Situacija u kojoj nemački vozač i srpski pešak stanu i jedan drugog propuštaju na pešačkom prelazu.
Rečnik / autori
JO
jollymarcus
na Vukajliji od maj 2011.viđen 25. jun 2017.
1 definicija0 odabranih7 poena
Za trpezu seli smo
i počeli s ždranjem,
bar za Božić htedosmo
jesti s pokajanjem.
I jeli smo bili tako
u mislima sa saznanjem
da u Hrista mi verujemo
sad sa pokajanjem.
Iz flaša smo vino pili
al' nam savest beše čista.
Mi smo vrlo srećni bili
što ločemo u čast Hrista.
Nestajali u tišini (ne obavezno ovim redom):
supa, prase, torta, belo,
ćurka, sarma, jagnje celo...
Česnica, najposle. S medom.
Naposletku nesta' hrane
al' mi produžismo istom merom;
jer koliko mož' da stane
ako čovek jede s verom?
Smazasmo i sve tanjire,
escajg, svećnjak...sve sa stola.
Iz ždrela nam čaše vire,
sat, nakit i ključ od kola.
...
Nismo mogli posle kući
(nismo bili u tom stanju).
U mukama sad umirući...
al' u pokajanju.
Ako je verovati onoj našoj "mi smo se uvek branili i nikad nismo vodili osvajačke ratove", onda je ovo jedini logičan način na koji je Dušan mogao da napravi onoliko carstvo.
Dušan: E pa moj pravoslavni prijatelju, ulažem Rašku i Kosovo. Da te vidim...
vizantijski car: Au Dule, pa loše blefiras, matori. Ovako ćemo... Pratim tvoj ulog sa Epirom i Tesalijom, i podižem za Halkidiki i centralnu Grčku.
Dušan: Tako, a? Aj pratim te sa Zetom i Dubrovnikom. Šta imaš?
vizantijski car: Joj Dule, naivčino slovenska, pa puko si, čoveče! Triling kečeva!
Dušan (šmekerski gasi cigaru, ispija viski i baca karte na sto) : Kenta, matori! Žao mi je.
vizantijski car: Šta koji kurac?!
Dušan: Ajde bre buraz, pa nije sve tako crno. Nego da li znaš ti da smo se mi Srbi uvek branili i da nikad nismo vodili osvajački rat?
vizantijski car: Ma bre da se teraš i ti i ti tvoji osvajački ratovi, koje nisi vodio, u tri lepe pizde materine! Dobro mi nisi i Konstantinopolj uzeo! (nastavlja sebi u bradu) Šta nam bi da pokrštavamo i opismenjujemo ove budale? I ko ih bre nauči da igraju poker? Joj, Justinijanu Metodije XVI Porfigeronitu, ako saznam da si ti jebao sam ti mamu onu tvoju tračansku! Ne gine ti turski front!
Pojačavanje zvučnika na maksimum kao odgovor na komšijsko gledanje “Talenata” “Operacija” i ostalih “Glasova” sa televizorima otpanjenim do daske.
- Suuutraaa siii uuvelaaaa ruuuuužaaa…
- Dušo, gde sam stavio onaj Hitlerov govor?
- Jao Branko nemoj molim te..
- Šta nemoj. Aha, evo ga.
- Ziken Klok Ajnc Cu Firen Unzere Jugend….
Ironični izraz koji je upućen sinu koji će se udati. Ne mora nužno biti da se baš uda, ali će dosta toga biti po njenom. A ako će već pre braka ženi da popušta zna se ko će biti glava porodice.
Zašto baš da pere noge? Pa zato što je stari srpski običaj bio da mlada kada se uda i dođe da živi kod mladoženje, opere pored njegovih nogu i noge njegovih roditelja. Pa kad će već da se uda, neka sve ide po redu kako trebuje i kako običaji nalažu.
Radoš: Mama, tata, ženim se!
Svetlana: Jao, sine, ljubi te majka!
Miodrag: Čekaj, Svetlana, ne zaleći se k'o SPS u koalaciju! Je li, magarče, je l' ti to nas zajebavaš kojim slučajem?
Radoš: Daj, ćale, ne mrači, ozbiljno vam kažem.
Miodrag: Aha. Je l' žensko?
Radoš: Kako je l' žensko, pa šta bi bila, Boki 13?
Miodrag: Ne pravi mi se pametan, Radoše, nego odgovori sa "da" ili "ne"! Misliš da te nisam video kako nosiš onaj milje oko vrata mesto vunenog šala, vi mladi danas svi u pedere prešli...
Radoš: Da, ćale, žensko je, sa sve pi...s-sa svim ženskim osobinama.
Svetlana: Reci majci svojoj kako mi se zove snajka!
Miodrag: Čekaj, Svetlana, gde si naskočila k'o SNS na Đilasa! Kako ti se zove ta tvoja?
Radoš: "Ta moja" se zove Agnješka.
Svetlana: Ju naopako!
Miodrag: Da ona nije Vlahinja, ne daj Bože?
Radoš: Kakva bre Vlahinja, Poljakinja.
Miodrag: Nije govno nego se pas posr'o. Pa dobro bre, sine, jesam li ti ja rekao sem Srpkinja nijednu neću da vidim u kući?
Radoš: Mi se volimo.
Svetlana: Ako, neka ste vi meni živi i zdravi. A iz kakve je kuće?
Miodrag: Lakše, Svetlana, gde si navalila sa tim pitanjima? Odakle ti je ta tvoja i kako ste se upoznali?
Radoš: Agnješka Kurvinska i ja smo se upoznali zimus u Krakovu za Novu godinu i...
Miodrag: Jesam li ti rekao, Svetlana, da ne treba da ga puštamo nigde za Novaka, šta fali novogodišnjem programu na RTSu? Ali ne, ti i tvoj sin zapeli da ide pa eto ti sad.
Radoš: ...i tu smo se upoznali, dopisivali smo se, viđali u Beogradu kad ona dođe i sad smo odlučili da se uzmemo.
Miodrag: I da se lepo skućite ovde u ovaj naš polusoban stan?
Radoš: Taman posla, ja odlazim u Poljsku.
Svetlana: Kakvu crnu Poljsku, moj Radoše?! Pa nećete valjda tamo i svadbu praviti?
Radoš: E da, dobro me podseti. Odlazim tamo za dve nedelje i trebaće mi kinta za prevoz i venčanje.
Miodrag: Čekaj malo, Bukefale, jesi li ti normalan? Kako misliš da svu rodbinu u Poljsku prevezemo? I može li se tamo u EU jesti svinjetina za svadbu, meni rek'o komšija Žitomir da to ne može?
Radoš: Ćale, nema svadbe. Agnješka i ja ćemo se venčati u Lođu, nikakva svetkovina, samo u opštini i crkvi.
Svetlana: A ima tamo naša crkva u tom Loću?
Radoš: Lođu. Nema, u katoličkoj katedrali ćemo se venčati, naravno čim se ja krstim. Pa bolje tamo, Agnješkini su nam uzeli divan stan u samom centu Lođa a ovde bismo se gurali nas četvoro.
Svetlana: Ajme meni!
Miodrag: Dobro, sine. Daće ti otac pare, da se ne brukaš pred Poljacima.
Radoš: Hvala, ćale, nisam ovo očeki...
Miodrag: Da se ne brukaš tamo ni slučajno. I da, ne zaboravi kad dođeš u Lođ tazbini noge da opereš.
Radoš: Što sad noge, ne razumem?
Miodrag: Pa kad već udajem sina barem da se pokaže kao dobar mladi! Jebem li ti sitno žito, daću ja tebi katedralu u Lođu! Svetlana, dajde mi onaj debeli kaiš, ma šta kaiš, daj onu staru cev od radijatora!
Teška reč dužine neke švabske kovanice, još teža mera kojom sami sebe kažnjavamo. Auto šamar koji dovodi do pada sa merdevina, na poziciju pukog dudlača kurca. Rešavanje besmislenog zadatka iznova i iznova. Sedenje. Tovljenje guzice. Valjanje u izdrkotini lenjosti. Ruka na kurcu umesto na olovci. Skupljanje zlatnika u multiplejer igri. Svakog petka i subote oči uprte u jebenu svetleću kutiju umesto u neke sise. Bezvoljnost, manjak samopouzdanja, pogled ka tuđem dvorištu dok sopstveno zvrji prazno. Stvaranje lažnih ambicija koje izjutra vetre sa alkoholom. Čekanje na odobravanje drugih koje ne stiže, još mnogo bezvolje i lenjosti. Očajanje jer su od tebe bolji ljudi koji zapravo mrdaju guzicom, dok ti u "Blicu" čitaš kod kog kozmetičara Kristina Kovač depilira pičku. Kupovina miša sa dodatnim igračkim tasterima, jastučnica sa gargojlom u dvadeset i petoj godini. Tvoje svetle farmerke zasrane nutelom i višnjama. Računanje koliko je još strana ostalo do kraja knjige, odlaganje iste na stranu i šatro ostavljanje za sutradan. Tvoja potreba da bleneš i češeš muda, dok ti iz usta cure bale kao potvrda pretvaranja u masnog ništavnog imbecila.
Za početak, ugasi torent "Malih Fokerovih" i deinstaliraj taj drljavi korejski MMO.
Arhaična alatka iz porodice klešta.
Nemaju da se kupe u gvožđarama jer nijedna fabrika ih ne proizvodi a Kinezi nemaju od koga da ih kopiraju: jajcangle se kuju. Na prvi pogled izgledaju kao obična klešta, nešto kao hvataljke ili mašice, ali onaj deo do kljuna, proširen a nazubljen, krije pravu namenu tih mengela. "Možda ovo služi za krcanje orasa", pomisliće neki mladunac, ali neobjašnjiv osećaj nelagodnosti u predelu mošnica će ga opominjati da nije. Jer, iako on možda ne zna šta je to, njegovo telo instinktivno prepoznaje opasnost.
Prvo i jedino pravilo u vezi jajcangli je: ne želiš da se nađeš sa pogrešne strane jajcangli!
-Milorade, recider onom tvom mlađem da mi ostavi šćer na miru! Ako mu je rekla da neće onda to znači da neće: nema šta on da je zivka, sačekuje i da mi obleće oko kuće kad žena i ja nismo tu.
-A šta tebe to briga, komšija, i šta može njoj da fali? Nema šta ja njemu da govorim nit' bi on mene posluš'o, jer znaš kakvi su kad namirišu - to niko ne zadrža. Ponajmanje ne ti od tvojih 50 godina.
-Komšija, pa neću ja da se bijem sa njim: znam gde mu je legalo, samo ponesem jajcangle.
-Ne bi valjda?!
-A šta tebe to briga, komšija, ostaće ti onaj stariji.
Zajebana nacija.
U obdaništu sviraju klavir, violinu i nosnu flautu. U pubertetu sklapaju superkompjuter od digitrona, kvake i ruske salate. Kad dobiju 10 na ispitu poništavaju i traže komisiju. Ako ne ispune očekivanja direktora Đunićira, samoubijaju se jer su osramotili pretke do Kosova.
Profesionalci do koske. Njihova alternativa izvršenom zadatku je još bolje izvršen zadatak.
Ne jedu mnogo i mogu da stanu u kredenac.
To svaka kuća treba da ima.
- Sve ti je čisto, odličan ti je taj tvoj Japanac, samo kao da je propustio ovu fleku na mušemi?
- Nemojte tako glasno, oče Najdane, on živi tu u kuhinjskom elementu, čuće pa će da izvrši sudoku.
Lepa jedna manifestacija iz kategorije slobodnog vremena. Popiješ koju čašicu alkoholnog pića sačinjenog od kvaliteta i sigurno da možeš da izzavršavaš neku bičarku tipa Maja Mandžuka.
E a slušaj ovu priču, kacam igro za Hertha BSC Berlin i na tekmi protiv Koblenca tu ti ja izpostizo dva komada i sad posle drugog komada kaže goša: A u kurac! a ja mu kažem: nemo se brineš biće i repete! brzo otrčim do Stankele zagrlim ga i kažem mu šta sam reko goši, a on koma! Divi me što pišem latinicom, oprosti oče! I sad odemo mi to veče u neki bićklu alternativne priče da zabodemo skićvi dva. A unutra ekipa haos, sirotinja neka naš koji bljak. Ribe fazon nose Starke i džempere od sirogojna. To ti onaj tip ljudi što kad uđe u radnju kupuje hleb kolorita polubeli. I ja se tu nešto milovo po trbušnjaku kad prilazi mi neka bicuri sa spikom: Al bi ga blajvala! i ja tu upotrebim dativ u vidu pitanja kome? čemu? a ona: Panteli! Al iskuliro Pantela dankešn-bitešn. Zajebi ti to da izdobijam neku polnu i ništa manje veneričnu bolest. Sportski pozdrav!
Sigurno da osnovu svakog stadiona čine južna tribina, severna tribina, istočna tribina: PANTELA, zapadna tribina: SAGAPO pa opet istočna: PANTELA pa zapadna: SAGAPO itd. a Pantelu obuzme neka mnogo lepa emocija.
Bilo je tu lepih zdanja tokom karijere za vreme koje sam sigurno ispiso neke od najlepših fudbalskih stranica za fudbalske udžbenike. Tipa na Karaiskakiju protiv Atromitosa kod trećeg gola prolazim jednog, drugog, trećeg uradim piruetom takođe i biciklicom i fazon zastanem koju sekundu namestim čapu da skapira auditorijum šta sam uradio prođem još jednog metodom lako i između mene i gola samo goša, fatam je punom planski pravo u prečku - lopta se vraća primam na grudi naš koji prijem tutkalo i razantnim udarcem u donji levi matiram, brzo trčim do korner zastavice tu me čeka Stankela i krenemo da đuskamo skromna jedna zabavica povodom evrogola kad dotrčava Žigara kao i on da đuska s nama i počo peva: To, idemo, trpaj - samba deđande tana nana na na na a ja i Stankela gledamo kadar nevera. Kažem mu ja: Dečkić, aj odeš poigraš se s rečima metodom ukrštanja, imaš Super Skandi na klupi, slučajno pono. A sutradan sam se u različitim novinskim stupcima obreo u vidu subjekta između prideva magični i glagola prekaljeno matiro. Imam tu neku svesku Pigna Nature i u nju lepim te tekstualne poslastice.
Ljubac ko Rusija!
Sigurno nešto što oćeš da ti kaže vrh ortak, tipa fazon ko meni Stankela, kati s leđa prilazi riba vrste dobra.
E a pazi ovu fabulu, igro ja za Lausanne-Sports (also referred to as LS) is a Swiss sports club based in Lausanne, Switzerland i tu ja dam het-trik na utakmici mi protiv Šapuiza i prijatelji. Prvi gol krenem sam spola i slalomom dođem pred gošu i lobuem u maniru prekaljenog golgetera, a kaže meni Žulijen : Tomba, a? a ja fazon vičem: GOOOOOOOOL. Drugi gol fatam makazicu s ivice golmanskog prostora i leva stativa-desna stativa-leva stativa-go, nači mnogo lep evrogo dao Pantela. Treći sam dao u vidu najstrože kazne s penaltika, i dolazi mi posle njihov golman u fazonu: Pantela što baš tri?, a ja: Kacam rasan!
I izorganizovali ja i Stankela posle meča sigurno jednu lepu zabavicu revijalnog karaktera i pičimo neku žvaku standardica da sam dao het-trik na utakmici mi protiv Šapuiza i prijatelji. Prvi gol krenem sam spola i slalomom dođem pred gošu i lobuem u maniru prekaljenog golgetera... Kad zaustavi me kumara fazon: MALA LEĐA, BRZO! Okrećem se ja, obuvam Najku papuču, brzo skupljam kosu i bacam osmeh razurožoravajući mislim saće neka riba bombon 505 scrtom. A ono nevera, na Marakani muk. Prilazi mi Snežana Samardžić Marković sa spikom : Pantela prefantastično si terao balon kod prve ubacivke. A Stankela koma!
Uzvik ohrabrenja koje uglavnom stariji bebopazitelji upućuju malom detetu koje je upravo overilo beton ili sličnu tvrdu podlogu, a sve u cilju instant odagnavanja straha, skretanja pažnje i prevencije epske dernjave. "Nije ti ništa, dobar si", u ambalaži zvonke pohvale.
:klinac geknuo sa tobogana, prisutni: stariji burazer i askurđel:
- Braavoo, blago dedi. Ništa, ništa. Bravo!
- Deda, šta bravo, jebem ti pejsmejker, vidiš da se ispresavij'o ko svastika!? Simo, kaži nešto!
- 'De bre vidim, levo 23%, desno otvaram samo pred penziju. Tovari brata u kolica, idemo... Bravooo, dedino.
