- Jer šta je gospodština nego realno sagledavanje situacije te djelovanje po donešenom zaključku, najčešće u svoju korist i korist sebi bliskih ljudi, ali samo ako nam moralna stana naše ličnosti to dozvoljava. To važi ako ste ispravna osoba i donosite zdravorazumske zaključke. - Još veći level gospodštine je svjesno djelovanje mimo svojih PRIMARNIH interesa ALI IPAK u interesu npr. osvajanja sisate micike ili kakvog hedonističkog užitka koji će imati dugoročno blago-negativne posljedice. To je ok samo ukoliko imate istančan osjećaj za tananu granicu pretjerivanja ili ukoliko ste prirodni gosn i propadanje nije poznato vašim genima. To je kao neka polu boemska gospodština: jebo si, opijao se, slušao Tom Waitsa i glumio Bukowskog hodajući tri dana go sa nekom ribom po stanu, ali si osto sužanj bez love nakon par dana. - Najveći nivo gospodštine bi bio hladnokrvno samouništenje za dobrobit drugoga, koji to nikada ne bi saznao. Ali to je već zajebani metafizički level, nedostupan sužnjima materijalizma. - Dakle gospodština nije: dobar dan, doviđenja, izvolite prvi, ali je i to neophodna stavka. To bi značilo da seljaštvo nije gospodština. Gospodština je otvorenost i iskakanje iz normi, ali samo onih normi koje su štetne i za koje utvrdimo da su štetne ukoliko svojevoljno i gospodski u jednačinu ubacimo i logiku. Po principu: ako neko vodi pit bula trotoarom na povodcu od metar i nadomak ste čeljusti balave životinje, skonićete se metar i pol na travnjak i izbjeći svaku mogućnost kontakta sa zvjerkom, poprijeko pogledati vlasnika i odšetati zadovoljni svojim smislom za samoodržanjem. - Jedan gospodin koji je svjestan da kihanjem izbacuje viruse i bakterije iz tijela, neće staviti ruku na usta jer će ih tako vratiti u svoje tijelo koje želi da ih se riješi. On će kihnuti sa strane sa izbačenom glavom napred da se brzim korakom udalji unazad nakon kiha, potpuno neopterećen posmatračima i bontonom. Ukoliko je u društvu naćiće kihoupijajući ćošak i materijal i kihnuti u njega i naknadno objasniti ljudima o čemu se radi. Znači ako vidite nekoga da kiše iz stava ski skakača na pola skoka sa rukama na leđima, uskliknite: GOSPODIN!
Po definiciji, to je bilo koje sredstvo kojim se eliminišu emocionalna bol, destruktivni impulsi, pretnje samopoštovanju, neželjene misli, sećanja itd.
U praksi, to izgleda ovako:
Poricanje ili denegacija: To je kad te šutne devojka posle poduže veze, pa kad te ljudi pitaju da li si okej, ti kažeš da jesi, a u stvari si skenjan kao nikad. Posle izvesnog vremena počneš i sam da veruješ u to da nisi skenjan.
Potiskivanje ili represija: To je kad postoji doživljaj koga si u početku bio svestan, a onda ga zaboraviš, jer je mnogo bolan za tebe. Na primer, kad potisneš kako si se sa šest godina u vrtiću usrao u gaće, pa su ti se svi smejali kad ti se ljenk pojavio na guzici, a ti si plakao. Onda te posle 15 godina ortak podseti i navru ti sećanja odjednom.
Pomeranje: To je preusmeravanje agresivnih impulsa na prihvatljiv objekat. Tako klinca maltretiraju u školi i tuku ga, a on ne sme nikom da pisne, pa onda dođe kući i iskali bes na mlađem burazeru.
Projekcija: To je kad sopstvena neprihvatljiva osećanja opažaš u drugome. Na primer, ložiš se na devojku svog najboljeg ortaka i rado bi je karao, ali ne smeš da priznaš, pa nabeđuješ nekog trećeg ortaka da bi on to radio.
Reakciona formacija ili nadkompenzacija: To je pretvaranje neprihvatljivog impulsa u suprotnost. Na primer, imaš komšiju za koga znaš da je patološki ljubomoran i da te mrzi iz dna duše i da bi te najradije zaklao, a ponaša se suprotno uvek kad te sretne, i kezi ti se kao da si mu brat najrođeniji.
Izolacija ili intelektualizacija: Može se ogledati u razdvajanju osećanja. To je kad gajiš ljubav prema devojci, voliš je i poštuješ najviše na svetu, ali nikad ne bi bio u stanju da je pojebeš. S druge strane, karao bi većinu riba koje poznaješ i trsio bi ih u sise i u čmar, ali nikad ne bi mogao da ih voliš i poštuješ.
Identifikacija sa agresorom: To je usvajanje osobina osobe koje se plašiš. Tako su neki favorizovani zatvorenici u nacističkim logorima bili mnogo više okrutni prema ostalim zatvorenicima, nego sami nacisti.
Sublimacija: Pomeranje agresivnih nagona na nešto što je društveno korisno ili prihvatljivo. Tako neki stomatolozi svoj urođeni sadizam sublimiraju kroz društveno koristan rad - lečenje zuba, a u stvari, sve vreme uživaju dok ti nanose bol.
Racionalizacija: To je kad neko svoj sumnjiv poriv prikazuje kao plemenit. Na primer, kad učitelj-sadista tuče decu, a kaže da to radi samo zato da bi ona bolje učila. Ili kad devojka ne da dečku da joj svrši po faci, a onda joj on kaže kako je to dobro za kožu lica.
-Jebem ti mojih devet života, salamu, tunjevinu, februar i sve ti jebem! Ja ti rodjo više volim ljude nego mačke, ljudi su ti bolji od mačaka. Bar nisu pametni toliko kad nekome učine zlo, da znaju da čine zlo, za razliku od mačaka koje to znaju ali ipak to čine... Popišam se ja na ceo mačji rod, što nas sve ne spališe na lomači kad je bio srednji vek, odo da živim u Kini sa Kinezima! - U pravu si potpuno, ja se samo nadam da će uskoro neka dzukela da izmisli neki mačji grip to jest kašalj pa da nas sve potamani! -Pa da... pre neki dan, znači užas, ja išao ulicom, kad vidim nekog žućka iskenjo se a nije zakopao, to u naše vreme nije bilo, znao se red. -Ma u pravu su Kinezi i dzukci sve!
Dečko koji je više od običnog Šmekera. On iz kuće nikad ne izlazi ako na se na njegovoj glavi ne nalazi bar pola tube gela za kosu. Njegova frizura je uvek sveže podšišana, i njegovi zulufi uvek idu na špic. On redovono ide na depilaciju, ili koristi Vit kremu, "da ga ne bi cupali kostobrani ili maseri". Obično ne izlazi ( iz kuće, naravno) ako nije obučen u Nike ili Sweet Years garderobu, ili ako nema dobre Paciotti, Gucci ili Lacoste patikice ( Nike Air Max je nosio pre godinu dana, sad je odrastao). Uvek nosi torbicu preko jednog ramena ili torbicu za kopačke preko celih leđa (po mogućstvu od Mercurial kopački). Na Facebook kači samo najnoviju house muziku, da njegovih 1540 prijatelja (obično plavuša, a devojčica) ne bi pomislili da je on seljak. Na plaži nikad ne skida ćore, pa čak ni ako je u vodi. Obično je stalni član kladionica, a sve češće i kazina. Tetovira se svuda gde može da se vidi, i tetovira sve za šta moze da kaže da je u vezi sa njegovom rodbinom. Njegov idol je Cristiano Ronaldo, možda i po igri, al obično po izgledu i po količini devojaka kojima kreće Suza niz butinu kad ga vide na TV-u. Na fudbalerčića se lepe samo devojčice do 18 godina koje su obično ofarbane, u šorcevima koji jedva prekrivaju pozadinu i koje žele da budu u njegovom društvu, jer on je fudbalerčić. On ne juri devojke za vezu. On devojke juri samo za jednu stvar, jer njemu veza ne treba, jer je još mlad. Ako se nekad kojim slučajem zaljubi, to nikad ne priznaje, jer on je fudbalerčić. On obično školu završava vanredno ili nikako, jer njega škola ne zanima. On je pametan i bez toga.
Lik koji vari nedelju dana bez prestanka pa počne da se tripuje da mu je Putin video post jer je objavio JAVNO (public) na FB... i ne samo to, nego da su apsolutno svi na ovom svetu videli, od Trampa pa do njegove tetke u Somboru da smera da digne četničku revoluciju.
Javljaju se kao posledica velike zagorelosti kod muškaraca. Prilikom svakog obracanja neke devojke, njene recenice, koje naizgled izgledaju sasvim normalno i obično, u glavi zagorelog slušaoca se automatski transformišu u raznorazne perverzije.
Devojka: Jao što su dobre ove cigare. Ne pada mi teško da dam pare na njih, jer ne pušim bilo koje. Perverzni lik: Da, da. ( Hmm voli da puši. Blajvila bi mi ga samo tako. Ima tako pušacke oci. Kako povlaci ovaj dim, iskusna je. Verovatno hoce da mi ga popuši, jer kaže da ne puši bilo šta, a moj je tako veliki i debeo. Nego ne zna kako da mi kaže.)
Devojka: Jao pa ti si baš fin. Mogli bi da budemo najbolji drugari. Perverzni lik: Pa može, naravno. ( Aha, hoce da budemo na kurac u dupe, pa stavicu joj ga u dupe. Najbolji drugari, extra, znaci samo je zamolim i ona ce mi blajvi. Kako je prepredena, a samo hoce da ostane u formi. Nije naivna ni malo)
Devojka: Ja sam u Beograd došla da studiram i da se provedem. Cula sam da su lude žurke ovde. Perverzni lik: Jesu, naravno. ( Kakva je ova mala. Oce da se jebe na keca. Ne bira ni mesto ni vreme. Zato je došla ovde. Takve su najbolje. Želi kurac, vidim joj to u očima. Kakve žurke, ona je željna krvavih orgija)
Lepa je. Ima dečka. Fin momak, naravno. Duga veza. Neke dve-tri godine, nešto tako. On prati fudbal, ona lakira nokte. Voli decu. Drži (uspešnu!) dijetu. Karakter joj je jači od upornosti Bore Drljače, tako da ni pod kojim uslovima neće jesti posle šest popodne. Možda se ne udubljuje u avanturističke crtica ljubavne romane, niti ih čita nešto mnogo, ali zato, brate mili cepa ekonomije i te neke finansijske nauke na ekonomskom fakultetu u Novom Sadu. Ne šali se nešto mnogo, ali ume uvek da prepozna kada da se nasmeje, a mama joj puca od ponosa. Naravno, voli more. I sunce i školjke i to sve. Sve jebeno ide kako treba! S-V-E! Skroz po pravilu. Baš onako kako je neko preterano smoren nekada davno napisao napisao iz ko zna kog razloga. Mislim da se taj samo zajebavao, iskreno. Ono, kontam, ajde da ugradimo neke standarde koje niko neće moći da poštuje, pa onda da gledam ljude kako padaju u depresiju, hehe, ALI PRC, ZA'EBO SI SE, CURA SVE TO POSTIGLA, nadam se ne na račun mentOlnog zdravlja.
Još samo posuti šljokicama, u pozadini pustiti Sergeja i umotati obojenim celofanom iz Turske i dobijete tipičan primer alfa ženstvenosti. Simpli febjulus.
-E, bubim te, idem sada na hor, posle na faks, pa onda na ples, pa onda u svemirski brod da pozdravim mog bubilija, pa onda da se spremim, ništa, onako na brzinu samo i onda da upišem one dve desetklice, pa na aerobik. Ti? -Evo..... Idem da sedim u kući i gledam onu epizodu sa Molderom kad se neki lik ubaci u njegovo telo i onda krene da živi njegov život i uzme da se kida kad vidi kakav je Molder neviđeni jadnik. Mnogo volim tu epizodu.
Mali prozor na kupatilu koji je tako idiotski napravljen da gleda komšiji direktno u dnevnu sobu. Kad god udjete u kupatilo videćete njega, i nećete znati šta da radite u toj situaciji.
Zdravo komšija. Dobar dan, kako je? Evo nije loše, kenjaš malo a? A malo, valja se. Jašta.
Idem ti ja tako jednom kroz šumu, kad odjednom neko pištanje začujem. Pogledam bolje šta je to, kad ono jedna guja pišti u procepu, ni tamo a ni ovamo. Uzmem granu, razmaknem ono stenje, guja ispuzi, pa mi ljudskim glasom progovori: Hvala ti, čoveče, što si me danas spasio. Kada ti zatrebam, ti samo zvizni, ja sam sin zmijskog cara, i moj otac će doći da ti pomogne. Idem ja dalje kroz šumu, preko potoka prelazio, kad ono odjednom u vodi nešto se šareni. Šta li će to biti, pomislim ja, kad imam šta videti: davi se leptir, veliki ko šaka čovečija. Ja se sažalih, pružih mu granu, on se uspuza uz nju, pa mi ljudskim glasom progovori: Hvala ti, čoveče, što si me danas spasio. Kada ti zatrebam, ti samo zvizni, ja sam sin cara svih leptirova, i moj otac će doći da ti pomogne. Izađem ti ja iz šume, kući se vraćao, kad ono na pešačkom prelazu ugledam gde stoji jedna baba sa hodaljkom, ne može puta preći nikako. Ja se sažalim, pod ruku je uhvatim i preko puta prevedem. Tada baba ljudskim glasom progovori: Hvala ti, čoveče, što si mi danas pomogao. Kada ti zatrebam, ti samo zvizni, ja sam ćerka majke svih baba, i moja majka će doći da ti pomogne. Prođe otad nekoliko godina, na sve te zgode ja sam bio i zaboravio, a zviždukao nisam nikako, ni da se zaboravim pa da nešto zasviram, jer sam neveseo bio, neka beda došla među narod, porezi i nameti se nakupili, radi i radi po ceo dan, ne možeš golu decu prehraniti, a kamo li da za tebe nešto ostane. Još mi žena umre od čume nekakve, deca mi ostaše, a ja ne znam šta ću s njima. I jednoga dana, zbog duga banci, na doboš kuću i sve u kući mi stave. Deca plaču, kažu: Tata, kako ćemo mi sada? Ja im velim: Strpite se, moji siroti, odoh ja da pitam majku. Čudno me gledaše, al ućutaše. I krenem ja u goru, a sve u nedrima stežem konop što sam ga krišom iz štale izneo. Kad zađoh dovoljno duboko, izvadim konop, oko grane ga prebacim, omču napravim, i na vrat je namaknem. Mreti se mora, pa bog. Tad se najednom setim zmije, babe i leptir, pa se od sve muke malo i nasmejah. Hajd da zviznem, rekoh sebi, pa šta bude da bude, neće biti gore. Zviznuh, kad ono sa svih strana povrveše zmije, nagrnuše leptiri i buljuk baba oko mene kao da iz zemlje iskoči. Progovori prvi car sviju zmija: Šta je s tobom, čoveče, što to dušu hoćeš da ogrešiš, sebi život da oduzmeš? Ako je zbog bolesti, ja ti mogu pomoći. Ima jedna trava, ozdravnik se zove, očas ću ti je doneti, i svaku će bolest odagnati, ma koliko teška bila. I zdrav bićeš doveka. Progovori druga mater od svih baba: Šta je s tobom, čoveče, gde će ti duša, s vragovima u kazanu da se kuva? Nego reci babi, ako si bez nekog dragog ostao, zna baba čini svakojake, da ih izgovoriš u noći bez meseca na raskršću, i kost iz mrtvačevog groba u reku da baciš, vratiće ti se u život kao od majke rođen ponovo. I živećete srećno do kraja života. Progovori treći car svih leptirova: Šta je s tobom, čoveče, duše ne greši što ti je bog dao, nego gledaj kako možeš da se spasavaš. Ako je zbog ljubavi, ja čudotvoran cvet znam, ubraću ti ga, pa kad duneš u njega, ona će ti dotrčati, i ludeće za tobom dok vas smrt ne rastavi. Stadoh pa pomislih: bolestan jesam, evo kičma me žiga već godinu dana. Da sam bez žene ostao, ostao sam, ima tome, a deca majke nemaju. Da u ljubavi sreće nemam, istina je i to, nije posle ženine smrti nijedna za mene htela. Al nije to što nude oni meni to što meni potrebuje. Sve nešto mislih, ali nikako da smislim kako nevolje svoje da se ratosiljam uz pomoć koju mi nude ovi čudni svati. Počeh: Čujte, braćo i sestre, biću iskren. Niti zdrav sam, nit u ljubavi sreće imam, a i žena mi se nedavno prestavila. Nego, na doboš mi ode kuća zbog duga banci, a novaca nemam, posla nemam, siromah sam puki, bez igde ičega. Pa ako biste mi oko tog kredita mogli pomoći...
Pogledaše sve troje u mene, zgledaše se između sebe, pa zmijski car progovori: Ej, nesrećniče, kukala ti majka, od sveg zla, ti najgore napravi. Pa slep kod očiju svoj život upropasti. Pa decu svoju bez krova ostavi. Ej, čoveče, gde ti glava beše, i na šta si mislio? Ja zapletoh jezikom: Uzeh kredit u švajcarcima... kamatna stopa bila povoljna, franak stabilan, paritet evra i franka... rekoše da se neće menjati, grejs period tri godine... a dobio i besplatnu karticu za petnes posto popusta u Tempu... Zgledaše se zmija, leptir i baba, pa mi ovako jednim glasom progovoriše: Eh, bedni čoveče. Da si bez zdravlja, ljubavi ili koga milog ostao, sve bismo mi tebi povratili, i sreće bi imao, i da se ceo život veseliš. Mi dajemo ono što je nama od boga dano. A u vaše ljudske stvari mi ne diramo. Sad odosmo, a ti gledaj šta ćeš, pomoći ti nikako ne možemo. I nestadoše isto kao što su se stvorili. Držim sada rukama ovu štranjku oko vrata, ne znam šta ću sa njom. Vetar odnekud krenuo da duva ko da se pomamio, pa se grana mrda levo-desno. Kamen mi se klizav pod nogama klati, i nikako da se smislim: more, da ga izbijem sebi ispod nogu, il da skidam konopac sa vrata, pa natrag u selo. Čekam i čekam, al nekako
