Strategija Marine Tucaković za pravljenje hitova
Svaki posao u životu mora biti dobro osmišljen, a kvalitetna strategija je pola posla. Najbrža "pesnikinja" svih vremena ( oko 100 pesama dnevno ), Marina Tucaković je uvek u velikom poslu, jer joj se dnevno javi pola estrade sa željom da im napiše 10 novih pesama - 10 novih hitova, te mora racionalno da troši svoje vreme.
Praskozorje. Marina spava sa povezom preko očiju. Zvoni telefon.
Marina ( pospano )....mmmm...alo!
Glas sa druge starne žice: Ej, ćao, Maki, jesam li te probudila? Stoja ovde.
Marina ( skida povez ): U, bre, Stojanka, vidiš li koliko je sati?
Stoja: Izvini, ja se sad vratila sa tezge. Nego, htela sam da te pitam. Hoću da napravim bombu od albuma, da jebem kevu svim ovim kurvetinama i otvaračicama usta, pa sam htela da mi ti napišeš pesme. Pare nisu problem.
Marina ( uzima papir i olovku ): Ma nemaš frke. Nego, ti si ipak klasa, moraću da uložim dosta vremena, oko 2 meseca, a to će baš da košta...( računa ). Je l puno 30 hiljada evra, pola unapred, pola po obavljenom poslu?
Stoja ( ushićeno ): Ma gde mnogo, superiška. Sad ću da ti uplatim 15 soma na tekući račun. Aj, čujemo se se za 2 meseca, neću da te ometam.
Marina odlazi u klozet. Uzima redom bočice od parfema, domestosa, cifa, vima i čita etikete na njima. Munjevito pravi nekoliko rima ( emulgator - integrator, patnja i bol - etil alkohol, balzam - orgazam...). Posle 5 minuta se vraća iz kupatila i uključuje kompjuter. Otvara jedinu pesmu koju je ikada napisala, 1982. i random metodom, na 10 različitih načina umeće novostvorene rime, i pravi 10 novih pesama. Isključuje kompjuter, pakuje torbu i kreće u banku. Podiže 15 'iljada koje je uplatila Stoja i odlazi u turističku agenciju gde uplaćuje dvomesečno letovanje na Sejšelima.
Dva meseca kasnije. Susret sa Stojom.
Marina ( crna ko Medžik Džonson ): Gotovo, Stojo! ( Pruža je 10 papira sa tekstovima.
Stoja: Ju, al si pocrnela, kao da si na moru bila. ( Pruža joj 15 hiljada )
Marina:( pare u džep) Ma kakvom moru, crn je ovo posao, moja Stojo.
Stoja ( zadovoljno čita pesme ): Jebaću im kevu sad.
Da li ste ulovili moj ručak ?
Pitanje konobaru posle dobra 2 sata čekanja u restoranu.
- Šefe, ide li to prase ?
- Samo što nije.
- Ajde bre, pocrkasmo ko afrički miševi.
2 sata posle
- Alo bre, jel ta svinja neki jebeni Rambo komandos ? Pre bi ste Mladića okrenuli na ražnju. Da li ste više ulovili moj ručak ?
- Evo gospodine, vaš ručak stiže.
- O hvala hvala kurcu. Daj momak 4 nikšićka.
- Nemoj brate, ima da ide u Nikšić po njih.
Ono
Vrhunski kvalitet hrane i pića koji svaki domaćin ima u šteku za posebne goste, i služi se samo u posebnim prilikama.
- Sine, trkni i natoči rakije, iz bureta, ali one
- Ajde komšo da ti naberem jabuka
- Može, ali od onih ...
Učinili smo sve što je bilo u našoj moći
Fraza kojа, ako је čujete od doktora u nekom filmu, implicira da je pacijent umro.
- Doktore, šta je sa mojim sinom, mojim jedincem, mojom dikom i ponosom mojim?
- Gospođo, znate kako, mi smo učin... ma umro je, umro u pičku materinu i koja budala je pisala ovaj scenario!!!
Halo govornica
Šest meseci korišćena kao govornica, godinu dana korišćena kao sat, a danas stoji kao dokaz kolika smo stoka.
Kritičar apstraktne umetnosti
Колико год конкретно или очигледно било, због потребе да објасни, критичар апстрактне уметности ће неко дело прогласити сасвим апстрактним. Ако је то једна линија, о њој може причати сатима, а ако је не дај боже троугао или квадрат, о томе ће кењати данима, или написати књигу, три дела.
Када се појаве на ТВ-у, редовно пожелите да их гађате кломпом.
- Милице, шта мислиш о овом уљу на платну? Прилично ми апстрактно
делује, мада нисам сигурна да баш у потпуности разумем поруку слике...
- А? Порука? Маро, на слици је само коњ који пасе траву. Гладан коњ, Маро. Једе.
- Да, али његов положај у односу на посматрача и овај колоритет...
- Маро, коњ.
- Сигурно има неку поруку, погледај и однос ногу и овог дрвета иза...
- Коњ.
Flajeruša
Devojka koja deli reklamni materijal na ulici.
Posao kojim se bavi je u svaku ruku nezahvalan. Ma koliko nam isli na živce "ovi što smaraju sa flajerima", pokušajmo da se stavimo u njihovu poziciju.
Sedam do osam sati na ulici, izloženi prekim pogledima i guranju od strane užurbane mase.
Nakon svega toga odlaze do nekog nadrkanog privatnika koji im tutne šugavih 500 dinara, gledajući ih kao poslednje govno.
Uži centar Beograda, hladan i tmuran dan. Na ćošku devojka, oko 18 godina. Sva u crnom, tamna kosa, bledo lice na kojem se samo nos crveni od hladnoće. Nosi smešne džombaste slušalice iz kojih krlja neki komercijalni metalcore. Fasciniran vizuelnim aspektom njenog bića, morao sam da sprovedem kvazi pokušaj udvaranja...
Nakon pet do šest konfuznih rečenica, prilikom kojih se govornik pošteno najeo govana, a pritom je i zamuckivao, usledio je Flajerušin odgovor:
- E, je l' znaš šta?! Ovde sam već pet sati, pokisla sam i hladno mi je. Ako možeš, MOLIM TE, bar ti da mi se skineš s kurca.
Korišćenje velikih reči kako bi ispao pametan
Konzumacija enormnih vokabularnih oblika kako bi fabrikovao svoju inteligenciju.
Isprekidano čestitanje u Srba
U ostatku sveta, dodjes, čestitas rodjendan, veridbu, svadbu, odeš za sto i krkaš. Ali mi ne bi bili MI da ne ubacimo i naš tripl poljubac za vreme čestitanja prigode. Istovremeno čestitanje i ljubljenje stvara jedinstven zvučni fenomen.
Slava: Kume, srećna MVA- SLA-MVA- VA -MVA!
Svadba: Mladenci, nek' je sa MVA-SRE-MVA-ĆOM-MVA!
Ispraćaj: Kurtoooo...Aj sad je kratak vojni rok, ima da brojimo MVA-SI-MVA-TNO- MVA dok trepneš!