Miloš Topalović
*Легендарни Топ.*
Водитељ и новинар СОС канала који своје невероватне коментаре фудбалских нижеразредних лига Србије репродукује тако да гледаоци имају осећај као да у Петровцу на Млави не игра "Слога" него Барселона.
Његове приче о томе како је напредовао развојни пут обичног сељачића из места поред Сурдулице, који je од локалног клуба "Долина", преко Синђелића и Инђије, свој први прави велики ангажман стекао у Лучанима, превазилази отаљавање налажења информација и прелази у хоби из кога се рађа љубав према послу којим се **Топ** бави.
Међутим, тренутак када занос надвлада над "**већ устаљеним говором**" и емоције утичу да се у моменту заборави где и с ким се налазиш, дискутујеш и планираш, деси се понеко испаљивање стручног консултанта, *фудбалера Прве лиге Србије* или неког бившег судије који коментарише да ли је пенал требао да постоји на мечу Пролетер:Јединство Путеви. Дешава се и Топу, јебига.
**Топ**: Невероватна је ствар да си ти прешао из Металца (Горњи Милановац) који се бори за Јелен Супер лигу и налази се на деоби трећег места са екипом краљевачке Слоге, прешао у "Сељак" из Цветојевца који је неколико лига испод малопре наведене.
**Фудбалер**: Па, десило се случајно. Тамо ми је корен засадио аскурђел Гаврило а баба жели да се вратим у родно село. И тако.
**Топ**: Бака Смиља. Велики поздрав за бака Смиљу. Па шта ради бака Смиља? Имао сам ономад извештај са меча Сељак:Бргуле и рекоше ми да је јурила линијског судију трновитим прутем у 68-ом минуту јер није подигао заставицу.
**Фудбалер**: Ма, бака Смиља је чудо. Увек гледа твоје извештаје и љуби екран кад проговориш.
---------------------------------------------------------------------------------------------
------------------------------------------------------------------------------------
**Топ**: Ти играш у Лучанима. Које си ти годиште?
**Фудбалер**: Имам двадесет две. Значи, деведес' прво.
**Топ**: И још играш у Лучанима. А види га Нејмар докле је догурао а човек млађи од тебе.
(**Мук се пролама кроз студио**)
Transformers
Kašičica puna hrane prilikom pokušaja hranjenja bebe koja neće da jede.
Vidi ćero avion. Vuuuurrrr sleće. Kaži aaa! Bravo, sleteo na aerodrom! Ajmo sledeći vrrr ,ajmo... Nećeš !?! Vidi ćero bager brrrrrrrrrrrrbrbrbrbr. Gde će da istovari teret? Brzo otvori usta...
Podignute ruke iznad glave
Visina zamišljene prečke koja je u detinjstvu bila uzrok najžešćih verbalnih i fizičkih konflikata.
- Idi sam, op, op, pazi leđa! ŠUT! Okočaaa, kakva golčinaaa!
- Aha, kurac, proletela tri metra iznad prečke!
- Šta bre? Evo gde je prosla :*pokazuje rukom*:.
- Ma de bre, bolje reci da mi je prošla pored kolena! Ne zanima me, nije gol!
- Ma čist gol bre, sisajte ga! PUNI BORANIJU!!!
- E sad ću da ti jebem mater! :*uzima kamenu stativu u ruku*:
Savršenko
Тако фин, културан, интелигентан, млад, диван.
Када причате са њим, он се топи као шећерна вуна, напросто је предиван.
Сада је студент, био је одличан ђак и у основној и у средњој школи.
Увијек су цурице падале на њега зато што је увијек био углађен, намјештене косе, намирисан, само малом броју се није свиђао. Кажу ''педерко''.
Његов живот је заснован на томе да се свакоме свиди у сваком тренутку на било ком мјесту. Не, он се не шупка, барем не очигледно, он се дискретно увлачи под кожу својим љепозборањем и приказаним интелектом.
Увијек се правио најпаметнији, увијек се истицао, можда знањем, а можда и само наметањем, ко ће га знати, ко би памтио те будалаштине.
Сада је успјешнији од тебе, оно, понекад се смориш, али онда увидиш да би радије био то што јеси него премазани педерко.
Док се додворава некој цури, из њега излазе разноразни хвалоспјеви, не би он да се хвали, али ето, шта ћеш... Његов књижевни говор вас дрма по можданим ћелијама, толико је извјештачен да дјелује да му конци држе осмијех на лицу док читаво вријеме кења о неким интелектуалним срањима.
Не улази у расправе и препирке, далеко од тога, то је за нееманциповане кромањонце, он је културан.
Неки ће рећи да је то само љубомора, али опет је л' би ти волио да си улицкани педерко премазан свим бојама?
Да будеш извјештачени робот који се свима осмјехује и прича као Сања Маринковић?
Нико те не ћера да си прљав и да смрдиш, далеко од тога, али брате, буди макар нормално чељаде, немој да понекад стрецам јер не знам што си, да морам да гурам гузицу уза зид и да те питам по десет пута да ми поновиш то што си рекао јер нећеш да ми кажеш нормално него твојим књижевним језиком.
Kapitenski
Рутински. Лагано. Без знојења. Без муке. Пичкин дин. Као ладна вода. Одрадити нешто са таквом лакоћом да сви који то гледају помисле да су томе кадри и вични док не покушају па не падне статива. Завршити посао као из уџбеника. Школски.
**Господин Шаренац:** *Ломи се утакмица, тражи се решење у нападу, најбоље би било можда да идемо на Крстића и да, ево лопте на ниски пост, гради се Крстић, сјајна игра леђима, каакав окрет сада и лаки поени за Крстића! Капитенско решавање ситације, где ћеш Кикановићу ни у звезди ниси ваљао...*
Kajzerice
Сисе величине "за у шаку". Дакле, омање али чврсте и обле. Пркосе гравитацији али на додир топле и мекане. Када их видиш као да им осећаш и мирис и укус, појео би их колико те маме. И брадавице на њима су савршене, нити су као потенциометри нити као рингла на шпорету већ као и сама сиса-таман.
Ко још није схватио неће ни са примером...
Redtube i red vožnje
Prvo što ti izadje na pretrazi kada počneš da guglaš pod slovo **r**, a što kazuje da niti jebeš niti imaš kola.
*A samo sam hteo da proverim rezultate Premier lige*
Pušačka kleptomanija
Podsvesna i nesvesna reakcija pušača na tuđ upaljač.
- Ništa Mile. Vidimo se sutra. Pozdrav.
- Čekaj bre. Vrati mi upaljač prvo.
- Upaljač? (*pretura po džepovima*) Aaaa... Evo ga. Izvini MIle, dešava se.
- Znam, znam. I ja bolujem od pušačke kleptomanije.
Pravi razliku
U osnovnom značenju izraz koji oslikava igrače vanserijskih kvaliteta, dok se u domaćim sportskim prilikama, a posebno fudbalskim neprilikama, koristi da opiše drvo par ekselans.
- Rašoviću, predsednik Ludogoreca mi je ponudio milione da ispadnemo večeras.
- Ali, Đuro, ja sam motivisao već igrače, proturio im cigare u karantin, vinjau u Saletovu sobu. Idemo na pobedu, definitivno.
- A ja sam već uzeo pare.
- Ali... Čak i Mitar mora da igra. Oprašta se večeras, ima da grize.
- I šta ja sad da radim?
- Ne znam, gazda, jedino da ubacim Šćepu da igra od nekog trenutka.
- Može, on pravi razliku, taman da potvrdi prolaz Bugarima.
