Lik koji je odslušao sva moguća trabunjanja ribe, a još je nije opalio.
Rečnik / autori
KA
Kajcha97
na Vukajliji od maj 2011.viđen 26. avg 2013.
0 definicija0 odabranih0 poena
Totalna suprotnost Miloševićeve odbrane, dok se tamo okrivljeni trudi da umrtvi slučaj, ovde imamo situaciju gde okrivljeni pokušava da sve oko sebe što pre ubedi da je lud, čak šta više, ponašanje okrivljenog evoluira od ludog ka još luđem iz pitanja u pitanje. Polako ili sigurno, okrivljeni dovodi sve oko u pitanje da li su i oni sami normalni. Odbrana radi po principu što luđe, to bolje.
Sudija: Gospodine Brejvik, čuli ste optužnicu, izjasnite se.
Brejvik: Trava je zelena, traktorista tera kombajn po minskom polju, ja sam KOSAČ, ja sam samo KOSAČ, Boban mi reko da sam KOŠAČ, dece mi imoje, perike, svuda oko mene perike, krmeljiv čovek sa perikom, gde su mi SLINE, nemam SLINA, uvek sam imao SLINE, Oću da guram stolice, ove stolice nemaju točkiće.
Sudija: Gospodine Brejvik, uozbiljite se.
Brejvik: Mali ker, mali ker, kobaja, velika kobaja, čupam nokte, svima čupam nokte, jebem Angelu Merkel, JER SAM TAKO U MOGUĆNOSTI. Poslaću joj Đoluba da joj kaže da sam u mogućnosti, krava, seda krava, Veljina krava.
Sudija: Kakva krava gospodine?
Brejvik: Ma ona Del ponte.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------
Otac: Sine, gde su mi pare iz pantalona?
Sin: Neam pojma ćale. Do sada sam ovaj, kosio travu u dvorištu.
Otac: Alo Brejviče, ti ostavim jedan avans pa da razmišliš još jednom. Ti kosio travu, pu pička ti materina!
Prošlo neodređeno vreme.
- Nomad sam isla na pijacu da kupim jaja !!!
Iza ovih vrata, u zgradi koja se nalazi u najlepšem delu Beograda, naselju Neimar, živi gđa Hristić. Gđa Hristić, svojevremeno prevodilac, publicista, pikolista velikog orkestra SHS-a i mačevalački šampion, osma je generacija koja naseljava ovo zdanje u srcu grada. Supruga akademika Pajića i majka Staše i Andreja, slikarke i narkomana.
:Zvrnddddd:
Dobardan, izvolite uđite.
- Dobar dan, gđa Hristić? Ja sam Milan iz magazina "Moć Žene", povodom onog intervjua...
Aham, tako je Hristić, jeste. Žaluzina Hristić, ali svi me zovu Zina. Da pređemo u dnevni boravak? Pravo kroz foaje, evo mene za sekund samo da presvučem bolero, potkačila sam ga malopre o natkasnu.
Kao što verovatno već znate, ovaj stan pripadao je mom ocu, Alekseju Hristiću Fontaneli, čuvenom predratnom dečijem hirurgu.
Evo njegove slike, malo slabije vidim na blizinu, al ništa strašno čitam novine i sve bez naočarija. Mislim da tu ima 26 godina i je l' da da imamo iste oči?
- Izvinite, ali ovo je omot od Noblica?
A je li? Recite kako su samo ukusne... Ja i moja unuka uživamo da slušamo tu reklamu, zagrlimo se i pevamo: "Noblice noblice i slatkaste stolice, hajde Rado dome momu da ljubimo mladog momu".
- Baaaabaaaa, brzo!
Evo to je moja unuka, zlato bakino, mnogo mi je pametna i bistra. Kaži srećo moja?
- Babaaa, izašla mi je astma na kolenu!!
Ne lupetaj, to ti je kanuo kačkavalj. I to nije koleno već nadlaktica.
Skoro joj je bio rođendan i ona je skroz sama, princeza bakina, vezala pertlice na lakovanim cipelicama, obukla prelepu roze haljinicu i stavila mašnicu u kosu. Samo da ste je videli, ali nema veze, dođite sledeće godine kada bude slavila 27.
Pustite ovu ploču molim vas, ploča, izvolte, daće finu pozadinu daljoj priči.
Eee daaa, bile su to prelepe godine provedene u podparižju, naime u konzervatoriju se baš u vreme mog studiranja pojavio Regtajm a sa njim i Fokstrot. Kako je samo Šarl de Gol znao igrati uz Regtajm, ahhh. Každuю nočь mы tancevali, moй dorogoй Šarlьuška.
I dan danas znam svaki korak. Biliste pogledali? Biliste?
- Pa ono, bilo je i stvari koje sam više želeo...
Sjajno. Samo pre nego počnem zamolila bih vas da pomerite ovaj tabl. Tako, stavite ga vizavi ragastola, i pazite na porculanskog žreca, e tako, otlično.
Jedan dva tri četir, pa ide okret, tri tri dva jedan,
dva dva tri, taaaaako, četir četir pa dvosekla polupipeta,
jedan jedan dva četir, Hej!, dva tri tri tri i okreeeeet,
tri tri jedan jedan, saad jedan Lebjatnikov, iiii okreet,
pa brzo, jedanjedandvatridvatridvadvajedantri iiii
doskok. Huh.
Umorih se.
Ja ću uskoro morati da krenem, može neko piće? Kabeza, bevanda, konjak? Pošto imam partiju sa drugaricama iz jahačkog kluba, ja ću konjačić jedan, dva. Danas idemo prvi put da igramo onu igru, kažu da je kao tenis, a ja sam kao devojka dobila na poklon raketu i lopticu od Suzan Leglen i igrala, igrala, jao koliko sam volela. A ovaj skvoš sličan je, kažu čak i lakši.
- Lepo kažu. Lagana jedna igra, misaona.
Pa da pođemo?
- Da pođemo.
Deo je starih masivnih regala koji zauzimaju čitav zid. Ima vratanca koja se otvaraju na poseban način i to ka dole a pritom su jedina koja ne škripe, plus imaju magnete (pojam i znak bogatstva 90-ih). Svemu služi samo ne osnovnoj nameni, čuvanju pića.
-E tata, daj mi 200 dinara.
-Nemam ništa. Idi pogledaj ima li u bifeu.
-Mama, gde je garancija na komp? Ne mogu da je nađem.
-Idi vidi jel u bifeu.
Plaćanje prostitutke.
Grčki hijeroglif za slušalice.
Ubedjenje svakog ateiste.
Zajebancija upućena ortaku koji je toliko trapav u određenom sportu, da nema potrebe igrati odbranu na njemu.
- Oćeš ti da uzmeš Zokija, a ja Darka?
- Ja ću Zokija, mrzi me da trčim. On se čovek sam čuva, prošli put je sam sebe spotakao i razbio njušku o beton.
Posprdna izjava kojom se ukazuje na neprilagođenost osobe uslovima života u velikom gradu. Korene vuče iz vremena u kom su gradski mangupi ljude iz manjih sredina ložili da kroz šine ide struja, pa su ih isti, iz straha sa život, naveliko preskakali.
- Matori, video sam Životu juče. Stojim na stanici, a on prelazi ulicu sa nekom kesom i sve poskakuje. Jebote, možeš li da veruješ da on i dalje preskače tramvajske šine?
- Pa ne znam šta se čudiš. Njegova keva još uvek duva u luster da ugasi sijalicu.
Mesto, rupa iz koje izvire pitka voda.
Bar sam tako mislio kad sam bio mali, sve dok nisam zatekao jednog jutra ćaleta kako u nju sere.
Najhladnija voda u stanu je uvek u WC-u.
Majstorski termin za više od smotanog šegrta. Smotanom šegrtu ispada kofa sa maletrom sa trećeg sprata, dok saplaku ispada sa četrnaestog i to direktno nadzorniku na glavu. Dibidus smotan. U slengu se koristi za imbecila koji ima dve leve ruke, dve leve noge, levi kurac i levi mozak. Bezvredan. Neupotrebljiv. Čiviluk.
Šegrt: Majstore treba nešto?
Majstor: Ej mali, daj onu rakiju odozdo, da ovlažim pre nego što metnem visak u dimnjak, hnjo hnjo hnjo.
Šegrt: Odma'!
Majstor: Pffffff (pljuje)! Pa rakiju, strinu ti jebem, a ne razređivač! Koji je tebi kurac?
(10 minuta kasnije)
Šegrt: Majstore treba nešto?
Majstor: Ej suni kofu vode u ovu mešalicu dok ja iscugam pivo
(Šljus!)
Majstor: Pa ne po mešalici jebem ti boga balavag! Prvo me truješ a sad 'oćeš struja da me ubije? 'Si lud? Mnogo si bre, dete, saplakljiv.
(30 minuta kasnije)
Saplak (bivši šegrt): Majstore treba nešto?
Majstor: Ne treba dete. Od saplaka ni čašu vode ne uzimam. Idi igraj onaj pres, kres...
Saplak: PES?
Majstor: E!
