Muharem Serbezovski
Човек смарач.
Оно што је Воја Недељковић за водитељство, то је Мухарем за музичку уметност; просто се поставља питање везано за егзистенцију дотичних у областима свог деловања јер је право чудо да као такви буду у категорији "нај" на врху топ листе. Нисам мизантроп, али код мене свакако нису.
Мухарем Сербезовски је, осим певач зајебаног имена и презимена, и неко ко у своје спотове уноси невероватну количину пантомиме да би дочарао, на пример, сцену у којој "**дели срце на пола**" (МОРАТЕ ПОГЛЕДАТИ од 0:51 до 0:58). Не кажем да је једини који претера у настојању да на сцени визуелно прикаже речи песме, има таквих певача доста. Јебига, можда је мој проблем то што ми се **МНОГО** кења када на малом екрану видим господина Сербезовског.
Био ми је и занимљив до оног тренутка до ког сам мислио да се презива *СерЕбезовски* а онда је моја жеља да га и даље схватим као човека који пева била знатно слабија од његове визуелне амбалаже.
**Син**: Тата, како си упознао маму?
**Тата**: Сине мој, овако је то било. Јесен. Пало је жуто лишће а твоја мајка Амела беше као рајско цвеће. Рекох јој: "Поведи ме, куда идеш ти" јер си моја судбина.
**Син**: А како је било на венчању?
**Тата**: За венчаним столом ми је рекла да сам њен принц из маште а ја њој да сам Циганин и да умем да волим. Заплакала је. :**упада мајка у собу**:
**Мама**: Ало, Сербезовски, не смарај ми дете.
Napredovanje u nauci
Profesor izabere glupog asistenta da ga ovaj ne bi nadmašio. Onda asistent kad postane profesor izabere još glupljeg da ga ne bi nadmašio. Kad u lancu neko bude toliko glup pa se zajebe i sebi izabere pametnijeg asistenta, onda je to napredovanje u nauci.
Mali ljudi
U mojoj glavi živi jedan drvodelja. Pravi najdivnije lukove i drvene pregrade, rezbari neverovatne ukrase i dekoracije, a ume i da izveze pravu čipku od drvenih letvica da padneš na dupe od divljenja.
U mojoj glavi živi jedan kuvar. Kuva fantastična jela i sprema lepe kolače. Kad on nešto skuva ili ispeče, prosto ti dođe da samo gledaš i ništa ne diraš koliko lepo izgleda.
U mojoj glavi živi i jedan zidar, njegove su kule legendarne, a vitki stubovi se penju do nebesa. Građevine su mu tanane i prozračne kao da ih je pauk ispleo.
Tu živi i jedan talentovani slikar, on i još par umetnika dele studio koji su im drvodelja i zidar napravili. Odmah pored njih su i učitelj, tesar, pekar, advokat i sudija. Sa druge strane ulice živi jedan stari policajac, ali on je već pred penzijom i samo se smeška ostalima, a nikad ne viče. Pored policajca stanuje i jedna devojka, pojma nemam odakle ona tu. Samo se doselila jednog dana i ne mrda odatle. Ima punu baštu predivnog cveća.
Na samom kraju sela živi jedan vojnik pacifista, nekad je bio ambiciozan i mlad, a sad mu je samo ostala navika da ujutro porani, uradi nekoliko vežbica i pozdravi državnu zastavu. Dalje od njega, u šumici pored sela, žive par pustinjaka i dva monaha, ali oni su sasvim otkačeni i ne dolaze često u selo. Samo svrate kad je seoska slava ili neko drugo veselje.
Ja samo ponekad pozovem nekog od njih koji mi je potreban da mi pomogne. Ne umem baš da budem vešt kao oni, ali sklepam dobru drvenu klupu, sazidam čvrst ravan zid, skuvam par finih jela, nacrtam ponešto, napišem neki tekst, posadim cvetić ili voćku. Poranim samo subotom, ali ne radim vežbe jer sam len. Ponekad se i otkačim baš kao ona četvorica iz šume, ali to ne radim prečesto. Ne bih da ispadne da sam lud.
Nešto sam načuo ovih dana da se sprema svadba. Udaje se ona devojka što voli cveće za onog mladog vojnika pacifistu. Bojim se da ću morati pozvati i nekog lekara da se doseli, trebaće mi nešto protiv glavobolje...
Kad stane na vagu ona mu izbaci pozivni za Džibuti
Болдована паралела подвучена између нечије килаже изражене у фино заокруженом троцифреном броју и ставке у телефонском именику.
"Брате, нико не жели да се вози у лифту са њим."
To nije razlog da ne bude jebana
Uvod u konstataciju da bi zagoreli nebirač jebao sve što ima pizdu. Možda ima neku manu, omanju falinku ali to nije razlog da ne dođe u obzir. Pa majku mu, niko nije savršen. Smrad, kraća noga, grba ili ogromna glavudža ne mogu da ubiju želju napaljenog jebača.
-Auu bre, vidi onu debelu gotičarku, kako se nakitila plaštovima i izmazala facu pregorelim uljem. Liči na đembelog rudara iz Čada.
-E svašta, ali gle, to nije razlog da je ne izdominiram....
=============================================
-Vidi onu pijanu što se praćaka u sopstvenoj povraćki.
-Što si tako svilen? Malo povraćke, ništa strašno, to nije razlog da je ne spavam u guzu.
=============================================
-Brate, našli smo iskasapljeni leš neke žene dolje u potoku! Samo donja polovina jebo te!
-To nije razlog...
-Pu jebo te otac bolesni!
Hipersenzitivnost Sergeja Ćetkovića
Osećaj promene u nečijem emotivnom statusu koji retko ko poseduje, a izabrani koje, po njihovim rečima, Bog obdari ovim darom, postanu čuveni pevači balada u Srbiji.
Najsvežiji primer posedovanja hipersenzitivnosti je Sergej Ćetković, grdosija od dva metra, čije meko srce i topli osmeh, topi pred sobom sve hladne barijere i ruši mit o Balkancima kao tvrdom i zatucanom narodu bez osećanja, jer on oseća. On se saživljava sa svima koji pate. On vodi ljubav sa svojom publikom na duhovnom nivou.
Osećaj hipersenzitivnosti je jednom opisao kao neki dubok bol koji oseti u duši, u momentu kada neko pati i kada je ostavljen, kao i neko čudno treperenje vazduha oko njega, nakon čega odmah uzima papir i olovku, a ruka sama počinje da stvara srceparajuće reči, dok njegove suze natapaju papir po kom piše kitinjastim pisanim slovima, čineći da ta pesma dobije novu dimenziju osećajnosti koju njegova publika toliko voli kod njega.
Međutim bol u duši nikada ne može da umine samo posle pisanja pesme, pa čim uspe da zaustavi suze, odmah počinje da pravi sendviče koje nosi napuštenoj deci, hraneći ih svojom rukom, a nakon toga na ulici nalazi malog psa lutalicu i odvodi ga kući, gde ga nahrani, okupa, pa zatim celu noć drži u krilu i mazi. Tek nakon toga bol umine i može da se ode u studio na snimanje te pesme.
Naravno, ja ga smatram ozbiljnom pederčinom i njegova hipersenzitivnost mi opasno ide na nerve, jer iako uspem uvek jako brzo da prebacim kanal kada naletim na njegov spot, dovoljan je sekund samo da ga vidim i da poželim da mu opalim šamarčinu preko onog njegovog plačipičkastog smeškića, pa da stvarno ima razloga da plače.
Novinarka Lajfa: Vaša nova pesma *Srce mi tuguje* odmah je po premijernom emitovanju zauzela prvo mesto na svim top listama. Kako uspevate uvek da iznova i iznova oduševite publiku i napravite tako divnu, uzvišenu pesmu?
Sergej Ćetković: Izvinite zbog ovog uzdaha, ali ovako lep dan uvek izmami najlepše u meni i svima oko mene i onda moram da zastanem sa mislima sekund, da pogledam u cveće i ptice, kako bi uspostavio balans i nastavio da pričam sa vama.
Novinarka Lajfa: Samo polako. Poznato nam je koliko ste osećajni.
Sergej Ćetković: Hvala. Pa kako da vam kažem....čekajte. Stanite. Bol. Bol u duši. Neko negde pati. Neko tuguje. Vazduh treperi. O Bože. O Bože koliko je samo boli. Nemam papir i olovku. Moram da pobedim bol. Molim vas, dajte mi vašu ruku da je milujem. Moramo do pekare da kupimo hleb i nahranimo golubove. Moramo do Tiršove takođe. Odmah. Pomozite. Koliko samo želim ovog trenutka da usvojim neko gladno dete....
Novinarka Lajfa: Evo vam papir i olovka. Zašto plačete Sergej?
Sergej Ćetković: Dajte mi...*šmrc*....samo da počnem pesmu....*Ti si bila jedina, u srcu mome, u duši mojoj. Ti si bila meni sve, a sad te nema, svako jutro, Bogu se molim*...da, da, da. Malo je bolje. Smirujem se....uf....ovo je bio težak raskid negde. Mora da je đubre prevarilo. Slomio joj je srce.
Novinarka Lajfa: Bože. Koliko snažno osećate emocije. Nije me sramota da priznam da sam pustila mali piš u gaćice sada.
Sergej Ćetković: Onda ću ovu pesmu koju sam sada počeo da pišem, posvetiti vama. Već vidim spot. Crno-beli. Ja trčim po poljani, na poljani je simfonijski orkestar. Melodija je tužna. Devojka plače. Ja prilazim. Milujem je. Moram odmah do studija. Doviđenja.
Definicija je napisana za *Mizantrophy*
Dijamant
Osoba koja se u sve meša. Rekli bi neki da je u svakoj čorbi mirođija i nikako ne bi pogrešili. U svakoj prilici je ima, na strašnom mestu postoji, kao senka koja te stalno prati.
Đole: "Mile, čoveče! Sto godina te ne videh. Šta se radi, 'de si bio ovol'ko?"
Mile: "E, 'de si, Đole, kućo stara! Ma, bejah malo u bajboku, te se vratih pre nekoliko dana. Još se privikavam na ova čuda moderne tehnologije, ove stvari š'o ih zovete automobilima. Aždaje, bre."
Đole: "He he he - dobar si, dobar! Nisi klonuo duhom, vidi se. Nego, zbog čega si pao? Nije neko veliko sranje bilo?"
Mile: "Pa, sad - kako se uzme. Nije tol'ko strašno, koliko je glup razlog za pad. Imali smo neku kombinaciju, nas par. Pikirali smo kuću nekog gastosa koji dolazi ovde redovno kao i 29. februar. Elem..."
Đole: "Hvala, batalio sam pljuge."
Mile: "...stvarno? Posle 20 godina? Svaka čast! Nego, da nastavim... Kao što rekoh, sve je bilo smišljeno. Međutim, klinac od Stoleta Balvana zapatio neki jebeni grip, zakovao se za krevet i ne izlazi. Mi, šta ćemo, bez osmatrača ne možemo. Skupismo se kod "Zlatnog burenceta", da vidimo kako ćemo dalje delati. Tu se našao Vlada Dijamant, načuo je o čemu smo pričali i krenuo da se samoreklamira..."
Đole: "Vlada jebeni Dijamant, srednje ime Baksuz? Taj Vlada?"
Mile: "Da, baš taj Vlada - glavom i bradom."
Đole: "Ha ha ha ha! Izvini što se smejem, ali ne mogu da se suzdržim. Molim te, nastavi dalje."
Mile: "Dakle, skoro da nam je CV bacio na sto, krenuo sa spikom takvom da bi detektor laži zabagovao i eksplodirao. Mi, nošeni mislima o svakojakim vrednim stvarima u gastosovoj kućerini, progutasmo Vladine priče i uz'emo ga kao kompanjona. Ispostavilo se da je on bio ključna karika u našem lancu: najslabija."
Đole: "Loše karte..."
Mile: "Sve je prošlo super sa sjebavanjem alarma, upadom, pretresom i nalaženjem vrednih stvari. Ni sami nismo poverovali da smo na pragu uspeha. I onda, odjednom: šok! Izlazimo napolje, a tamo nekoliko pandura sa par radnika obezbeđenja iz firme koja obezbeđuje kuću. Alarm se nije drao dok smo mi upadali, ali kod njih je lampica blinkala samo tako. Ovi iz obezbeđenja su navatali Vladu, našeg osmatrača, kako baca majmuna na pornjavu sa moba. Još je debil stavio sluške u uši i toliko pojačao, da ne bio čuo bomba da padne. Posle su pozvali muriju i ostalo je istorija."
Đole: "Nevera!"
Mile: "Pričali su posle na suđenju da se auto toliko drmao, da je bilo velike šanse da se prevrne."
Đole: "Fenomen od čoveka."
žnj
Poslijednja i najgora kategorija. Zadnja klasa, dno dna, kvalitet nula.
Ti stvarno nemaš ukusa vazda dižeš filmove žnj kategorije.
Kirbi prezentacija
"...Ко удара тако позно у дубини ноћног мира?"
а) Поштар б) Свети Сава в) Јеховин сведок
Кхммм... Ни један од понуђених. Постоји још једна сорта ненајављених посетилаца, то су свакако промотери Кирбија. Омиљени су до неке мере, све зависно од чистоће куће илити саме просторије у којој боравите. Наравно ако је дошао ред за велико спремање, зашто не пустити друге да то обаве уместо вас? Они су увек спремни за такве акције, и такође су спремни на све да би исти тај производ продали за добре паре.
♪♪♫ Маршала Тита јуначкога сина.. ♪♪♫ :клик:
- Хало!
- Добар дан..!
- Добра ти срећа, ко је то?
- Зовем из Рајхфајзен банке, у обавези сам да вас обавестим да сте требали да уплатите једанаесту рату још...
- Шупичку материну, јебо те онај ко те постави ту.. :клик:
...
♪♪♫ Маршала Тита јуначкога сина.. ♪♪♫ :клик:
- Ма се тераш у курац и ти и банка јес чуо,.. јеб... А ти си ћале! Кажи?
- Маринко, изроде један! Како то разговараш с'оцем!?
- Ма неке будале зајебавају ћале,.. :динг донг: Е матори, неко ми на вратима зовем те касније! :клик: :троје људи на вратима: Добар дан, изволите?
- Добар дан, ми смо дошли да извршимо једну презентацију, наравно ако допустите... Апарат за негу вашег дома где чишћење добија потпуно ново значење са Кирби Сентриа системом и додатном опремом...
- Жао ми је али...
- Маринко, сине... па пусти госте да уђу. Какав је то начин!?
- Да, да.. Изволите, уђите! Ваш апарат је увек добродошао, поготово кад је у вашим рукама... Хехехе!
- Духовити сте, да се приметити... Али не брините овај производ може бити ваш за само..
- Ајде ајде... Не одуговлачи, соба је тамо напред.
- Доброоо.. Ево извешћемо малу проверу, само посматрајте...
Маринка тачно боли курац за презентацију, стара мајка кува каве, сече колаче... како ли то већ приличи једној домаћинској кући. А промотери чисте ли чисте, нека и треба. Након обављене презентације следи смарање о куповини...
- И, надам се да сте задовољни нашим производом...?
- А да јесам свакако, само...
- Па драго нам је да то чујемо, сада имамо специјалну понуду за вас... Овај фантастични усисивач можете добити за само 2200 еура са све додацима.
- Не'ам ја те паре...
- Знате да имате право на 12 месечних рата...?
- Ма џаба све то..
- Ево ако вам се баш свиђа, даћемо вам и на 24 рате. Видим да сте добар човек и желимо да вам помогнемо, ипак ником до сада то нисмо нудили. А и значило би много вашој мајци и супрузи...
- Желите да ми помогнете, да ли заиста желите да ми помогнете..? Пођите са мном! Ево овако. Ово вам је мој фрижидер, празан је ко што видите, ако заиста оћете да нам помогнете, ви га напуните! А има и испред куће три метра дрва, ако вас не мрзи исеците и сложите у шупи, бићу вам јако захвалан!
- Али господине,... знате, мииии.... ипак радимо... за озбиљну фирму...иии..
- Ма терајте се у пичку материну сви одреда, марш напоље!!!
- Их какви сте...
- Марш, кад кажем! :залупи вратима:
....
:динг донг:
- Ко је сада мајке му га спалим? Ко си сад па ти?
- Мир са тобом. Ако умрете за пријатеља, то онда није грех, учинићете добро и себи и њему...
- МАРШ БРЕ У ПИЧКУ МАТЕРИНУ!
Kulturološke razlike
Osnovni uzrok drastično različitih oblika ponašanja u istim ili sličnim okolnostima.
Neki gradić u Norveškoj...
24.decembar: "Gradonačelnik pohvalio sugrađane zbog toga što su, kao i prethodnih nedelja, redovno uklanjali ledenice sa svojih krovova i čistili sneg ispred svojih dvorišta i lokala."
Grad u Srbiji...
7.februar: "Ledenica ubila ženu na Banjici"
8.februar: "Gradonačelnik naredio da se sve ledenice poskidaju sa krovova. Svaka opština u kojoj bude nađena i jedna ledenica, uplatiće u gradski budžet kaznu od 10.000.000 dinara i dobiće dve hiljade raseljenih Roma."
18.februar: "Dragi gledaoci, kao što možete da vidite, ledenice su na svakom koraku. Zato, kad krenete na posao - pažljivo i držite odstojanje od zgrada ukoliko je to moguće."
Grad u Rusiji...
21.januar 20:05h: "Još trideset ljudi udavilo se danas popodne, prilikom kupanja u zaleđenom jezeru. Po preliminarnim rezultatima obdukcije, a i na osnovu snimaka sa sajta Youtube, očigledno je da je u trenutku smrti velika većina bila u alkoholisanom stanju. Ovo je treći dan za redom da se dešava ovakva tragedija."
22.Januar 09:13h: "Gradonačelnik apelovao na sugrađane da se ne kupaju u ledenoj vodi, ili da barem smanje unos alkohola u periodu od nekoliko sati pre toga."
22.januar 17:23h: "Tridesetdve nove žrtve kupanja u zaleđenom jezeru."
23.januar 14:13h:
"Policija je, pre nešto više od sat vremena, uhapsila oko stotrideset ljudi prilikom pokušaja da uđu u ledom okovano jezero. Ipak, oko dvadeset najodlučnijih i najbržih uspelo je da izmakne pažnji policije i uskoči kroz rupu u ledu. Jedan od osujećenih kupača, revoltiran, u vidno alkoholisanom stanju, napao je pripadnika policije ledenicom koju je odlomio sa krova obližnje kuće i naneo mu lakše telesne povrede. Onda je pokušao da pobegne i uskoči u jezero, ali je usmrćen nakon što su ostali policajci otvorili vatru u njegovom pravcu."
Uvod u anatomiju
Батине које памтиш за цео живот.
- Изгледаш као да те је Кличко ухватио да му јебеш жену, шта било?
- Синоћ мртав п'јан мувао рибу Милета Поклопца.
- Значи увео те у анатомију?
- Чуј увео, прешли већ два поглавња.
Moderna i slobodoumna devojka oslobođena malograđanskih predrasuda i lažnog morala
Kurva. Kada se upotrebi ova sintagma, prostituisanje deluje kao sasvim častan i normalan zanat. Čak ispada da su devojke koje se ne bave prostitucijom zatucane licemerne malograđanke.
Nanosekunda u kloaki podsvesti
Kažu, to bi bio jedan od najspektakularnijih doživljaja ikada. Memorija nije nalik nesređenom tavanu punom uspomenastih stvari, nije nalik ni gradskoj deponiji, ni groblju aviona, vojnom otpadu ... još gore od toga ... to je jednostavno krš i miks od informacija, uspomena, doživljaja, realnosti, nadrealnosti, iracionalnosti, želja, stremljenja, ambicija, viđenog, oslušnutog, omirisanog, pojedenog, opipanog, odsanjanog i ko zna čega, ali sve to bez ikakvog smislenog reda i poretka.
Brza kao najbrži procesor, neviđena kao utvara, džangrizava kao penzionisana prostitutka, aljkava kao kineski kuvar – podsvest će na svaki zahtev svesti za najobičnijom informacijom istresti ceo memorijski paket, od dinosaurusovih kostiju i kamenih sekira pa do čipova i izvornog koda satelitskog računara. Uradiće to bez griže savesti i bola u kurcu, a sve po sistemu: “Tražio si formulu Lorencove transformacije? Evo ti, NA! Nađi je sam, tu je ona negde sigurno. Mada, bolje bi ti bilo da jebeš nešto, da zapališ cigaretu ili da se napiješ, a možeš i da se ubiješ... i nemoj da sređuješ i diraš bilo šta...“
kurac plavog kita, krvava kolena, paralelne neonke, lanac od bicikla, zapali cigaretu, žuta plastična noša, rat na televiziji, prokletnica prekida pušenje da skine dlaku sa glavića, čvarci, Teslu boli kurac, petsto litara sperme, rat preko brda, Đole je car, 286 sa žutim slovima na ekranu, boca od infuzije, govnjive tange, obične tange, htela je da ti da večeras – kretenu, Arhimed pere štroku sa sebe, t, banjalučki ćevap ekspandira, mogao bi da zapališ cigaretu, vaške izleću iz marksističke brade, uvek diraj crveno dugme, Ajnštajna drma struja, samo joj digni noge, Quake 1 i 2, drkaj sto puta dnevno, Leda Atomica, Laovazjeova glava u korpi ispod giljotine, EXIT, –, imaš temperaturu, mlečna sisa, glupo je da sereš bez cigarete, engleskinjino dupe, prase na ražnju, rat u gradu, jebi je - život je kratak, ja sam genije, dođi ovde je voda duboka, dao sam tri gola, BMW je brži od zvuka, vx/c², Darvinu izrasta rep i majmunske uši, nemoj da ti drka – dosta je bilo – sad je jebi, Tutankamon je ispao iz kabrioleta, loš je ovaj kondom - skini ga, sise, žene te vole, t', sise, =, skrljaj se i ti – vidiš da se gomila već olešila, ─────, mrtva anakonda na dnu plitke bare, sise, pope nisi u pravu i ne seri više, konji su najbolji konzuli, pocepaj ga majstore – vidiš da pojma nema, dupe, guza, guzica, guzičetina, dosta si jebao sad zapali jednu, √, majmuni su završili rukopis Hamleta – i dali ga u štampu, rat u tvojoj ulici, Srbi lete u nebo, Arhimed jebe Rimjane, pobogu pope Bog ne postoji, bukovača na roštilju, kupi joj erotski veš – ona to voli – a i ti, Audi se proizvodi po meri tvog dupeta, srednjak Halkidikija, 1, imaš nemačke krvi u sebi – bolje nego na sebi, zapali slobodno – rak nije za pičkice, –, defloriši tu Nemicu, dolar - kurac, evro - pička zajednička, deda se seli na nebo, malteška pudla maše repom, muškarci ne plaču, ringišpil za subatome, neon je američki, v²/c², da nije Hrišćanstva sada bi bila 4011. godina, matematika je pičkin dim, silikonske sise su sranje, silikonska usta su dobra za pušenje, popuši i ti jednu, ne diraj više crveno dugme, Pilate stoko jedna – vidi kakvo si sranje napravio, Fuck America, Papa loži vatru telom Đordana Bruna, nemoj da cinkariš ko je slomio prozor, duvan čvarci, jebi komšinicu, pametniji si od GPS-a, sat od voska se topi, Nolite jacere margaritas ante porcos, Čerčil trebi trule jabuke – Njutn spava, da nije Amerike sada bi bila 1811. godina, Salvador Dali ne jebe, Sloba misli da jebe, Koštunica sanja da jebe, Tadić jebe u prazno, bazen češkog piva, raspeće za Pilata, pička je samo obična futrolica dlakave spoljašnosti, jebaće te ona kao Jelena Trojanska sa dupetom u vatri ...
Spora kao najsporiji procesor, trpeljiva i naviknuta na večitu gnjavažu, svest će iz celoživotne i uglavnom besmislene gomile umorno uzeti ono što joj treba. I dok je zauzeta prepoznavanjem elemenata za sklapanje celine, podsvest će se lopovski iskrsti i narediti rukama da zapale cigaretu posle šest meseci apstiniranja.
Iz svesti: Dobro je ... dosta ... setio sam se formule Lorencove transformacije.
Iz podsvesti: Daj sad jedan mlaz endorfina za samozadovoljenje.
Iz svesti: Dam ti kurac. Sledeći put daj mi samo ono što tražim, i ne podsećaj me na neke stvari. Nisam ih džaba gurnuo u najmračniji šupak memorije.
Iz podsvesti: Dam ja tebi kurca dva, sve je to tvoje đubre i ja ga čuvam. Daj endorfine ili ću od svega ovoga što si odbacio napraviti pet različitih ličnosti, daću im imena slavnih ljudi i pustiti ih da se igraju u tvom delu mozga.
Iz svesti: Uhhhh, pobeda je tvoja. Kako se zvaše ona kurva? ... ali samo njeno ime, broj imam u mobilnom ... zajebi kafane ... i Diznilend ... i kockarnice ... aaaaaaa... već si popušio jednu cigaretu ... e jebi ga!
Džabe okrećeš list kad ti je rukopis isti
...Iliti, takav si - kakav si!
Koliko god se trudio da promeniš nešto, ono iskonsko u tebi živi i nema namere da se menja, niti može.
- A, neće više ovako, ne, ne, od sutra se okreće novi list, pa da vidimo šta će biti! E, vala, ima da bude sve kako treba!
-Brate, ne seri više! Milion puta si okretao novi list ali džaba kad ti je rukopis isti.
Voditelji dječijih emisija
Jebeno zanimanje. Ljude koje ne treba potcjenjivati. Treba imati konjske živce dok komuniciraš sa derištima uživo u programu, živaca da ne opsuješ mater derletu kojem moraš par puta ponoviti nešto da bi uopće obratio pažnju na tebe, ili dok ga samo slušaš kako razvlači riječi dok pokušava da nešto kaže. S jedne strane je razumljivo da se mora spustiti na nivo prosječnog osmogodišnjaka, ali nije to tako jednostavno i zabavno. Plus što moraju od sebe praviti budalu dok su na TV-u pa su možda i svjesni toga (jer i kada pokušavaju biti smiješni- slabo da su), moraju hvaliti sponzore svako malo, imati strpljenja i osmijeh na licu, iako im je možda dan loš kao što svima može biti.
Koliko je njihovo zanimanje jebeno, toliko se može vidjeti kako djeca odmalena uče nefer igranje kako bi dobili igračku kao nagradu. Frustrirajuće zanimanje.
Interaktiva igrica „Hugo“: scena dječiji uređena, zeleni stiropor koji predstavlja travu sa nacrtanim cvijećem do pola zida, od pola zida plavi striropor- nebo, narandžaste ptičurine po njemu na čijim krilima piše „BH Telecom“, sa strane kartonsko drvo sa onim istim ptičurinama kojima je mrsko letjeti uz pokoju nataknutu KiKi bombonu, do drveta improviziran bunar od bureta u kojem se nalazi hrpa razglednica i pisama dječurlije koja žele da učestvuju u igri, u koji će voditelj pasti pred kraj emisije da izvuče igrače za narednu emisiju. Na suprotnoj strani se nalazi sto u obliku gljive za kojim će stojati voditelj.
Uz najavnu muziku ulazi voditelj u studio: obučen u neki šareni, blesavi komplet, našminkan kao klaun, pozdravlja debilnim glasom sve gledaoce i raduje se još jednoj emisiji s „našim mališanima“, nada se da su svi oprali ruke kada su došli kući iz škole, piškili pa opet oprali ruke, ručali, ispisali domaću zadaću, jer je tek tada vrijeme za igru; također se nada da su im stigli navijači i da će to večeras biti ludo i nezaboravno veče.
V: Ćao, ćao mališani!! Vaš Mario Ario Rio Io O je opet s vama u još jednoj emisiji „Hugo“! Nadam se da ste do sada došli kući iz škole, oprali ruke (pokret rukama kao da pere ruke), ručali, ispisali domaću zadaću, i spremili se da oslobodite Hugolinu i njene male Hugiće! Ja sam spreman, a spremili su me naši dragi sponzori bez kojih ni vi, ni ja, ni čitava država, ne bismo sada mogli spašavati Hugolinu, i zato ćemo im se zahvaliti: BH Telecom kao generalni sponzor, Čokolino, i KiKi bombone! Naši dragi sponzori su omogućili nagrade svima vama, i zato im trebamo biti zahvalni do kraja života! Hvala vam naši dragi sponzori! Prije nego počnemo sa oslobađanjem Hugoline i malih Hugića, pogledajmo jedan džingl!
(Nakon par minuta)
V: Ah, tu ste, dobrodošli nazad... ja sam se malo zanio jedući ove KiKi bombone koje su jaaaaako ukusne i trebate ih jesti jer su ovo najbolje bombone na svijetu... :kamera približava kesu bombona: ...No, dobro, idemo do našeg prvog igrača... To je Tarik iz Tuzle...
(Pokušava se uspostaviti telefonska veza sa Tarikom, čuju se neki šumovi, glasno disanje, šuštanje u slušalicu)
V: Halo, Tarik!
T: Halo.
V: Dobro veče Tarik! Čuješ li nas?
T: :disanje u slušalicu:
V: Halo...
T: Halo.
V: Tarik, tu si! Šta ima Tarik?
T: Ništaa...
V: Hoćeš li nam reći nešto o sebi?
T: :disanje u slušalicu:
V: :šuti i bogara u sebi:
T: Ja sam Tarik... Dolazim iz Tuzleeee... Imam osam... osam godinaaaa, i (guta pljuvačku) idem u Osnovnu školu „Centar“ u Tuzliii iiii....
V: Dobro, Tarik, reci nam ima li kakvih navijača kod tebe?
T: Imaaa....
V: Da ih čujemo!
(prolamaju se dječiji glasovi; vrištanje; neko se glupira; ćaćino navijanje kasni za ostalima)
V: Jao, pa mnogo si navijača doveo! Super, oni će nam svi pomoći da oslobodimo Hugolinu... Jesi li spreman Tarik?
T: ....
V: Halo, Tarik, jesi li spreman da oslobodiš Hugolinu?
T: Jeesam...
V: Odlično, reci koji ćeš broj od 1 do 4?
T: Dvaaaa...
V: Pod brojem dva: Hugo Taxi... Idemo, pritisni peticu i započni igricu!!
T: (pritišće dvije tipke telefona istovremeno)
V: Daj mi pet, Tarik! (pokazuje u kameru pet prstiju)
T: ....
V: IDEMO PETICA!!
(Tarik končano stišće peticu i započinje igricu.)
Dok se na početku redaju traumatične scene otmice Hugoline i njihovih malih Hugića, voditelj pita Tarika da li mu neko pomaže, na šta Tarik odgovara sa: „Ne pomažeee... Hoćeš li mi ti pomoći Marioooo?“, na šta mu Mario odgovara sa: „Pa u redu, može mala pomoć.“, misleći u sebi: „I Bog je odustao od tebe.“
(Za vrijeme igre)
V: Idemo desno! Šestica, šestica!
(Tarik prekasno pritišće 6. Hugo pada u vodu sa balvana.)
V: Opaa, ode jedan život Tarik. Kasno si stisnuo šesticu, ali nema veze, imaš još dva života, moraš biti malo brži, OK?
(Tarik šuti.)
V: ....OK. Idemo ponovo... Lijevo, stisni četiri! Četiri Tarik!!
(Tarik uspijeva pritisnuti 4 na vrijeme, i Hugo skače na balvan.)
V: OK, idemo sada šest... šest!! ŠEST!
(Tarik dvaput pritišće 6. Hugo se zapliće međ' neko granje, i ostaje visiti govoreći: „Sreća pa nosim tregere.“)
V: Tarik... trebao si šest jednom stisnuti... Idemo još jedna šansa.
Tarik ne progovara. Čuje se neko šaputanje s njegove strane veze, igrica je nastavljena, tipke se pravilno pritišću na vrijeme, Hugo skače k'o lud po balvanima, ne sapliće se, igra Moonwalk po balvanima- ćaća je očito preuzeo kontrolu nad igrom.
Voditelj i dalje daje upute, ali više nisu ni potrebne. Hugo jebač stiže na obalu, odlazi u pećinu u kojoj je vještica zarobila Hugolinu i Hugočurliju, povlači kanaf broj 2 i oslobađa ih. Igra je završena, Tarik je pobijedio.
V: ...Bravo, Tarik, super si odigrao! Čestitam! Tvoja nagrada je Ekšn men sa punom opremom koju je omogućio naš sponzor BH Telecom, i koji je također opremio Ekšn mena, i tebe i tvoje roditelje i bez kojeg ne bismo imali hljeba u ovoj državi. Je l' ti se sviđa?
T: Sviđaa... A je l' mogu ja dobiti one puzle od 1000 komada?
V: Ti bi puzle... Režija, šta kažete?
(U sebi: Ti puzle? Ne moš šes' stisnut' kak' treba a da sklapaš puzle Bog ti pamet dao, jedino ako te ćaća nije naveo da to tražiš, ipak je on igr'o, i njegova je nagrada...)... Režija se slaže da dobiješ puzle jer si oslobodio Hugolinu i male Hugiće! Jesi li zadovoljan Tarik?
T: Jeeesaam... Je l' mogu da pozdravim?
V: Naravno, samo malo brže jer nas čekaju još dva igrača...
T: Pozdravljam maaamuu, tatuuu, seeeku, nanu, djeda, svoju drugu nanu i djeda, tetku i tetka u Doboju, rodice Aaaamelu, Seeelmu, Belmu, rođake Bakira, Aaamira, svoje prijatelje Amera, Deeenisa, Alena, svoje prijateljeeee iz raaaazreda, učitelj'cu, svoje navijaaaače, sve koji me poznaju, vas u studiju i režiji, i Hugu, i Hugolinu, i male Hugiće...
V: Hvala puno Tarik, i mi tebe pozdravljamo! Da čujemo još jednom navijače!!
(Navijači vrište, režija prekida vezu prije nego su se izvrištali do kraja)
V: :duboko udiše i izdiše: ...Eto to je bio Tarik, a sada idemo do našeg sljedećeg igrača...
To što ja želim, ne ide na fiskalni račun
Još jedna ne toliko otrcana fora da u vidno alkoholisanom stanju počnete da barite konobaricu neke birtije. Uspeh nije zagarantovan.
- Izvolite, želite li još nešto?
- To što ja želim ćero ne ide na fiskalni račun ako me razumeš, xe xe...
- Vidi seljačino, ja nisam od tih za koje me smatraš odma da ti kažem. Te fore da prodaješ onim brđankama u selendri iz koje si došao na magarcu. Ako ne možete da pijete više, platite račun pa da zatvaramo, ne mogu da vas gledam kako lizućete te flaše, i žvalavite prazne priče!