14:00h O, jebem ti sunce, imam još 300 strana, ali, ajd sad ide lakši deo, to ću brže.
17:00h Još 150 strana. Super! To mi je još 3 sata posla, super. Tra la la.
19:00h - Sine, hoćeš nešto da ti donesem?
- PUSTI ME! NE DIRAJ ME! MRŠ MRŠ MRŠ!
20:00h (100 strana do kraja) Proliv.
21:00h (70 strana do kraja) - Sine, evo ti jagode sveže, da se malo okrepiš.
- Jao, maaama, baš si divnaaa. Buaaaaaaaaa! Čime sam ja zaslužila da imam tako divnu maaaajku. Šmrc. Šmrc. (mama zbunjena, polako unatraške izlazi iz sobe)
01:00h (5 strana do kraja, oči k'o u sove, mozak u stanju između hipoksije i ekscitacije, soba zadimljena, prazne limenke Guarane po podu, halucinacije učestale) Odoh ja da spavam, ovo ću sutra pred ispit.
Vermiform appendix Premijer lige. Kao što se digestivni sistem sastoji iz stotinak elemenata koji imaju najrazličitije funkcije i jednog slepog creva koje nema ama baš nikakvu, tako se i Premijer Liga sastoji iz 19 igrački-kulturno/istorijski manje više značajnih ekipa i Fulhama, kojem se ne zna ni svrha ni cilj. Fulam ne gubi, ali ni ne dobija, a retko igra i nerešeno. Zapravo, bilo kog datog vikenda možete pitati nasumičnog pratioca engleske lige "Šta je uradio Fulam?" i šanse su 9/10 da neće imati pojma.
Vest Hem ima onaj film sa Frodom, Stouk ima finale kupa, Vila i Birmingem imaju derbi kao i Vulverhempton i WBA, čak i Blekburn ima relativno svežu titulu. Ostali klubovi imaju kop, naftu, muslimana, tajkuna, pedera, Roj Kina, lepe šarene dresove ili nekog crnca sa šašavom frizurom - Fulam ima najdosadnije dresove u ligi a jedini crnac kojeg imaju u ekipi je ošišan do glave.
Navijači Fulama su u dobrim odnosima sa navijačima Deportivo la Korunje, Liona i Fiorentine, sa kojima se okupljaju u aljaskanskim kolibama i pored kamina puše lule, čitaju anomalično velike novine, glasno se zakašljavaju i generalno bivaju ogromni smarači.
nasumični susret kod Marbl Arča
-QPR: Desi Fulame matori, nisam te video od mature jebote, au šta sve imam da ti pričam, jel znaš da sam opalio meleskinju u Nesebaru, haha zapravo bila je trojka, moja cura i ja se patosirali od nekog horsa, pričaću ti hahah.... znaš batalio sam faks inače, sad sam kao vokal u nekom rege bendu, ma nemam pojma, duvamo travu, boli nas kurac. Šta ima kod tebe?!?!
-F: Ništa...sve po starom....
-QPR: Au jebote Fulame, koji si ti smarač.
Trouglasta pijačna žena, koja, ako je zvanica na svadbi, obavezno namesti 'ladnu trajnu frizuru i turi ehoton na kosu (zbog boljeg presijavanja), obuče suknju do pola lista i svilenu košulju sa čipkom, nakarminiše usta crvenim karminom, ali, avaj, ne skine crne brkove i obavezno udrdi sa sobom jednu tortu. Kad se pojavi na vratima zastane da vidi da li je primećena Na pitanje domaćina slavlja, koji smešta goste na svadbi: "Je l' ste vi ujna?", daje odgovor :"Mi smo ujna!"
Izjava vrhunskog jebača (poput Lepog Znojka) kada šutne ribu koja mu je i noge prala u lavoru koliko se ložila na njegovu potentnost. Posle njega potop. Nijedan više nikada neće biti dovoljno dobar, pa žena može i da odustane od muškaraca...
Ucviljena opajdara: Lepi Znojko ne ostavljaj me, kuvaću ti i peglaću radnička odela i noge ću ti u lavoru prati, na kolenima te molim, ne uskraćuj mi moćnog Znojčića...
-Lepi Znojko: Lepi Znojko te je izgustirao, tvoja breskvica mu više nije sočna, zbogom..
Ucviljena opajdara, pomirena sa sudbinom svojom odlazi u manastir svesna da takvog baju nikad više naći neće, dok Lepi Znojko prelazi na sledeću breskvicu.
Šampion u ukrštenim rečima.
-I upravo je završeno prvo prvenstvo Srbije u enigmatici, sa nama je prvak u skandinavkama Svetolik Skandi. Gospodine Skandi, kako se osećate kao šampion?
-Hm, prvak, šampion? Vodoravno AS!
Kao što je svako u svoje doba rane mladosti imao svog najomiljenijeg junaka što su bili Mikelanđelo, Donatelo, Tomi, Bili i Ajiša, Minja Subota, Goku, Bulma Krilin i Tenšinhan, Duško, Dača, Sima Strahota, tako je imao i najomiljenijeg sportistu čije je ime uzvikivao pred svaki koš, gol, šut, udarac...
Svako je hteo da bude neko od najboljih pa su s toga uvek nastajale svađe...
- Savanović!!! I pogodak! Ljudi moji da li je ovo moguće!!!
- Ajde Neco prekini da se dereš kao magarac...
- Kecmaaaan!
- Sam ti rekao nešto???
- IIIIIIIIIIIIIIIIII KOOOOOŠ!!!!!!!!!!
- Nemanja ozbiljan sam prekini da se dereš pred šut i budi ozbiljan da se sada ja ne proderem!
- Krstić!!!!
- E pretera ga! TAAAAJSOOOON!
(bam)
Bapska kletva upućena omraženoj osobi/objektu. Mnogo kul izraz.
''Aram'' je reč turskog porekla i znači suprotno od ''alal'', kao npr. u Vasojevićkom zakoniku:
8) Ko srpsko ukrade pa se ufati, da plati duplo i kmetovima ručak. Ako se ne ufati, da mu je aram.
9) Ko tursko ukrade, da mu je alal.
Inače, primena izraza je ogromna, pa kaže:
Baba 1: Upropastiše zemlju sve! Lopovi!
Baba 2: To je onaj Dinkić! Aram da mu je!
Baba 1: More, Tito je kriv! Što je morao da mre?
Baba 2: I njemu neka mu je aram!!!
-------------
Baba: Oni satanisti sviraju sutra. Aram da im je! Kvare omladinu!
Deda: Došlo je vreme da ti kažem... Kupio sam kartu, idem na Metaliku.
Baba: Aram da ti bude!
-------------
Sad malo interne:
-------------
Neki vukajlijaš: AAAAAAAA! Uveli da se plaća Vukajlija! AAAAA! Kako ću sad? Odakle mi 200 dinara? AAAAAA! Neće ni za cigare da mi ostane! AAAAAAAAAA! Aram da mu je onom Kaizenu!
-------------
Neki dukatlija: Onaj Džimi mi opet izbrisao definiciju! Mame mu ga! Ima da ga bijem kad ga dovatim!
Dukatlija 2: Aram da mu je!
Kasniti za većinom, glavninom grupe ili populacije.
- Ajmo deco, dvoje po dvoje. Markoviću, zašto si tako zaostao?
- Odvezala mi se pertla, učiteljice.
- A dobro, ja mislila da je genetski, ali hoće to i od pertle.
Izraz kojim ortaka pokušavate da odvratite od neke devojke
-Jao tebra, izlazim večeras sa Babićkom. Konačno jedna vrhunska pička u mom životu
-Si lud tebra, pa nju je bre pola grada pregazilo
-Eupičkumaterinu
-Jbg, tebra
-A da te pitam nešto
-Reci
-Kako mi nikad nismo u toj jebenoj polovini!?
Osoba zavisna od slatkiša, stapa se sa okolinom i ambijentom koji preovlađuje ne bi li se dokopala po kog žele zeke, fazona i krem bananice. Ali sve to može da pokvari jedna prosečna srpska baba.
*Srpsko groblje, profesionalac u svom elementu, trpa slatkiše u džepove
-Baba: Sine, jesi ti znao pokojnog Radojka?
-Profesionalac: Radojka? A da, da. Jesam.
-Baba: E bogoti porodili mu se ona ćerka?
-Profa (pojma nema o čemu priča): Ma jeste jeste, davno. Dete joj ima već godinu dana.
-Baba: Pa ona je pre mesec dana bila u devetom mesecu.
-Profa (nervozan): Ne znam! Vi ste nešto pomešali!
-Baba: E bogomi nisam! Meni je pašenog pokojnog Radojka rek'o da mu je ćera u 9. mesec.
-Profa (aman baba, pusti me): Pojma nemam! Ja sa njom ne pričam od kad je se udala!
-Baba: Pa ona se nije udavala. Kažu da je otac onaj pijani Rajko. Uhvatio je nespremnu.
-Profa: Znaš šta baba!? Jebe mi se za Rajka! Evo tebi ovaj mančmelov daj svojoj deci i unucima! Evo žele zeke, najedite se i ti i Radojko sa sve pašenogom, pocrkali dabogda!
