Đenaro Gatuzo
Човек који је показао како за фудбал важи правило - 10% таленат, 90% рад.
Ипак, зарасли жабар није имао ни тих 10 посто, а ни ових преосталих које је уложио у напредак му нису били довољни да током целе каријере научи да игра "прави фудбал". Није имао шут, центаршут, технику, брзину... али све то је зато знао да надокнади са огромном борбеношћу, паметним крљањем противничих играча и исправљањем свега онога што би његови саиграчи засрали на средини терена.
Икона Милана, тип играча каквог Пижон тражи да буде 10-ка у репрезентацији, идол свих Гума, Лола, Раћа и осталих супер-талентованих "везних" играча у Србији и наравно, фудбалер који је од кварења противничке игре направио уметност.
Ja imam talenat
Emisija u kojoj Stefan Šćepović nema šta da traži.
Tasovac: A koji je vaš talenat?
Stefan Šćepović Ja sam fudbaler.
Tasovac: Pa ajde pokažite nam nešto sa loptom, recimo primanje.
Stefan Šćepović Uf, a je l' mora baš to?
Gatuzo
Ortak iz kraja koji nema pojma da igra fudbal ali je maksimalno spreman i može da trči dve utakmice napred-nazad.
Šut mu je nikakav, pas igra ne postoji, osim ako ne dodaje nekom igraču na metar od sebe ali jednostavno ga ne možeš proći. Može lopta, ali ti nećeš.
Uvek koristan igrač u ekipi lelemuda koji su dobri tehnički ali ih mrzi da trče.
Gatuzo je uglavnom mali, nabijen i izuzetno prgav. Voli da se svađa a ponekad i da se pobije na terenu.
Kada Gatuza usere neki dobar potez on je srećan kao malo dete i svi na terenu mu tapšu a kada uradi neki potez koji je van pameti i potpuno retardiran, opet svi tapšu i smeju se jer on jednostavno ne zna.
Jebem ti državu
Ако је истина да псовке ментално опуштају, ово је свакако једна од оних које ће реаговати малтене као бенседин. Изразито често се користи у свакој могућој ситуацији у којој је држава чак и индиректно умешана. Даје нам шансу да свој проблем претопимо на другога, тачније државу, па макар и само овако вербално.
Колико је пријемни?
-Осам хиљада.
Јебем ти државу.
------------
Поскупело пиво на четресшес.
-Јебем ти државу.
Yugo
Ne, neću da pljujem juga. Dosta bre više, bemmumater. Red je da se kaže i neka lepa reč.
Dobro, možda nije najbolje napravljen. I od kad je napravljen, nije bilo poboljšanja. I možda ga mnogi sa pravom nazivaju kantom,cimentom... I možda mu grejači na zadnjem staklu stvarno služi da ti se ruke ne zalede dok guraš zimi. A ni leti neće da upali svaki put iz prve. I od opreme ima samo rezervni točak. I možda ljudi koji voze juga stvarno idu u raj jer su pakao već prošli...
Ali...
Jedina stvar za koju sam sto posto siguran je da jugo stvarno ima dušu. Jer, svaki jugić je priča za sebe. Ima nešto svoje, nešto posebno. Ima caku pri paljenju. Ima luft u volanu. Ima loš menjač. Ima dobar menjač. Ima menjač. Ima ručnu. Ima neki poseban detalj koji ga čini baš takvim: posebnim. I svi vozači ga pljuju dok ga voze, a onda, kad ode, gledaju ga sa bolom u duši. I sve to zbog toga što i on ima dušu. Jer duše uvek nadju način da se vežu jedna za drugu.
Moj jugiša je rodjen iste godine kad i ja, 1990-te. Četres'petica, crvene boje. Keva ga kupila kao polovnog nekih godinu dana pre nego što sam dobio dozvolu.
U vreme kada sam ga ja vozio, maksimalna brzina mu je bila 80. Nizbrdo. Ručnu nije imao, ali je zato imao luft u volanu od pola kruga. Prednji levi far mu je ispadao pri naglom kočenju, tako da sam na semaforima stalno istrčavao da ga vratim, pre nego što krenem dalje. Prilikom ubacivanja u treću je ispuštao zvuk zbog kog su se svi ljudi okretali na ulici.
Jednom prilikom sam sa njim umalo ušao u Gružansko jezero. Iz Stragara, za vreme neke velike kiše, vratio me je kući sa jednim brisačem. Na vozačevoj strani. Koji je iskakao sa šoferke na svakih 10-ak minuta, pa sam, po onom kijametu morao da istrčavam da ga namestim. Jednom sam kroz Glavnu ulicu provezao 7 riba na zadnjem sedistu. Legao bio jadnik do crne zemlje. Jedva je išao. U Guču sam sa njim, pod policijskom pratnjom ušao u sam centar. K'o gospodin čovek.
Pre dve godine sam kupio drugi auto. Keva ga još uvek vozi.
Danas, kada prodjem pored njega, kroz glavu mi prolaze slike svih zezanja i putovanja. A količina osmeha i sećanja nadoknadjuje sve njegove nedostatke.
Nikad me nigde nije ostavio. On nije bio auto. Taj Jugiša mi je bio drug.
Živeo Jugiša!
Mlade alkoholičarke
Devojčice od 13 do 16 godina, koje se svaki vikend "ubiju" od dve đus-vodke i jednog piva i onda tako "pijane" kruže po diskoteci da bi ih što više ljudi videlo, pozdravljaju se sa svima koje poznaju, a neretko i sa onima koje ne poznaju, igraju u kavezima i 'vataju sa svakim dečkom koji im priđe. Čim dođu kući (dakle, oko 1h jer dotad su ih roditelji pustili u grad), na fejsbuk stavljaju status: "xaxa suoer je bilp wechrs", a sutradan, za svaki slučaj (ako neko nije shvatio da su se one "napile"): "Suntze me pr0budil0, a u glawi lo0dil0... Definitiwno wishe ne pijem!"
Teodor Fon Burg
Српски геније, вишеструки републички, европски и светски шампион у математици. Једину грешку коју је направио у животу је то што није испребијао неког док је боравио у иностранству или гурнуо бакљу полицајцу у уста. Можда би тада држава обратила пажњу на њега.
Правда за Теодора!
Prodavci ispred škole
Екипа која је скоро скроз нестала, истребиле су их пекаре у склопу школе и школска кантина. Некада док тога није било, испред сваке школе би стајао баја са малим столом на којем си могао да нађеш све што ти је потребно, жваке, слаткише, сличице, паре са ликовима из симпсонових, школски прибор. Поред тога што си ту могао да пазариш ове стварчице код њега смо добили прве лекције о тешком животу, савете како не би требали да уписујемо средње школе него одмах да се запослимо. Код њега смо увек проводили велике одморе а онда нам је учитељица рекла да ставља дрогу у жваке, никада га више нисмо гледали истим очима.
-Здраво! Дај ми покемон жваке за 54 динара.
-Ево бато, него какав си ти ђак?
-Одличан, СВЕ ПЕТИЦЕ!
-Свака част, него још си мали али немој да уписујеш средњу школу, шта је школа некоме донела?
-Па не знам, јеси ти завршио неку школу?
-Нисам! И шта ми фали? Имам све, добар посао, жену, децу, тезгу а то ти је суштина живота.
-У праву си. Ћао!
Одлазиш и размишљаш: Који је он краљ, он стварно има све, ех само и ја да успем у животу као он.
Obafemi Martins
Ортак који и поред својих нешто зрелијих година, јури младе, перспективне девојке, притом лажући за своје године. Откад зна за себе фетиш су му биле оне око двадесете, зашто сад одустајати у триестрећој , овај хтедох рећи...дваесчетвртој години. Депилира ноге, груди (читај: мишке се подразумевају), посећује базене где редовно лови...Летњи тип. Једини у друштву нема пивски стомак и тен ''а ла Скандинавија''. И поред свега овога опет је некако готиван лик, јебига, ипак јебе за разлику од нас осталих.
Што се тиче Мартинса, као и већина његових земљака из Нигерије, ни сам не зна кад се родио. Једина крштеница му је урезана на камену, у близини стандардне локације за уринирање абнормално великих гнуова. Неки сматрају да је немогуће да је старији, а да онако брзо трчи (дспи 95 минимум), међутим све је у тренингу, а Обафеми је свакако имао добре услове узевши у обзир дивље животиње које су заступљене у његовој домовини.
Осим Мартинса који је најзвучнији овакав случај, сматра се да су још неки играчи џорнули коју годину, пре свега Кану, Џеј Џеј Окоча, Ли Ади...
ПЕС 06 Мартинс (ејџ 22)
ПЕС 08 Мартинс (ејџ 21)
ПЕС 10 Мартинс (ејџ 22)
_________________________
- Шта је са Којом? Нема га вечерас да циркамо?
- Која Мартинс? Ено га извео неко дете на сладолед, па ће вероватно у биоскоп, дупло млађа од њега...
- Па кол'ко има онда, 12?
- Ма јок, 17. Видим ја да се и са тобом мало спрдао, мора да му се свиђаш.
_________________________
- Ћале, ош ми спучат сандалице?!
- Чек' бре, сад правим огрлицу од мамутових кљова! Питај деду...
- Важи. Деда Обафеми, деда Обафеми...
Kasni mi
Rečenica koja te zatekne nespremnog, izgovorena od strane devojke, paničarke, koju poznaješ taman toliko dugo da joj broj telefona još uvek ne znaš napamet. Niti njenu prirodnu boju kose.
Grom iz vedra neba!
Smak sveta! Kraj, ništa više neće biti kao pre.
A verovao si da su šanse da ti se ovako nešto desi, baš sada, jednake verovatnoći da je vetrenjača iz Servantesovog Don Kihota, zaista div.
- Halo?
- Ja sam bubili. Izvini što te zovem ovako kasno, ne špijuniram te više, svega mi. Znaš da te ne bih budila u ovo doba da nije nešto hitno.
- Ooo da, znam.
- Znaš, danas sam ceo dan nešto nervozna i preosetljiva. Tri puta sam zaplakala na „Oči boje duge“. Mamin ručak nisam mogla ni da pipnem, sve mi nešto muka bilo, a znaš koliko volim podvarak. I još na sve to, ceo dan na TLC-u puštaju neke emisije o bebama, kao da znaju. Bubili? Je l’ ti to hrčeš? Ladno hrčeš! Sram te bilo, svinjo bezosećajna! KASNI MI!
- Čččč...čekaj, stani. Kako kasni? Zašto kasni? Jesi li ti sigurna?
- Nego šta sam! Sve simptome trudnoće imam, nisi me slušao!
- Dooobro, polako. Samo bez panike!
- Ne paničim!!!
- Slušaj, jutro je pametnije od noći. Lezi lepo, spavaj, pa ćemo sutra ujutru da rešavamo to, m?
- Kako to misliš da rešavamo?! To? Beba je za tebe TO?! Hoćeš da abortiram, jel?! Kao znamo se mesec dana i te priče? Nema šanse! Rodiću ga!
- Halo, halo...Jelena?
Ok. Spustila mi je slušalicu. Nema veze. Bolje je tako...
I šta sad u pičku materinu? Jebote, imam 22 godine, još sam na faksu, moji me izdržavaju. Ma nema šanse, ne mogu da je oženim. Znamo se mesec dana. Nismo mi jedno za drugo. A nismo ni neki par, k’o kera i bandera smo. Ne znam ni kako joj se pudlica zove, koliko ispita ima do kraja, koje joj je boje kapija. Jebote, pa ja ne znam ništa o njoj! Smiri se, Nikola, smiri se. Pokušaj da odspavaš, tri sata je, ustaješ u pola sedam...
Čekaj, pa gde ćemo živeti? Kod mene nema mesta. Šta ako nosi trojke? Moraću da se zaposlim na građevini kod ćaleta. ĆALE! Jebote, ubiće me ćale! Dobro, pa i on je mene napravio sa 20. Znam, reći će: "To su bila druga vremena!". Kako da mu saopštim uopšte, ima slabo srce, neće izdržati. Juče mu se slošilo kod kuma Ranka na svadbi. Svadba! Sigurno će hteti veliku svadbu, pričala mi je da ima mnogo rodbine. Mrzim ta opštenarodna veselja! Ma ne, nećemo se uzimati. Priznaću dete i gotova priča. Plaćaću elimentaciju, nisam ja nikad bio skot. Viđaću ga vikendom. Pa da, vodiću ga i u vrtić ako treba, odlaziti po njega. Pa kad ga odvedem prvi put na pecanje, a on onako mali, jedva 5 godina, pa se kikoće pored vode. Vodiću ga i na upis u prvi razred, moj junak mali, veća torba od njega. Tačno ga vidim. Grli me na hodniku i gleda njegovim malim bečatim okicama i kaže: „Biću dobar, tata.“ TATA! Pa ja sam nečiji tata! Moram da zapalim pljugu, razbio sam san.
Dobro, moram reći mojima. Ljutiće se par dana, pa će ih proći. Kao i ono kad sam pao godinu i kad me murija uhapsila posle Derbija. Derbi! Jedva čekam da ga odvedem prvi put na stadion. Kupiću mu šal i duksić, biće pravi mali navijač. Junak tatin! A šta ako bude žensko? Šta onda? Nikada sebe nisam video kao oca devojčice. Mada, slatke su onako male, u haljinici i šnalicama u kosi. Biće lepa devojčica. Samo da ne povuče na mene velik nos. Biće bečata na mene, garant. Princeza tatina. Vrtirep mali, sa dugom crnom kosicom. Smaraće me da je vodim na balet i ritmičku gimnastiku, vodiće je taja njen. Učiću je od malih nogu šta je prava muzika. Izbaciću Pink iz memorisanih kanala. Ja ću joj izvaditi prvi mlečni zubić i staviti joj ga pod jastuk. Čitaću joj Andersenove bajke pred spavanje...
Nikola, o čemu to razmišljaš? Otišao si predaleko. Ništa to još nije sigurno. Nema veze, svanulo je, moram da odspavam makar ovih pola sata dok ne zazvoni alarm...
A šta ako mi zabrani da viđam dete? Ako se odseli u drugi grad? Ne daj Bože uda za nekog drugog?! Neki rmpalija da mi vaspitava dete! Nema šanse! Oženiću je, pa da. Nije ona toliko loša. Nije čak ni ružna. Ako izuzmemo klempave uši i krive noge. Dobro, i govornu manu. Al’ ima lep osmeh. I oči su joj lepe. Ima koji kilogram viška, ali nije to ništa. Pa eeej, nisam ni ja žgolja, fin smo par, onako kad stanemo jedno pored drugog. Nije čak ni ljubomorna. Preterano. Samo dva puta je pravila scene do sada. Ništa to nije. Čak je i palačinke pravila za moju ekipu kada smo se okupili da gledamo tekmu. A slatka je... To je to! Rešio sam! Provešću sa njom život! Rodiće mi malo voljeno biće. Imam plan. Saopštiću mojima ujutru, pa kud puklo, da puklo. Oni nam sigurno neće odmoći. Uselićemo se u babin stan, stanare ćemo otkazati od sledećeg meseca. Ja ću sam da ga okrečim. Mića će da mi uradi stolariju. Nebojšu ću zvati da mi sredi kupatilo. Duguje mi. Dečiju sobu ćemo da uredimo sami nas dvoje. Srušiću i onaj krivi zid, napraviću šank. Gajba će nam biti ko bombonica. FLEKICA! Tačno, Flekica joj se zove pudla. ŽENIM SE! Ako treba svadbu, dobiće i veliku svadbu! Moram sutra da javim ortacima. Ko ga jebe, jednom se živi! Biću prvi ćale u našem društvu. Jebote, ponosan sam na sebe. Tražiću da prisustvujem porođaju.
Alarm?! Kad pre? Toliko od spavanja. Nema veze, sredio sam svoj život. VOLIM JE! Savršena je! Zaprosiću je. Danas. Odmah! Moram da je pozovem!
- Halo, ljubavi. Jesam li te probudio? Nisam? Dobro je. Slušaj me. Sve sam isplanirao. Dolazim večeras do tebe. Što? Izlaziš sa drugaricama? Pa dobro, dolazim onda popodne, da se dogovorimo nešto. Otkud sad to? Što da ne dolazim? Boli te stomak? Nema veze, ovo ne može da čeka, rešio sam da te...aham, dobila si, pa dob...ŠTA?! DOBILA SI! Kako dobila?! Zašto dobila?! Jesi li sigurna?! Ne vičem! Noćas dobila? Kako možeš to da mi uradiš? Kako šta?! Pa jel znaš šta si mi sad uradila? Jel znaš?! Sve si mi snove srušila! Da, ti meni! Sinoć si mi rekla da ti kasni! Koliko?! Kasnilo ti je dva dana?! DVA DANA?! Eeej! Pa jesi li ti normalna?! NE VIČEM!!! Ja sam noćas već vodio decu u školu i na balet, a ti mi kažeš da ti je kasnilo samo dva dana?! Ti se bre igraš sa mojim osećanjima! Ne mogu da se smirim! Kako da se smirim?! Ne znam kad se vidimo. Zvaću te. Ajde.
I šta sad? Nemam više dete. Nema ni svadbe...ničeg više nema. Opet sam sam. Sa podočnjacima od neprospavane noći. Nema veze. Kad malo bolje razmislim...i nije bila neka riba.
Zenski izgovori za okoncanje veze
Ove izgovore koriste devojke kada zele da zavrse vezu, ali cinjenica je da ti izgovori imaju sasvim drugo znacenje.
Mislim da je vreme da prekinemo, ja imam previse obaveza i ovo stvarno vise ovako ne ide. - Zeli da proba novi kurac.
Ti si se promenio, nisi onaj isti decko u koga sam se zaljubila.. vreme je da prekinemo. - Zeli da proba novi kurac.
Predugo smo zajedno a veza nam stoji u mestu.. svakim danom je sve hladnije i hladnije. - Zeli da proba novi kurac.
Ja sam se promenila, nisam vise ona klinka koja je srecna kada joj napises volim te.. vreme je da raskinemo. - Zeli da proba novi kurac.
Iako te volim ovo vise ne ide.. a potvrda toga je i da mi se svidja jedan decko.. vreme je da raskinemo. - Probala novi kurac.
Spremi vazelin
Najebao si!
- Halo?
- 'Alo, Mićo, Gnjile ovde, je l' si ti zaključao kancelariju pre nego što si izašao?
- Jesam bre, evo, ključ je kod mene.
- A jesi li pogledao možda da li nekog ima još unutra?!
- Ajaoj, nisam te valjda zaključao unutra? Sad ću da dođem.
- Ne moraš, došao je Cule po mene, a sad ću da dođem da ti uzmem taj ključ, spremi vazelin.
Vrhunac bukvalnosti
Kada ćerka saopšti ocu da je crkao bojler, na šta joj on odgovori da sad samo mogu da se slikaju sa njim.
Pita Jebača
U narodu poznata kao Pita Levača(Ljevača),ali pošto je običaj da dete u Srbiji od trenutka kad propriča učis razne zanimljive reči,ova pita dobija gore pomenuti naziv.
Ajde sine,reci komšiji,šta si malopre jeo?
Jeo sam Pite Jebače i pijo jorguta sa njom,tata kaže da od nje raste piša,jel tako tata?
E nek si ti meni živ i zdrav kure komšijino,samo ti jedi Jebače,pa da prcaš sojke kad porasteš!
Stadion
Сигурно да основу сваког стадиона чине јужна трибина, северна трибина, источна трибина: ПАНТЕЛА, западна трибина: САГАПО па опет источна: ПАНТЕЛА па западна: САГАПО итд. а Пантелу обузме нека много лепа емоција.
Било је ту лепих здања током каријере за време које сам сигурно исписо неке од најлепших фудбалских страница за фудбалске уџбенике. Типа на Караискакију против Атромитоса код трећег гола пролазим једног, другог, трећег урадим пируетом такође и бициклицом и фазон застанем коју секунду наместим чапу да скапира аудиторијум шта сам урадио прођем још једног методом лако и између мене и гола само гоша, фатам је пуном плански право у пречку - лопта се враћа примам на груди наш који пријем туткало и разантним ударцем у доњи леви матирам, брзо трчим до корнер заставице ту ме чека Станкела и кренемо да ђускамо скромна једна забавица поводом еврогола кад дотрчава Жигара као и он да ђуска с нама и почо пева: То, идемо, трпај - самба деђанде тана нана на на на а ја и Станкела гледамо кадар невера. Кажем му ја: Дечкић, ај одеш поиграш се с речима методом укрштања, имаш Супер Сканди на клупи, случајно поно. А сутрадан сам се у различитим новинскиm ступцима обрео у виду субјекта између придева магични и глагола прекаљено матиро. Имам ту неку свеску Пигна Натуре и у њу лепим те текстуалне посластице.
Љубац ко Русија!
Cezar salata
Ceđena pomorandža među hranom. Sobranje cigarete su socijala naspram ovog superkul jela. Moderno kao Fajv žvake. Naručuje se sa sladostrašćem u ustima, kao kada izgovaraš "Evian"! Kada bi postojale modne marke u ishrani, ovo bi bila savršena kreacija udruženog tima Gučija, Prade, Kavalija, Galijana i Pako Rabana.
Za pobornice cezarizacije, jela kao što su pljeskavica, pica, sarma, su čist smrtni greh. Sigurna propusnica za deveti krug pakla. One su ekstremniji slučaj "ne jedem jagnjetinu" devojaka. Postoji li zaista nešto tako dobro, kao što je zelena salata ukusa stiropora, piletina teksture sunđera i hleb vrste prošlomesečni? Plus, sve to, po simboličnoj ceni nečije dnevnice. Divno! Jedući ovo, dolaziš do zaključka da Snežana Dakić treba da ti preda pravo na vođenje emisije, a Makica Mateus ni za čet'ri života neće postići tvoj trenutni nivo trendizacije.
Jedeš, osećaš se tako moćno, dok ti se vlakna piletine i salate zabadaju u karijesom pojedene zube, a hleb zauzima mesto gde je nekada bila gornja leva četvorka. Paziš da ne upropastiš sjaj, ili kojim slučajem sa mesta ne poremetiš plave lenjir šiške. Na ovom luksuzu pozavidela bi ti i Paris lično. Posle obimne klope, ispijaš svoju pomorandžicu, plaćaš mesečnim džeparcem i odlaziš srećna, što si celih sat vremena živela na visokoj nozi.
-Meni ćete dati jednu komplet lepinju sa pršutom i molim vas natopite je što više, da curi...i jedno...ma dva kisela mleka uz to!
-Jaoj, kako možeš to da jedeš, fuj, nemam reči! Meni ćete jednu Cezar salatu!
-Jel te malo žulja praziluk u predelu dupeta? Na Zlatiboru smo, ne preseravaj se, nego jedi što i sav normalan svet, kukaćeš mi noćas da si gladna, a u apartmanu imamo samo slaninu.
-Jaoj ne, ne mogu to ni da slušam! Donesite mi i Evian vodu, molim vas!
Kad budemo čekali fudbalere ispred Skupštine
Синоним за НИКАД.
-'Наш кад ћеш ти да арчиш као Лаки? Кад будемо чекали фудбалере испред Скупштине!
Moja ljubav
Песма која са правом носи ознаку мита. Њен аутор је Здравко Шкендер, а постало је позната ширем аудиторијуму када се појавила у серији "Сложна браћа". Пошто не може да се нађе ни у једном кутку чудесне мреже Интернета, а ЦД-ови или касете Здравка Шкендера се сигурно не продају на киосцима испред ваше зграде, дошло је до питања да ли ова песма уопште постоји. Неки кажу да је написана само једна строфа за "Сложну браћу", други су нудили новчане и материјалне награде за ову песму, а трећи су чак тражили адресу Здравка. Иако можда ништа од овога није истина, постоји нада да ће се ова песма негде појавити, а до тада остају речи ове легендарне песме:
Моја љубав има снагу вала,
једна суза на мој длан је пала,
моја Сузи, ти си моја невера.
Песма је постала толико тражена, па је почела да се користи и у свакодневној употреби.
- Пре ћу ја наћи Шкендерову Моју љубав, него што ћеш ти завршити факс.
Pantela10
Човек који је изазвао досад невиђену еуфорију на Вукајлији. Јединственим стилом писања је успео да одушеви чак и највеће мрзитеље лика и дела Марка Пантелића - Пантеле.
Начи, кад Пантела напише дефку, цела Вука постане ома као Станкела - начи КОМА!