Pas
Čovekov najbolji prijatelj.
Ako imate bilo kakvu sumnju u ovu definiciju uradite sledeći test:
Stavite u odvojena dva gepeka vašeg najboljeg druga i vašeg psa i zaključajte ih. Dođite posle dva sata i otvorite ih. Ko vam se iskreno obradovao?
Cimer
Kućni ljubimac, izuzetno popularan kod Studenata koji su u Prestonicu došli iz Provnicije.
Ima 4 uda (mužijaci imaju i peti, doduše, zakržljao), od čega im dva služe sa smucanje po stanu i smaranje Studenta, a druga dva im služe za uzimanje Čipsa, Piva, hrane ili drugih materija potrebnih Studentu za eXistenciju.
Cimeri su teški za održavanje.
Niko ne zna odakle popularnost Cimera i potreba Studenata da gaje žive primerke u tuđem stanu.
Samo ti draga dodaj moje prezime svom prezimenu, pa će jednog dana deca da te mrze
Izraz služi kao opomena devojkama koje ne razmišljajući na svetsku ekonomsku krizu, prilikom udaje dodaju muževljevo prezime svom prezimenu (ili obrnuto).
U zavisnosti od kombinacije prezimena, potrošnja materijala se povećava do
40 % za krstaču i do 30 % za nadgrobni spomenik.
grobar: Pa odakle mi sad letva od 180 cm da napišem Leposava Haži-Dimitrijević Stojanović.
--------------
kamenorezac: Za ovo prezime mora još pola kubik granita da utrošim a to je još 500 evra skuplje.
Golicanje mašte
Пустити у промет тему која ће заинтригирати саговорника и натерати га да мисли о значењу нашег говора. Најчешће, мислилац пусти машти на вољу и одлута у потпуно супротном смеру са својим тумачењем изреченог.
Мада, голицање маште се може искористити и као јефтина провокација којом привлачимо пажњу на себе, распирујемо неке блудне мисли особе са којом разговарамо. Поготову су интересантни разговори две особе овог типа.
1 - И шта кажеш какав је, ако ме разумеш?
2 - Хм, ко?
1 - Па Беч. А на шта си ти мислила?
2 - Хехе, па овај леп је ваљда, није толико велики, али има то нешто, има душу?
1 - Мислиш? И је л' ти било лепо?
2 - Па јесте, шта да ти кажем, ништа ми није фалило, знаш. Него је л' ти се диже, овај, јеси ли кренуо да устанеш?
1 - Јесам, јесам. Кажи шта треба.
2 - Донеси крпу, просух мало пива на столицу.
1 - Важи, добро ћу ти је орибати, ништа се не брини.
2 - Дај ми. Вештија сам.
1 - Ево ти. Не мораш да журиш, нема потребе.
2 - Хм, влажна је.
1 - Па ваљда треба таква да буде. Мислим не знам, боље иде него кад је сува. Зар не?
2 - Сигурно. Сува је грубља. Може да се оштети. Намештај.
1 - Видиш нисам о томе размишљао. Паметно збориш. Дај ми је.
2 - Ма јок, ја ћу да је оперем.
1 - Ајде важи. Само пожури, не чека ми се баш много.
2 - Ма добро. Да укључим климу?
1 - Ма јок, не би ваљало да се спусти. Температура.
2 - И то што кажеш, пријатно је овако. Скинућу кошуљу.
1 - Важи. Не смета ми ни најмање.
2 - Јеси волиш Бору Станковића?
1 - Читао сам. Добар је. А ти Толкинову митологију, "Господара прстенова" и те форе?
2 - Ух нисам могла, превише је велик.
1 - Прочитај једном, издржаћеш. Мада неће ићи брзо, има пуно детаља. Квалитетно је.
2 - Хвала на савету.
1 - Да га упалим?
2 - Упали, само немој Пинк.
1 - Договорено, ништа се не брини.
2 - Немој превише гласно.
1 - Бићу тих.
2 - Стани, стани, стани. Немој унутра. Направићеш хаос.
1 - Ма не смета мени хаос, али 'ајде нећу. Ау извини, поломих случајно ову вазу. Платићу ти.
2 - Ма не треба, бесплатно је.
1 - О чему ми причамо уопште?
2 - Немам појма, ај' се јебемо.
...ko konj
Najčešća komparacija u srpskog naroda. Šta god da se dešava, to se uvek poredi sa konjem, iako u 91% slučajeva nema veze sa konjima.
Pada kiša ko konj.
Crta ko konj.
Svaki dan ide na svirke ko konj.
Zima loše utiče na Jocinog mladjeg brata, koji boluje od leukemije ko konj.
Cena slave
Jedini namet na vilajet koji Srbi plaćaju sami sebi, pri tom se ne buneći.
- Meso ili riba: 150 evra
- Brlja, vino, pivo: 120 evra
- Supa i sarma: 70 evra
- Torte i kolači: 60 evra
- Predjela i zezancije: 50 evra
- Razni drugi troškovi: 50 evra
- Mamurluk, glavobolja, stomačna kiselina i potonja besparica: neprocenjivo...
Nemoj odmah da se okre...
Rečenica koju izgovaramo osobama koje ne umeju diskretno da pogledaju neku zanimljivost koju im pokazujemo. Naravno, pre završene rečenice, glava im već vitla okolo tražeći taj interesantni objekat.
X: E, sećaš se onog pedera iz moje škole, nemoj odmah da se okre...
Z: Gde je?! Gde je?! Jel ovaj? (pokazujući prstom)
X: :šljas: Smiri se bre seljanko, šta pokazuješ k'o grnčariju na vašaru!
________________________________________________________________________
X: Znaš onu debelu Milenu, što pušila Đoletu na rođendanu kod Milana, polako, nemoj od...
Z: (nalazi je pogledom i pilji) Uuu, što je smršala!
X: Ne gledaj u nju kretenu, ima da nas spazi, pa će da nas smara celo veče!
Da li da obujem štikle?
Večito pitanje koje devojke postavljaju same sebi pre izlaska. Ma, mogu granate da padaju, tenkovi da prolaze tik pored njih, zemlja da se razdvaja na pola, njima to u tom trenutku nije bitno, bitne su štikle. Onda kreću dogovaranja, da li se nose štikle, ako se ne nose, zašto se ne nose, ako se nose, zašto se nose. Ako samo jedna u društvu želi da ih obuje, neće to uraditi, jer ne želi da se izdvaja. Ako samo jedna neće da ih nosi, obuće ih, jer opet, ne želi da se izdvaja. Jer... Žene znaju zašto.
Una: Jao, da li da obuvam štikle?
Lana: Aman, devojko, idemo u Dangubu, sti luda?
Una: U, mnogo me zabole. Ionako sam veći metalac od onih što ne peru kose i nose Metallica majice.
Lana: Kako, hoćeš, ja neću sigurno.
Una: Dobro, onda neću ni ja.
Blokovi
Deo Beograda u kome zivi 98% stanovnika Srbije. Zila kucavica blokova je autobus 95 (devedeset petaja). Postoje ljudi iz blokova koji i po 6 meseci ne predju reku, zato sto u blokovima imaju sve sto im treba.
Kad si došla kući sinoć?
Pitanje koje će ženskoj osobi biti postavljeno zilion puta u toku života. Nebitno da li ona ima 15, 25 ili 45 godina. Prvo će je ispitivati ćale, onda dečko, pa muž, a ponekad i sin.
Ćale: Kad si došla kući sinoć?
Una: U 5.
Ćale: U 5?! Pa ti skroz ludo dete. Ne priliči to jednoj mladoj dami. Mogla si bar hleb da kupiš.
--------
Dečko: Kad si došla kući sinoć?
Una: U 3.
Dečko: Ne laži, video sam te tada kod Ranka, jela si pljesku.
Una: Pa? Ranko je na 2 minuta od mene. Eventualno sam došla oko 3 i 15.
Dečko: Pa, tako reci, znaš ti šta može da se uradi za 15 minuta?!
--------
Muž: Kad si došla kući sinoć?
Una: U 12.
Muž: Znaš ljubavi, ja volim kad izađeš, ali jedva sam smirio malog. Mislim da je bolje da ne izlaziš.
Una: Pa, nisam ga sama pravila, ne žali se.
--------
Sin: Kevo, kad si došla kući sinoć?
Una: Oko 11.
Sin: Aman, ja te ček'o kintu da mi daš. Znaš da izlazim u to doba. Dođi pre sledeći put.
Evolucija kafe
Topli napitak namenjen uživanju i opuštanju, pretvoren je u nešto krajnje složeno, te vam je pri odlasku u kafić potrebna brošura da biste pravilno naručili istu.
1991. godina
Konobar: Izvolite, šta želite da naručite?
Gost: Jednu kafu moliću.
Donosi vam tursku/srpsku/domaću kafu u bakarnoj žutoj džezvi, sa ratlukom od ruže na tacni.
_________________________________________________________________________
2001.
Konobar: Izvolite, šta želite da naručite?
Gost: Jednu kafu moliću.
Konobar: Služimo samo espreso.
Gost: Pa dobro...onda jedan espreso.
Donosi vam espreso ružan kao sam đavo, jer im je teško da se otvore za neku kvalitetniju kafu. Kao prilog tu je i neka bugarska čokoladica, kojoj ni ime ne znate, a strah vas je i da je stavite u usta.
_________________________________________________________________________
2011.
Konobar: Izvolite, šta želite da naručite?
Gost: Jedan espreso. (Jer je turska/domaća/srpska kafa odavno postala misaona imenica)
Konobar: Da li želite skraćeni, obični, pojačani, produženi ili osiromašeni?
Gost: Obični.
Konobar: Hoćete u malu, srednju ili veliku šolju, ili možda plitku, a široku?
Gost: Malu.
Konobar: Želite možda mleko u kafu?
Gost: Može malo mleka...
Konobar: Želite hladno, ili toplo, sa -5% mlečne masti, sojino ili kamilje?
Gost: E, aj daj mi čaj od nane!!! (U sebi MRŠUPIČKUMATERINU!)
Konobar: Želite možda od sveže ili osušene....
A dajte ljudi...
Почетак реченице коју у 75% случајева изговара творац неке малоумне идеје, надјачан здравим разумом остатка присутних. Обично се завршава са "...који вам је?", "...шта вам је?" или "...што сте такви/сисе/пичке/смарачи?".
Засновано на истинитом догађају из улице Мајке Јевросиме:
-Пази ово! Стрпамо десет Ментоса у ову флајку Пепсија овде и бацимо са крова доле!
-То "доле" је полицијска станица, ено стоји их десеторо, а данас су посебно надркани због протеста.
-А дајте људи што смарате, к'о да ће да примете!
Moja bivša riba
Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.
Voce iz PM
To je voce i povrce koje ima moci daleko vece od onoga sta mi imamo dostupno na trzistu. Uglavnom dolazi sa Barbadosa, kajmanskih Ostrva, Bangarama ili nekih cetvrtih zabiti koje ni Columbo ne bi trazio.
Kako kaze lekar ili apotekar u reklami, samo jedna takva vocka ima vise vitamina nego 100 kg jabuka, naranci i limuna zajedno. Lece sve zive bolesti, a organizam cine toliko jakim da mu ni atomska bomba ne moze nista.
Za divno cudo, tog voca skoro pa nema kupiti u prodavnicama, nego se ono na trzistu pojavljuje u vidu tableta ili nekih drugih farmaceutskih govana.
Naucnik u reklami:
"Detetu je potrebno 50 mg vitamina C dnevno. Za to treba pojesti 2 KG jabuka, 4 narance ili 3 limuna.
ILI... SAMO JEDNU ACEROLU, TRESNJU SA BARBADOSA."
Suvenir
У примарном значењу, магла која се веома добро продаје и скупља прашину.
У пренесеном значењу, траг на телу, успомена на неки догађај, некад мио, некад болан.
-Ааа, не стежи ми руку, имам трн у шаци.
-Одакле ти трн?
-Сувенир са излета.
-Шта је било са оним девојком од синоћ? Јел ти оставила број?
-Јок, само сувенир. :показује шљиву:
Zemunci
posebna vrsta beogradske populacije jako uskog polja interesovanja.najcheshtje zhive u zatvorenim zajednicama na odredjenoj, ogranichenoj (beogradskoj) teritoriji. sporazumevaju se jezikom koji razumeju iskljuchivo pripadnici iste vrste. sa drugim zajednicama komuniciraju putem "prangijanja","peglanja" i razmene dobara, najcheshtje ilegalnih.
Služi se
Ono što će ti 50 puta reći domaćini na slavi.
- Služi se!
(Počinjem da jedem...)
- Jel se služiš?
(Jedem...)
- Uzmi slobodno, ne stidi se!
(Žderem...)
- Služiš li se?
(Trpam...)
- Što se ne služiš?
(Umirem...)
- Joj, pa ti ništa ne jedeš! Ženo služiš li ti ove goste?
Slučajno
Израз који се обавезно убацује у реченицу када желимо да се позовемо на нешто што смо видели, чули или урадили а да притом на то нисмо имали право.
- Биљо, јел' се ти то разводиш?
- Одакле ти то?
- Ма јуче сам пролазила поред твоје канцеларије и испао ми ратлук па сам, док сам га сакупљала, случајно чула како причаш на телефон и урлаш на мужа да ти се више не јавља и да ћеш одвести децу.
- Онда ћеш случајно морати да сазнаш и зашто сам му то рекла јер од мене тешко да ћеш ишта чути!
- Сине, морамо ја и тата да поразговарамо са тобом!
- Што?
- Јуче смо случајно у твојој соби пронашли неки филм ...
- Шта сте ви тражили у мојој соби кад мене нема?
- Ја сам ширила завесе а тата је намештао гарнишлу па смо случајно оборили дискове и случајно нам је запао за око тај један филм ...
- Какав филм?
- Филм се зове "Рачуновођа и ревизор". Ми смо то случајно погледали ...
- Како случајно?
- Знаш да нам се редовно кваре вратанца на ДВД плејеру ... па је тата хтео да види да нису прорадила и ми смо тај филм убацили и он је кренуо. Онда смо случајно видели да су то су неки педери па нас занима ...
- Случајно? Море марш у своју собу па једно другом случајно копајте по стварима!