Kasni mi
Rečenica koja te zatekne nespremnog, izgovorena od strane devojke, paničarke, koju poznaješ taman toliko dugo da joj broj telefona još uvek ne znaš napamet. Niti njenu prirodnu boju kose.
Grom iz vedra neba!
Smak sveta! Kraj, ništa više neće biti kao pre.
A verovao si da su šanse da ti se ovako nešto desi, baš sada, jednake verovatnoći da je vetrenjača iz Servantesovog Don Kihota, zaista div.
- Halo?
- Ja sam bubili. Izvini što te zovem ovako kasno, ne špijuniram te više, svega mi. Znaš da te ne bih budila u ovo doba da nije nešto hitno.
- Ooo da, znam.
- Znaš, danas sam ceo dan nešto nervozna i preosetljiva. Tri puta sam zaplakala na „Oči boje duge“. Mamin ručak nisam mogla ni da pipnem, sve mi nešto muka bilo, a znaš koliko volim podvarak. I još na sve to, ceo dan na TLC-u puštaju neke emisije o bebama, kao da znaju. Bubili? Je l’ ti to hrčeš? Ladno hrčeš! Sram te bilo, svinjo bezosećajna! KASNI MI!
- Čččč...čekaj, stani. Kako kasni? Zašto kasni? Jesi li ti sigurna?
- Nego šta sam! Sve simptome trudnoće imam, nisi me slušao!
- Dooobro, polako. Samo bez panike!
- Ne paničim!!!
- Slušaj, jutro je pametnije od noći. Lezi lepo, spavaj, pa ćemo sutra ujutru da rešavamo to, m?
- Kako to misliš da rešavamo?! To? Beba je za tebe TO?! Hoćeš da abortiram, jel?! Kao znamo se mesec dana i te priče? Nema šanse! Rodiću ga!
- Halo, halo...Jelena?
Ok. Spustila mi je slušalicu. Nema veze. Bolje je tako...
I šta sad u pičku materinu? Jebote, imam 22 godine, još sam na faksu, moji me izdržavaju. Ma nema šanse, ne mogu da je oženim. Znamo se mesec dana. Nismo mi jedno za drugo. A nismo ni neki par, k’o kera i bandera smo. Ne znam ni kako joj se pudlica zove, koliko ispita ima do kraja, koje joj je boje kapija. Jebote, pa ja ne znam ništa o njoj! Smiri se, Nikola, smiri se. Pokušaj da odspavaš, tri sata je, ustaješ u pola sedam...
Čekaj, pa gde ćemo živeti? Kod mene nema mesta. Šta ako nosi trojke? Moraću da se zaposlim na građevini kod ćaleta. ĆALE! Jebote, ubiće me ćale! Dobro, pa i on je mene napravio sa 20. Znam, reći će: "To su bila druga vremena!". Kako da mu saopštim uopšte, ima slabo srce, neće izdržati. Juče mu se slošilo kod kuma Ranka na svadbi. Svadba! Sigurno će hteti veliku svadbu, pričala mi je da ima mnogo rodbine. Mrzim ta opštenarodna veselja! Ma ne, nećemo se uzimati. Priznaću dete i gotova priča. Plaćaću elimentaciju, nisam ja nikad bio skot. Viđaću ga vikendom. Pa da, vodiću ga i u vrtić ako treba, odlaziti po njega. Pa kad ga odvedem prvi put na pecanje, a on onako mali, jedva 5 godina, pa se kikoće pored vode. Vodiću ga i na upis u prvi razred, moj junak mali, veća torba od njega. Tačno ga vidim. Grli me na hodniku i gleda njegovim malim bečatim okicama i kaže: „Biću dobar, tata.“ TATA! Pa ja sam nečiji tata! Moram da zapalim pljugu, razbio sam san.
Dobro, moram reći mojima. Ljutiće se par dana, pa će ih proći. Kao i ono kad sam pao godinu i kad me murija uhapsila posle Derbija. Derbi! Jedva čekam da ga odvedem prvi put na stadion. Kupiću mu šal i duksić, biće pravi mali navijač. Junak tatin! A šta ako bude žensko? Šta onda? Nikada sebe nisam video kao oca devojčice. Mada, slatke su onako male, u haljinici i šnalicama u kosi. Biće lepa devojčica. Samo da ne povuče na mene velik nos. Biće bečata na mene, garant. Princeza tatina. Vrtirep mali, sa dugom crnom kosicom. Smaraće me da je vodim na balet i ritmičku gimnastiku, vodiće je taja njen. Učiću je od malih nogu šta je prava muzika. Izbaciću Pink iz memorisanih kanala. Ja ću joj izvaditi prvi mlečni zubić i staviti joj ga pod jastuk. Čitaću joj Andersenove bajke pred spavanje...
Nikola, o čemu to razmišljaš? Otišao si predaleko. Ništa to još nije sigurno. Nema veze, svanulo je, moram da odspavam makar ovih pola sata dok ne zazvoni alarm...
A šta ako mi zabrani da viđam dete? Ako se odseli u drugi grad? Ne daj Bože uda za nekog drugog?! Neki rmpalija da mi vaspitava dete! Nema šanse! Oženiću je, pa da. Nije ona toliko loša. Nije čak ni ružna. Ako izuzmemo klempave uši i krive noge. Dobro, i govornu manu. Al’ ima lep osmeh. I oči su joj lepe. Ima koji kilogram viška, ali nije to ništa. Pa eeej, nisam ni ja žgolja, fin smo par, onako kad stanemo jedno pored drugog. Nije čak ni ljubomorna. Preterano. Samo dva puta je pravila scene do sada. Ništa to nije. Čak je i palačinke pravila za moju ekipu kada smo se okupili da gledamo tekmu. A slatka je... To je to! Rešio sam! Provešću sa njom život! Rodiće mi malo voljeno biće. Imam plan. Saopštiću mojima ujutru, pa kud puklo, da puklo. Oni nam sigurno neće odmoći. Uselićemo se u babin stan, stanare ćemo otkazati od sledećeg meseca. Ja ću sam da ga okrečim. Mića će da mi uradi stolariju. Nebojšu ću zvati da mi sredi kupatilo. Duguje mi. Dečiju sobu ćemo da uredimo sami nas dvoje. Srušiću i onaj krivi zid, napraviću šank. Gajba će nam biti ko bombonica. FLEKICA! Tačno, Flekica joj se zove pudla. ŽENIM SE! Ako treba svadbu, dobiće i veliku svadbu! Moram sutra da javim ortacima. Ko ga jebe, jednom se živi! Biću prvi ćale u našem društvu. Jebote, ponosan sam na sebe. Tražiću da prisustvujem porođaju.
Alarm?! Kad pre? Toliko od spavanja. Nema veze, sredio sam svoj život. VOLIM JE! Savršena je! Zaprosiću je. Danas. Odmah! Moram da je pozovem!
- Halo, ljubavi. Jesam li te probudio? Nisam? Dobro je. Slušaj me. Sve sam isplanirao. Dolazim večeras do tebe. Što? Izlaziš sa drugaricama? Pa dobro, dolazim onda popodne, da se dogovorimo nešto. Otkud sad to? Što da ne dolazim? Boli te stomak? Nema veze, ovo ne može da čeka, rešio sam da te...aham, dobila si, pa dob...ŠTA?! DOBILA SI! Kako dobila?! Zašto dobila?! Jesi li sigurna?! Ne vičem! Noćas dobila? Kako možeš to da mi uradiš? Kako šta?! Pa jel znaš šta si mi sad uradila? Jel znaš?! Sve si mi snove srušila! Da, ti meni! Sinoć si mi rekla da ti kasni! Koliko?! Kasnilo ti je dva dana?! DVA DANA?! Eeej! Pa jesi li ti normalna?! NE VIČEM!!! Ja sam noćas već vodio decu u školu i na balet, a ti mi kažeš da ti je kasnilo samo dva dana?! Ti se bre igraš sa mojim osećanjima! Ne mogu da se smirim! Kako da se smirim?! Ne znam kad se vidimo. Zvaću te. Ajde.
I šta sad? Nemam više dete. Nema ni svadbe...ničeg više nema. Opet sam sam. Sa podočnjacima od neprospavane noći. Nema veze. Kad malo bolje razmislim...i nije bila neka riba.
Ljudi koji kupuju pola hleba
Ne troši nepotrebno reči. Ne očekuje osmeh od kasirke, ne zaviruje u frižidere, rafove i sitnice na kasi. Ne zanimaju ga cene bombonjera i alkohola sa gornjih polica. Skroman i ćutljiv, Stoji mirno i nesigurno čekajući da dodje na red, ispred njega se otvara plastična kesa i guta pola vekne belog i malo mleko u tetrapaku. Nema za bolje. Smešta blic pod mišku, otvara izandjali novčanik...Pravi se da pretura po pregradama, iako zna da novac stoji samo u jednoj, uvek u jednoj. Zavara se na tren. Čeka tri dinara kusura i primećuje prezrive poglede nervoznih Rembrantovih silueta iza njega koje čekaju red. Iz plastificirane stranice novčanika izviruju radoznalo slike bivše žene i dece koja su sad već odrasli ljudi, koji su se sad već upoznali sa životom i čiji osmesi odavno ne blistaju kao na fotografiji. Primećuje ih nestrpljiva devojka tik iza njega i razmišlja kako je na nekoga podsećaju. Možda na nekoga iz osnovne? Čovek ispred uzima kusur i uz blago dovidjenja odlazi, i ona dolazi na red. Vadi na pokretnu traku kase šampon, dezodorans, nestle, uzima cigare...U ruci drži pola integralnog hleba koji čeka da bude zapakovan. Razmišlja kako je debela. Možda i više nego debela. Mora izbaciti ugljene hidrate, pola hleba za jedan dan je i previše... Daje karticu i čeka na njen povraćaj, iza nje stoji golobradi klinac, brucoš, pun testosterona i energije, gleda devojku ispred i misli da li bi je kresnuo ili ne, nije zgodna ali je odnegovana, ipak bi, zašto ne? Pristala bi na sve, verovatno je očajna zbog izgleda...Pazaruje paštetu, majonez, jogurt, domaćica keks i pola hleba, cimer mu je žešća pederčina i ne dele ništa. Zašto bi mu ostavio polovinu hleba kad je kreten, ko ga jebe neka kupi sam sebi. Plaća, upućuje kasirki osmeh koji ostaje da lebdi negde izmedju, neuzvraćen. Nije nešto, mada - karao bi je, što da ne. Ostavlja dva dinara kusura i odlazi. Sredovečni čovek stiže na red, ovlaš baca pogled na naslovnu stranu novina i mršti se, crna hronika ga zamara, fudbal je namešten i prestao je da ga prati, dobro zna da izbori ništa neće promeniti...Doktori ubili malu Nadju. Vreme nepogodno za meteoropate. Svakog dana osvojite blic stan...Susreće ispitivački pogled mršave kasirke koja netremice zuri u njega i u pola vekne hleba u njegovoj ruci, verovatno se pitajući šta je ovo danas i kakva je nju zla sudbina poslala na zemlju da je izrabljuju po marketima za sedamsto dinara dnevno. Rezignirano pita:
- Zar ste pola čoveka da jedete pola hleba? Nećete uzeti ceo?
- Ne. Nemam sa kim da ga podelim.
Gazela
Животиња, не мост.
Пасји живот је милина, газела је сјебана. Стрес, стрес, стрес. Не можеш ни воду да попијеш а да нешто не проба да те поједе.
Трава, трава, трава, помера се трава ЛАВ ЈЕБОТЕ, ЛАВ, СРАЊЕ СРАЊЕ СРАЊЕ ветар, добро је, трава, трава, трава, друга газела још газела, још, још, добро је, можда неће мене да поједе нешто, трава, једем траву једем траву, газеле око мене, беже СРАЊЕ СРАЊЕ СРАЊЕ СРАЊЕ ХИЈЕНЕ ХИЈЕНЕ ХИЈЕНЕ не, добро је, аукурац, јури се дечурлија, трава, трава, вода, вода, пијем воду таласи СРАЊЕ СРАЊЕ КРОКОДИЛ У КУРАЦ У КУРАЦ ИДЕМ У КУРАЦ ГОТОВО ЈЕ ветар, добро је, опет цимање, доста воде, трипује ме вода, блато, прашина прашина прашина уууууу дрво, хладовина до јаја, ходамо, нећемо стати сви али ко их јебе жедне, трава трава дрво хлад, шта је то на дрвету ЛЕОПАРД СРАЊЕ ЛЕОПАРД ГОТОВО ГИНЕМ ГИНЕМ СРАЊЕ ЛЕОПАРД аааа шупичку материну мајмунску упишах се неко се дере ШТУРА ШТУРА ШТУРА, ЛАВ ЈЕБОТЕ, СТВАРНО ЏАДА ЏАДА ВАТАЈ ЏАДУ у до јаја, скењали су неког рандом Гнуа нису мене трава трава трава ветар ветар...
И тако сваки дан, сваки минут, нон стоп. Аукурац.
Dokon čovek
Kod nas Srba svaki čovek koji radi nešto.
- Gledaj Mile što zasadio cveće u dvorištu!
- Ma pusti budalu dokon čovek!
- Krenuo sam u teretanu i na trčanje.
- Uuu brate al' si ti dokon! Ajde bre s nama na buksnu
- Šta je sa popom? Što krsti jariće?
- Ma dokon čovek
Normalna devojka
Ideal svakog muškarca. Devojka o kojoj sanjaju, ona koja bi bila uz njih u dobru i u zlu. Ona kojoj se poveravaju, ona koja brine o njima i koja ih voli bezuslovno. Ona koja se ne šminka previše, oblači se pristojno, lepo je vaspitana, dobro kuva i ume da sluša i savetuje. Medjutim, kada je pronadju, dodeljuju joj titulu najbolje drugarice.
- Deki, znam da si smoren, ali digni glavu gore, znaš da uvek možeš da računaš na mene. Ako ti bude trebao razgovor, znaš da uvek možeš da me zoveš pa makar bilo 3 ujutru. Adje, dodji kod mene sutra, praviću ti palačinke.
- E, car si. U jbt, izvali onu plavušu, kakva pi*ka. Kakave sise, jaaaaaao, oženio bih je!
Omladina
Nesto najgore sto postoji. Jos ako je u kombinaciji sa "ova danasnja", pa to ne vredi ni po kurca. Tako bar kazu ovi sto vise ne spadaju u tu grupu. Cudna je stvar sto ta "danasnja omladina" ni pre 10 godina nije valjala ni po istog onog kurca pa je opet vecina izrasla u kol'ko-tol'ko normalne ljude. Ovo je i najbolji pokazatelj da je mladost k'o seoska kurva. Dok uzivaju u njoj, svima odgovara. Pocinje da ne valja tek kad dodje red na nekog drugog.
-Ma sta koj' kurac, ta danasnja omladina, to se ne zna casnog krsta. Secam se ja kad sam bio mladji, pa to je bilo druzenja, bilo igranki... Jok k'o sad, prvo puste neku muziku pa mlate glavama k'o bikovi u jaslama. Posle popiju dva piva i smrcu onaj dzoing pa ujutru ne znaju ni da l' su se jebali ni ko je koga jeb'o.
Na dobrom ste putu
Reči podrške od strane profesora tokom ispita, kada koleginica, usled preznojavanja zbog toga što ne zna odgovor na pitanje, otkopča prvo dugme košulje.
5 Faza pijanstva
Faza 1. Ovo je prva faza pijanstva. Uglavnom si tada malo pripit, ali ti mnoge genijalne ideje dolaze na pamet. Takođe imaš dobronameran i nadasve pametan savet za svakog svog prijatelja, i ne libiš se da deliš te savete čak i kada ti ih niko ne traži.
Slabije čuješ, pa i glasnije pričaš.
Faza 2. Ovo je već prvi korak ka ozbiljnijem pijanstvu. Najednom, lepši si od Bred Pita, šarmantniji od Džordža Klunija i imao si više žena i švalerki nego Fidel Kastro i Josip Broz Tito zajedno.Takođe, počinješ da namiguješ svim devojkama u kafiću/kafani/restoranu/gdegod, jer si primetio da sve one gledaju baš tebe, ne zato što si pijan kao zmaj, već zato što si lep kao Dionis.
U ovoj fazi malo gubiš moć da hodaš pravo, ali ništa ozbiljnije.
Faza 3. Osećaš se bogato. Ovde se već gubi kontakt sa svetom običnih smrtnika, jer niko nije bogat poput tebe. Naručuješ pića za ceo kafić/kafanu/restoran, za celu ulicu, a u kritičnim situacijama i za celo naselje u kome se dati ugostiteljski boravak nalazi. Naravno, ni u jednom momentu ne pomišljaš koliko sedamnaest tura za osamdeset ljudi u kafiću može takošta, ali, to i nije bitno, jer si prljavo bogat!
U ovoj fazi vid počinje da vara, pa cura "tenk" može izgledati privlačno. Oprez u ovoj fazi !!!
Faza 4. U datom momentu niko nije jači od tebe i spreman si da svakog naučiš pameti, možda samo zato što ti se ne sviđa na koju stranu češlja kosu. Sve bi ti to uza zid pa metak u čelo, bez obzira što je možda baš taj koga “disciplinuješ” u datom momentu traženi kriminalac koji je pobio 300 ljudi, ili prvak sveta u karateu. Tebe to ne zanima, jer ti ne može niko ništa.
U ovoj fazi je veoma otežano kretanje, i ako si u kafiću često ćeš udarati od stolove dok se krećeš. Na to se može desiti da razni likovi prilaze tvojim prijateljima i traže da te smire.
Faza 5.Ovo je kraj. PIjan si toliko da ne možeš u glavi da sastaviš smislenu misao, a kamoli da je izgovoriš i u datom momentu počinješ da izvodiš trista kerefeka, ali ti to nije bitno, jer tada postojiš samo ti i svemir. Niko drugi niti postoji, niti može da te vidi. Niti ti o tome razmišljaš. Zamišljaš ili tripuješ da plivaš u reci piva/rakije/čega god, i pokušavaš da popiješ što više možeš, a u stvari se sam vrtiš na podijumu i zevaš k’o riba na suvom. Počinješ da pevaš i uzvikuješ “Sex, sex, sex on the beach” iako je skoro četiri sata ujutro i sviraju se poslednji narodnjaci pred fajront.
Totalno zaboravljaš sve u skorijoj memoriji. Bilo da je to korpa od cure, krediti, padanje na ispitima. Ama baš ničega.
Da prostiš
Narodski izraz, predviđen da ukloni seksualnu konotaciju iz rečenice.
S druge strane, pokazatelj koje sve rečenice narodu imaju seksualnu konotaciju.
- Uganuo sam zglob na nozi. Mislim da će mi trebati, da prostiš, štap.
- Hoću da zalijem cveče danas. Znas li gde je, da prostiš, crevo?
- Kako ste putovali? Joj, ne pitaj! Loš put strašno...Velike su vam, da prostiš, rupe.
- ...To je onaj svetac što je, da prostiš, izvadio mač.
- ...I publika se, da prostiš, digla.
- ...I tu pukne ventil i celog me, da prostiš, isprska.
Opaaaaa!
Konkluzija. Krajnji argument. Apsolut.
Svijetlo oružje za diskusiju Izabranih koje garantuje suverenu dominaciju nezavisno od oblasti o kojoj se raspravlja. Glasna, ali neočekivana esencija pobede koja izranja iz ovog uzvika deluje jednosmnerno, jednom i za svagda pokopavajući sagovornika zajedno sa svim njegovim argumentima.
Zasluženo kao mit prepričavan od davnina, ovaj Retkima dostupan maherski potez drevnih besednika još nije dobio validan protivargument u modernoj retorici.
Fedex: mnogo jadno
V for Vagina: Hvala fedex, cenjeni autore.
Fedex: ajde lepo banuj me zato sto sam upravu
V for Vagina: Nažalost, nemam tu mogućnost.
Fedex: e onda mi popusi kurcinu opaaaaaaaaaa
a moze i tako
Kada nekom objasnjavas kako nesto da uradi a onda neko sa strane uskoci i kaze pet puta laksi nacin . Onda se izvadis sa " a moze i tako " da nebi ispao glup.
-Ganci prodaje sprej protiv muva na pijaci :
- Uhvatis muvu , savijes joj krila iza ledja i prsnes joj ovaj sprej u oci i odma ima da crkne .
- Cekaj , ako sam vec uhvatio muvu mogu odmah da je ubijem , stace mi sprej ?
- a moze i tako ...
Telefonsko pozivanje Beograda
Ноћна мора сваког шефа, директора или таквог неког главног курца експозитуре из унутрашности.
Пошто је, јелте, већина седишта фирми у БГ-у, телефонски позив ка сржи компаније улива страх у кости на само помињање те појаве, јер мисле да су преко пута жице бића са три руке и четири ноге који преко фона могу да те залепе шаком у главу. Ова појава се са шефова преноси и на остале запослене који прекидају везу кад их зове тетка из главног града.
- Рајко, имамо проблем око суме новца.
- Не зови ме Рајко него господине директоре, јебем те блесава. Шта је било?
- Нешто није добро, и минусу смо 465 динара. Не можемо наћи грешку. Мислим да требате позвати Београд.
- Ауфф :откопчава горње дугме кошуље и зноји се по челу:
...
- Ало, ало, јел то Београд?
- Јок, ја сам Мара, овде кувам кафу, али секретарица оде негде па каже да се јављам док се не врати.
- Добро, зовете се Мара, али из Београда?
- Не, не, ћаћа ми је дошао са Косова, а матер из Лике, ко зна где су се спанђали, ваљда преко неких заједничких пријатеља.
- Не питам вас то, него да ли сте сад у Београду у главној експозитури наше банке?
- Ма јесам, али путујем сваки дан. Некад аутобусом, а некад ме и муж вози, скупо гориво вражију им матер америчку, шта смо им ми криви. Једва чекам да се Шешeљ врати, биће револуција!
- О јебем ти матер и теби и мужу и ћаћи и Београду, јебене будале наркоманске. Мрш у курац, јебите се манекени!
Videćete vi kad se Šešelj vrati
Rečenica koja, pored bedža sa Šešeljevim likom, predstavlja glavni simbol radikalske religije. Kao što se Hristos žrtvovao zarad spasenja ljudskih duša, tako je i doktor Šešelj otputovao put Haga gde trpi muke Srpstva radi. Na isti način kao što hrišćani veruju u drugi dolazak Hristov, ili Jevreji u pojavu Mesije, tako i radikali veruju u skori povratak Vojvode, koji će konačno dovesti SRS do vlasti a samim tim i Srbiju do Veličine.
Usled obilatog korišćenja, ova izreka proširila se i među neradikalskom populacijom. Naravno, kao što u takvim prilikama biva, originalna ideološko/religijska konotacija je u velikoj meri razvodnjena, a kontekst u kome se izreka može upotrebiti znatno proširen. Među običnim svetom, ona simbolizuje postojanje neizbežne kosmičke pravde i predstavlja zamenu za pomalo zastarele izreke "Bog sve vidi" i "čekaj samo da se otac vrati kući".
- Jebem ti sve, opet su mi uvalili nedopečenu pljeskavicu!
- I meni! E, samo kad bi u krugu od kilometra postojalo makar još jedno mesto gde može da se jede u ovo doba ne bih više zakoračio u onaj Mance, majku im njihovu vavilonsku!
- Desiće se i to jednog dana. Videće oni kad se Šešelj bude vratio iz Haga!
------------------------
- Halo, što te nema?
- Brate, ne mogu da isparkiram kola, neki konj me zagradio!
- Pa dobro, pozovi pauka.
- Druže, ne mislim na konja u prenesenom značenju, znaš da živim na Čukaričkoj Padini... čekaj evo ga ide neki Ciga!
- Izvini kume, evo sad ću sklonim ovog mog odma...
- Pa dobro sunce li ti tvoje, je l' ja zbog tebe da kasnim! More, videćete vi kad se Šešelj vrati, nećete više moći da vezujete te vaše zivotinje gde god vam se digne!
-------------------------
- Ne mogu da verujem. Prevarila me je. Posle svega što sam činio za nju. Nabila mi rogove sa onim bilmezom. Kurva! Mrzim je!
- Ne tuguj, prijatelju. Ti ćeš naći bolju, a ona će dobiti svoje kad se Šešelj vrati.