Anandi: (*šokirana*)
Baba: (*vata se za glavu*)
Jagdiš: (*zinuo ka' tele*)
Anandi: (*počinje da plače i klima glavom lijevo desno*)
Baba: (*zinula i podiže pogled naviše*)
Jagdiš: (*zinuo još više*)
Anandi: (*vata se za glavu i počinje da vrišti*)
Baba: (*spušta glavu i kreće da plače*)
Jagdiš: (*sada već zinuo ka' pička i naziru mu se prve suze*)
Šiv: Da, dobro ste vidjeli... Prosuo sam punjene paprike u kantu za smeće.

- Јеси чуо да је Шиле дужан двадесет хиљада у кафани?
- Луд лик! Пије ко Рус, а дужан ко Грчка, никад неће ни вратити дуг. Пази шта сам ти рек`о.

- Опааа, жено што волим кад активно учествујеш! Тимски рад бре!
- Ћути ту и дрндај! Померам се да видим серију!

(Прокупље, 1333. година)
Јован Оливер: ВРАТКООООООООООООООООООООООООООО, ОЈ ВРАТКООООООООООООООООООООООООООООООООООООООООООО
Вратко Немањић: ООООООООООЈ ШТА СЕ ДЕРЕШ У РАНО ЈУТРО, ПИЗДА ТИ МАТЕРИНА НЕЕМАНЦИПОВАНА!
Јован Оливер: КОЈЕ ЦРНО ЈУТРО, ПОГЛЕДАЈ НА САТ!
Вратко Немањић: (гледа на ручни сат) У јебем ти крв ер ха фактора негативног, пола једанес' већ! ЧЕКАЈ ОЛИВЕРЕ ЕТО МЕНЕ ДОЛЕ!
(пола сата после, Вратко силази доле са слугом Милутином)
Јован Оливер: 'Де си, Вратко, кајмак ли ти јебем усољени!
Вратко Немањић: Нисам ја Вратко, сад се зовем Југ Богдан, јесам ли ти стопут рекао!
Јован Оливер: Је ли, Милутине, јесте ли ви овом опет давали ону смешну медовачу?
Милутин: Нисам, господару, среће ми!
Јован Оливер: Значи сад је почео да трипује и насуво, ау, неће ово изаћи на добро!
Вратко Немањић: Е Оливере, не ији гованах, но ми реци што ме зовеш у овај освит зоре у 11?
Јован Оливер: Е, овако- Шанду и Кантакузин склопили дил да нападну заједно овог другог претендента, па крећу на Сер и поручују ти да се спремамо за офанзиву. Пази сад, понео сам ову нову интерактивну мапу: видиш ове плаве линије? Е то ти је моја војска, идемо преко Вардара тамо.
Вратко Немањић: А какве су ти ово браон кругови, шта је то, нека утврђења, палисади?
Јован Оливер: Где бре?
Вратко Немањић: Па видиш овде по Шар-планини све нека утврђења, нисам знао да је оволико набијена, боктенејебо, ово бре горе него околина Цариграда!
Јован Оливер: Ма јок бре, то овај мој несретни Растислав пио ораховачу, па му остало од чаше, јебем га варварина!
Вратко Немањић: Аааа, и ја реко' Шанду подиже неке тврђаве к'о Французи, за украс...
Јован Оливер: Добро бре, пусти сад више то, гледај 'вамо. Ова црвена линија што иде преко приморја, то сте ви. Овде стајете, одмарате се два дана, набавите нове потрепштине, унајмите кураве, и настављате даље све до Епира, па скрећете прва раскрсница десно и онда само држи главни пут, силазите на петљи три километра од Ларисе, друга десно и дрште правац. Јасно?
Вратко Немањић: А ово семафори, шта?
Јован Оливер: Ма откуд семафори у четрнаестом веку, леб ти јебем интегрални, оклен струја за њих?
Вратко Немањић: Па шта су ти ове чачкалице на путу?
Јован Оливер: Па то ти показује куда да идеш, да не залуташ к'о прошли пут, ми се кољемо с Бугарима, ти запалио у Будву и чудиш се откуд Бугари причају српски и откад су Бугарке тако добре рибе. Зато спремај се, полази колико данас, и ајд' уздравље.
Вратко Немањић: Ајд, ајд...
Јован Оливер: Него где ти је жемска, нема је нешто?
Вратко Немањић: Ма не питај, уловила зеца, па сад горе цео дан лежи у кревету к'о да је Болани Дојчин.
Јован Оливер: Лололо, где се сети Дојчина?
Вратко Немањић: Е па тебрексоид, нисам ја бежао са српскословенског језика и књижевности за разлику од појединаца.
Јован Оливер: Ма извини, е. Ајд' одо сад.
Вратко Немањић: Ајд, ајд, поломи ногу успут.
Јован Оливер: Фала, дабогда те Арнаути нафатали што си им крао јагњад прошле године.
(Јован Оливер одлази)

-Sine, donesi mi buksnu.
-E ćale zvao sam ja Džonija ranije, kaže da nema ništa do sutra...Bedak, a?
-Ma jebaću ti ja mamu narkomansku, mislio sam na onu drugu buksnu da spojim žice na kolima! A sad ćeš propišati majčino mleko.....Ženo, daj kaiš!