Zahvaljivanje od srca na nečemu što nam je zaista ulepšalo trenutak. Mnogo emotivnije od zvaničnog HVALA, i mnogo iskrenije od prekokurcnog FALA. Jedino je malo jebeno za izgovor, pa se može desiti da istuširate onog ko vas je prijatno iznenadio, al božO moj.

Ako vam put predju crna mačka, pa za njom crni pas,pa za njim crna devojčica, pa za njom crna baba, izgleda da je deda umesto repe isčupao kabl.

Pederuša koja se nosi ispod miške.

Djevojka koja svaki slobodan trenutak provede telefonirajući.

Ideal svakog muškarca. Devojka o kojoj sanjaju, ona koja bi bila uz njih u dobru i u zlu. Ona kojoj se poveravaju, ona koja brine o njima i koja ih voli bezuslovno. Ona koja se ne šminka previše, oblači se pristojno, lepo je vaspitana, dobro kuva i ume da sluša i savetuje. Medjutim, kada je pronadju, dodeljuju joj titulu najbolje drugarice.

Iz očiju alfa mužjaka - običan nemač pojma, muškarac bez ikakvih šansi kod žena. U stvarnosti - poslednji trsitelj neke ribe. "Zapečatitelj" rupe. Stavljač parafa. Za razliku od alfa pičkice - defloranta, koji samo skine mrak i ubrzo nestane, kao i ostalih beta, eta, lambda i omikron mužjaka, koji ostaju manje ili više upamćeni, omega mužjak ostaje zapisan kao poslednji. Fora je samo što je malo ko siguran da je the last one.

Dilema svake žene pri spoznaji karakternih osobina svog, očigledno, idealizovanog muškarca. Javlja se u trenucima kada se ispostavi da je vaš dojučerašnji potencijalni životni saputnik, koji likom podseća na Apolona, umećem na Don Žuana, punjenim tikvicama na Džejmija Olivera, a obdarenošću na Leksa Stila, zapravo vezan za maminu suknju k'o srpski budžet za MMF.
Za nekoga ko je u stanju da recituje sve od Ćopića do Bodlera, obučno očekujete i da zna da čist veš nema sposobnost teleporta u fioke, kao ni da noću ne dolaze nindža kornjače da nečujno iznesu smeće.

Sudeći po reklami, proizvod koji koriste svi šalterski radnici kod nas. Ne zato što nemaju perut, nego zbog količine redova kod svakog.

osoba, najcesce muskog pola, koja se odlikuje veoma slabom finansijskom konstrukcijom.

Ekipa seoskih alkoholičara koja se vuče od kazana do kazana po dvorištima u kojima se peče rakija.

Stara dobra disciplina koju upražnjava ekipa likova dok sedi ispred dragstora i cirka pivo.

Trenutak kada posle ispita dođeš kući, skupiš hrpu papira, lepljivih listića, skripti, izrezanih otpadaka od puškica, par markera i ukloniš sve iz vidnog polja, a na računaru pogasiš sve tabove sa forumima, otvorene prozore sa prošlogodišnjim rokovima, ukradenim pitanjima i evo-vidi-kako-sam-ja-to-uradio slika.

Nešto najbliže Majamiju što prosečni Srbin može da priušti.

Kad ostaneš poslednji nepronađeni u igri žmurke, ali samo zato što te niko ozbiljno nije ni tražio.

Мужевљев ултиматум лењој жени жељној секса

Kada usled gužve, random devojka bude prinuđena da svoje grudi prisloni na šipku, baš tamo gde se držite.

Uslov za invalidsku penziju kod porno glumaca.

Znak da je pređena tanka linija koja razdvaja normalne ljude od štrebera.

Ракијски комплимент.
Одеш негде у госте, звоно, изување, цоке-цоке-цоке, "Јесте стигли?", перјане јакне све једна преко друге на кревету у спаваћој или на чивилуку док не направе прав угао, бубњара еманира топлоту, "Да поседамо", "Јесте за нешто жестоко?", "Вала може", "Ово је моја, да видиш што иде уз пршуту", "Да пробамо", плоп, кло-кло-кло-кло-кло-кло, кло-кло-кло-кло-кло-кло, кло-кло-кло-кло-кло-кло, запуш, "Ево изволте", "Фала", ексирање...
...ракија клизи до желуца и експлодира, талас врућине се диже и удара у чело из ког избија 'ладан зној, долази до кратког споја те поремећаја можданих синапси, па хоћеш да се почешеш а оно прднеш, неко те прекорно погледа али то више није твоја жена него четири Драгане Мирковић, машу прстима на чијим врховима у сребрним оделима плешу валцер Неле Карајлић и Алан Чумак на тактове "Девојке из града" Елтона Џона, простор иза почиње да светли и ето га Краљевићу Марко, носи мираз од сувога злата да ти стару мајку гледа која наилази ока бистра, важнија је од Глорије Павковић и Небојше са њом заједно. Одозго долеће златомуда вила и свима подари по качицу сјеничког кајмака и вруће проје и запева, па чак и за појас задене. И таман да кренеш путем од жуте цигле, где цвета лимун жут, у сусрет Џуди Гарланд у мрежастој мајици и са зечјим репом из дупета у дугиним бојама кад...

Највећи шизофреник у комплетној људској популацији.
Та појава је цео свој живот водила равноправан дијалог са самим собом. Па га је прилика натерала да размишља као две особе играјући рата са две војске, играјући шах против самог себе, побеђивати изнова и изнова у баскету екипу коју неће шут..

Особа веома тешког менталног склопа, патолошки лажов, додуше потенцијални јер се ова особина може може изгубити у неком од периода одрастања и сазревања.

Себичност се често помиње када се говори о јединцима, мада често воли да подели, иако се ретко сети, јер му је једина обавеза била, кад добије флашицу сока да празну амбалажу одложи у канту.

Не треба му нико. Родио се сам и најлепше му је кад је сам, а као такав, има своју музику којој се он диви. Други слабо разумеју коло које је он измислио слушајући Моцарта и Баха, игру са картама у којој није потребан други играч, романтичну вечеру за једну особу.

Центар пажње сунчевог система се родио и цео универзум постоји да би он живео, ти што се нађеш поред њега, јеби си матере.