Uglavnom najbolje ribe na televiziji, uvek doterane, nasmejane, neretko i baš lepe, ali kako bi ovaj divni sklad bio narušen, moraju ili da mucaju, ili da pričaju kao da su pročitale dve i po knjige u životu, da sriču ili da im je jednostavno boja glasa relativno slična zvuku kočenja formule jedan.

Po pravilu posao su dobile preko veze ili preko kreveta, obavezno studentkinje žurnalistike (najčešće nekog brzog kursa koji vodi neki od naših najpopularnijih marketinških i novinarskih mogula), govore više stranih jezika, obožavaju pop kulturu, Opru i Miru Adanju Polak, bentlije, egzotična krstarenja i naravno racku.

Životna želja im je sopstvena autorska emisija, a najčešće završe na nekom od onih "koliko ima "sisa(ubacite nasumičnu reč) na slici" kvizova gde njihova superiorna elokvencija može da dođe do izražaja, kao i ostali atributi koji, po pravilu nisu zanemarljivi.

Posle nekih desetak godina pušenja kurca direktoru televizije kako bi zadržale i taj jadni posao, određeni procenat ovih superstarova domaće televizijske scene zasluži da se pojavi kao sporedni gost koga niko ne prepoznaje u nekoj tok šou emsiji (pod uslovom da se i posle tih silnih godina i dalje fizički dobro drži) koju vodi znatno mlađa, uspešnija i arogantnija koleginica(koja je u 20% slučajeva zaslužila to mesto, a u ostalih 80% samo bolje hoblala gedoru i eventualno ga primala u dupe, i to od istog direktora) koja je sve vreme pobednički gleda i postavlja joj pitanja o karijeri likujući i aludirajući na njen uspeh a apsolutnu propast jedne od naših heroina, koja mora sve vreme kiselo da se smeje i trpi, nadajući se dobrom rejtingu i eventualnom honorarčiću uz neki bonus felacio.

Ako nekoj od njih za vreme emitovanja (ako ima sreće da ide uživo) ispadne jedna sisa pred kameru, ili bude te sreće da upeca neku javnu ličnost i šeta se sa njom po gala večerama beogradskog džet seta, ima šanse da bude upamćena i da ostavi bilo kakav trag (ne onakav kakav bi bio pohvalan, ali opet trag), a ako ne, onda jednostavno padne u zaborav onog trenutka kada bude smenjena i umesto nje postave drugi par pričajućih sisa pred kamere.

Ulošci koje koristi Larisa u zemlji čuda i ostale navijačice, huliganke i Ultras ribe.

Круна каријере сваког академског радника, његова лична Библија, врхунац његовог знања који осликава вишегодишњи рад и труд. Истовремено представља његов лични допринос томе да га све колеге и хиљаде студената замрзе за сва времена.

Суштина је у томе да редовни професор, који је прошао сва могућа и немогућа усавршавања, тренигне и стручне семинаре у једном тренутку доноси одлуку да напише сопствени уџбеник, уместо да преведе страни или настави да користи уџбеник одавно преминулог колеге.

Тим уџбеником планира да ућутка све завидне колеге које причају да је средио докторат преко странке, да натера распуштену студентарију да изговара његово цењено име са дужним страхопоштовањем, да наведе бившу жену да исече вене јер га је оставила и оптужила да је способан једино да паламуди о тој старој књизи коју зна напамет.

О његовом уџбенику има годинама да се распреда у свим академским круговима. Не може он да напише обичну књижицу од 200-300 страна, као што је то урадио његов колега који предаје на факултету у Косовској Митровици. Ипак је он велики дрмр, експерт у својој области, гостујући професор на више страних универзитета - све то мора да буде кристално јасно када се отворе корице.

Уџбеник мора бити толико добар да се због њега посвађа на крв и на нож са завидном колегиницом са предмета која пак тврди да је њено штиво квалитетније и лакше за интерпретацију. Због тог уџбеника ће јој ударити шамар на сред колегијума, пред свима обрисати дупе сликовницом коју она назива својим делом и одлучно одбити да је појебе када му то следећи пут затражи. Нетрпељивост ће пренети и на децу којима ће забранити да икада проговоре реч са њеном децом. Његово дело је тога вредно!

Будући да нема услове да измисли рупу на саксији и открије нешто ново, преостаје му једино увођење терминологије коју још нико није употребио и невероватних метафора које му падају на ум у тренуцима највеће инспирације.

Тешко јесте али уџбеник мора имати исту особину коју аутор проналази у себи - врхунску ненадјебивост.

Deo posade đubretarskog kamiona koji visi na šipci pozadi.

Его и алтер его сеоског ветеринарског техничара, који након успешно обављеног посла изненади све својим кулинарским способностима.

- Doajen čitaonice je student ili apsolvent u zrelijim godinama čije je uobičajno stanište biblioteka, čitaonica a ponajviše javne površine ispred takvih ustanova.
- Doajen čitaonice veoma rano dolazi u čitaonicu, na prvi pogled time odajući sliku marljivog i karakternog intelektualca. Iz čitaonice odlazi uglavnom sa prvim sumrakom, bez obzira na godišnje doba.
- Doajen čitaonice iz dana u dan, već godinama, zauzima isto mesto u čitaonici, jer ukoliko ne sedne na „svoje“ mesto on nikako neće moći da uči.
- Kada Doajen čitaonice zauzme mesto u čiti, on precizno složi svoje materijale za učenje i izađe, jer vreme je za pauzu.
- Doajen čitaonice u velikom broju slučajeva nema vrat, ali zato ima upadljivu gestikulaciju i šabanske manire.
- Najčešće nećeš znati ime ili nadimak Doajena čitaonice ali da se ti pitaš najradije bi ga nazvao Teleća Glava.
- Doajen čitaonice obično nosi vijetnamku jer je dosledan trendovima aktuelnim još od svog upisa na fakultet.
- Doajen čitaonice značajno više voli leto nego zimu jer je tada bleja na klupicama ili zidiću kvalitetnija.
- Doajen čitaonice je pasionirani konzument duvana i kafe sa automata, i taj ritual spreman je da obavlja na svakih pola sata.
- Kada Doajen čitaonice krene u pravcu sale za učenje samo naivan molekul može pomisliti da će tamo i završiti. Zapravo, on je krenuo po još jednu, uzastopnu čašu kafe čemeruše.
- Doajen čitaonice je alfa-doajen i obično se kreće u krdu vicedoajena, svojih vršnjaka.
- Doajen čitaonice se vanredno razume u politiku, ekonomiju, halo oglase, dihtunge na slavinama, masone i zavere Novog Svetskog Poretka, višegodišnje društvene probleme na Šri Lanki, zašto je zapravo izbio rat u bivšoj Jugi, i zapet je kao puška da ti pojasni sve zablude u kojima si se, do tog trenutka, nalazio.
- Doajen čitaonice je heroj opšte prakse. On ima stav o svemu i rado će ti ga izneti bez potrebe da i ti učestvuješ u diskusiji.
- Doajen čitaonice poznaje sve zaposlene u instituciji u kojoj uči ali najprisniji odnos ima sa portirima sa kojima ćeš ga neretko videti u vrlo vatrenoj raspravi.
- Kada ugledaš Doajena čitaonice na svom mestu u čitaonici, taj svečani trenutak će ti zasigurno privući pažnju, jer želiš da znaš na koji volšebni način on sprema ispite. Primetićeš sledeće: Doajen čitaonice će nekoliko puta izviti glavu poput rode ne bi li bacio temeljan pogled na sve prisutne, manje štrebere a više komade, sa kojima deli prostoriju. Zatim će mu pogled 2-3 puta nehotično em letimično preći preko kopije udžbenika iz kojeg uči. Potom će prelistati „24 časa“ a nedugo posle odstupiće od astala jer je vreme za pauzu.
- Kada izađeš na pauzu a u tvom vidokrugu nema Doajena čitaonice osetićeš blagu nelagodu izazvanu neobičnom situacijom.
- Doajen čitaonice prezire kišu - jedinu stvar koja ga primorava da bude nad knjigom duže nego što bi on to voleo.
- Doajen čitaonice u najvećem procentu slučajeva studira pravni fakultet.
- Doajen čitaonice će ti rado posvedočiti o mnogom maleru koji ga je zadesio na ispitu, kako ga profesori mrze a pritom su iskompleksirane budale, i kako ribe završavaju ispite preko kreveta.
- Nadovezujući se na to, najveća želja Doajena čitaonice je da bude asistent ili profesor na fakultetu kako bi mogao da jebe koleginice studentkinje u pauzama između vežbi i konsultacija.
- Doajen čitaonice ne nosi sat jer je za njega vreme relativan pojam. Osim vremena za pauzu koje je apsolutni pojam.
- Doajen čitaonice laganim i bezbrižnim hodom napušta čitu obično zatvarajući knjigu na istom mestu na kojem je otvorio ranije, tog jutra.

Tipična kuća u Srbiji sa isključenom strujom,vodom i telefonom zbog neplaćenih računa.

Postati iskusni seoski jebander nije uopšte lak put, niti je toliko prosto kao što se misli. Zavesti domaće seosko žensko čeljade koje ce pristati sa vama da zalegne u obližnji senjak mogu samo sofisticirane lole sa čitavim nizom prefinjenih i usavršenih osobina, dugo vremena sticanim po seoskim slavama, zadušnicama, a i prenesenim usmenim predanjima sa kolena na koleno. Ukratko, instant tutorijal koji će vas preporoditi u arčitelja mladih seoskih mačketina, u istetovirani lik na njihovim jedrim guzovima i simbol seoske švaleracije da se priča po prelima u narednih trideset godina se sastoji u sledećem:

1. Psihološki stav: Zajeban. Namrgodi se koliko možeš više, seoski jebač nema mesta u srcu za emocije i tugaljivosti. Arči pogledom, pogledom koji govori "žiranti za mene vraćaju kredit, ali bole me kurci, i to ne obični kurac, nego kurčevina". Pljuj na asfalt, bogtejebo! Rakni zelenu šlajmaru, da se razbije o pod kao žele zeka, seljančice to vole. Nikad ne reci ženi da je voliš, umesto toga pitaj je kakvu štalu ima, hoće li njen stari da ti prepiše traktor i priključke, da li joj baba ima kakvih dukata u miraz, nemačku penziju.... Budi jeben da bi one bile jebane. Izlazi po seoskim diskotekama. Nemoj da se smeješ, razbij nekome glavu na početne stihove pesme "Da li da li, da li u galami...". Seljančice to vole. Školu i umetnost ne spominji ni za živu glavu, seljančice bi ti pre nekrofiliju oprostile, bogtenejebo. Seljančice to ne vole.

2. Fizički izgled: Pusti stomatič, uredno ga upakuj u neku Guccxi majicu, sa zmajevima, da svi misle da je pristigla Kineska nova godina. Bilduj, svaki dan. U saksije izlij beton, pa bilduj. Radi hiljade i hiljade sklekova i trbušnjaka. Kupi AirMax trenerku, i izlazi u njoj u
seoski disko, i nemoj imati drugih trenerki osim nje, nemoj ih navlačiti niti ih kupiti. Kupi najbolji telefon, da bi prošao što jeftinije, kupi neki kradeni iz Nemačke. Zaturi ga za pojas. Pribavi fensi torbicu za pod pazuh, u nju natrpaj sijaset kurtona, da se zna da arčis. Seljančice to vole.

3. Motorizuj se: Bez ovog ne možeš biti seoski jebač. Kupi golfa trojku. Crnog, kradenog. Nabudži ga. Stavi mu spojlere, pojačala od 13 hiljada vati, da budeš glasniji od vašara u susednom selu. Što više nalepnica nakači, tu ne možes promašiti jer važi maksima "što više to bolje". Otidji kod komšije Joce Kezmice da ti zatamni stakla za dvadeset evra. Peri auto svaki drugi dan. Spavaj u njemu, živi u njemu. Opremi muzički asortiman, kupi kompilaciju Grand hitova za pičke, DJ Krmka i Seju Kalača za tebe i ekipu.

4. Pristup i prilazak ženskoj: Izbaci kurčinu kad joj prilaziš, utegni tu tvoju nabildanu seksi gusčurdnu u AirMax, podigni trenerku do sisa, da se bolje istaknu. Klati se kad joj prilaziš, namrgodi se, pljuni na pod, prethodno se napij neke šećeruše. Kad pričas sa njom, gledaj u druge pičke. Očaraj je pristupom, evo nekih oprobanih recepata: "Šta je, mala, šta 'oš, a? Jesi zaljubita u mene a, il da te išamaram malo odma', a?",
"Meščini da je tvoj ćaća nama uoči Ilindana pek'o rakiju, a?", "U, jebemtiljeb, ali imaš sisu, mogla bi mleko u zadrugu davati". Nećeš promašiti. Štipni je za dupe predsvetom, najedi se luka pred izlazak. Zagalami, podigni ruku. Istuci nekog cvikeraša, koji je otišao iz sela da studira negde i da se pravi bolji. Seljančice to vole.

5. Ostali saveti: Da si se namirisao Malicijom, mislim da nije potrebno napominjati. Otiđi sa njom na svadbu, napij se da te svi vide, i na kraju traži od nje da te tako pijanog nosi kroz šator. Time ćeš skupiti poene kod seoske ekipe i mlađanih pičića. Zarakijaj se sa njenim starim, pričaj o silaži za bikove, kako je prošli put za Ilindan pala kiša a trebalo kupiti seno, kako cena prasića ovih dana nikad nije gora... Videće da si čovek na mestu. Oženi se, napravi svadbu da je nema u tri susedna sela. Varaj ženu dokle god može da ti se diže. I kad ne može više, opet je varaj. Seljančice to vole.

Srećno u pičarenju, neka te kurton čuva, a pesme Mileta Ignjatovića prate!

Изјава којом Цигани планирају да Вам се ушлихтају и искукају који динар а која остатку света много више личи на увреду него на похвалу.

Idealan pokazatelj napretka domaćeg istražnog sudstva.

Čovek koga odjednom zadese zajedno slepoća, gluvoća i idiotizam.

Upotrebljava se za:
Nije mi poznato, pojma nemam, nisam upućen u to, ne znam šta da Vam odgovorim...sve to u jednom.

Specifičan komad garderobe.

Skloni smo da na vlastiti danima ne obraćamo pažnju i ako stoji na sred sobe, a da za to vreme uporno preturamo po tuđem.

Tip kome se nikako nije dizao,pa pošto je bio filozof i stalno se šlepovao na to,izmislio je pojam "Platonska ljubav" da ga ribe ne bi zajebavale.

Стање духа, трансцендентална раван ума, кулминација доброг расположења, нирвана алкохоличарске професије, клистир злих мисли. Стање које је Ричард Бартон тражио трчећи го по српским ливадама, циркајући шљивовицу на екс и берући беле раде попут босанске шипарице на великом одмору. Да је Далај Лама поклоник чашице, врхунац медитације би му био баш овај људски мод. Авангарда свим осталим кул испичутурама, холивудским или белосветским. Сви су они дркали курац на то како Паја држи чашу и меневрише својим стомаком разгрћући пијане ђилкоше, не би ли дошао до певаљке и уделио јој коју новчаницу међу заруменеле, усјајеле сисиће. Пушити цигарету онако како Хенри Фонда никада није могао ни да замисли. Бити лаф у срцу и у глави. Одбити било шта осим светог тројства кафане, лимене пиксле, каро стољњака и ОНЕ чаше. Хладнији од леда, па ипак темпераментнији од молдавијског макроа. Бити убер човек, способан да попије више него што други наручи. Отварати пиво оком, количину мерити у гајбама, при справљању шприцера рачунати да је увек зима. Једноставно, бити џек, а не трудити се иоле.

Ja sam Reks, irski seter. Živim u stanu na osmom spratu. Sa Gazdom. Juče je Gazda tačno u sedam i petnaest kao i svako jutro u proteklih deset godina otišao na posao. Za to vreme ja sam blejao po stanu i spavao. Gazda se kao i uvek u četiri vratio sa posla i kao i svakog tridesetog u mesecu doneo je svoju platu i jednu polovinu stavio u metalnu kutiju. Kaže da čeka Bolje vreme u kom će je potrošiti. Verovatno je u pravu, ipak Gazda bolje zna. Dok ne dođe takvo vreme on će svaki dan kao i juče sebi spremati hranu, a meni davati onu od prethodnog dana. Juče je nakon jela Gazda kenjao. I ja sam kenjao. Napolju. Tamo sam kao i svaki dan trčao po travi i njušio tragove. Gazda misli da je to glupo, ali ne zna da je to možda jedina stvar koja ostaje iza onih koji su otišli. Tu, uvek na istom mestu, srećem ekipu iz kraja koja konstantno visi na ćošku. Gancija bez oka, Smrdu što mu je brat podleteo pod tamčić. Tada me, u najboljem trenutku, Gazda odvuče kući. U stanu Gazda čita kupljene novine i pati zbog stvari koje ne može da promeni. Verovatno tako treba, to radi cela Gazdina vrsta. Onda ih kao i uvek baca i pali televizor na kom gleda priče o uzbudljivim životima drugih ljudi kojima zavidi. Postaje nesrećan. Juče ga je tačno u sedam kao i svake srede prekinula Vlasnica nadrkanog pekinezera Kokija iz susedne zgrade. Gazda je tada kao i obično pario Vlasnicu. Ona je vikala. Sve isto kao i kod nas samo sa malo manje duše. Vlasnica je posle toga otišla ćuteći. Bez reči. Gazda je i dalje bio nesrećan. Kaže da će još malo ovako, dok ne sretne onu stvarnu zbog koje pucaju kosti. Ima vremena. I sinoć je pre spavanja prelistao ponude za putovanja za ono mesto na kom najlepše žene piju najbolje vino. I tamo će otići kad dođe Bolje vreme. „Ne sad, ne sad Reks“, govori mi on. Legao je tačno u deset sa mislima o Boljem vremenu.
Jutros u sedam i petnaest Gazda nije otišao na posao. Umro je noćas u snu. Šteta, bio je dobar čovek koji je čekao Dobro vreme. A ja ću po svoj prilici od sada malo više visiti na ćošku sa ekipom iz kraja.

Sposobnost ili dar da možeš da sklopiš oči i ne samo najobičnije zamisliš nešto, nego to vidiš tako živo i tako jasno, da ne želiš otvoriti oči uopšte, a toliko si nešto jako zamislio da ti jeza prođe kroz kičmu.
Sposobnost da čitaš slova koja ti je neko napisao, da ih pretvaraš u slike u svojoj glavi i to slike od kojih ponekad izgubiš dah i gutaš knedle koliko te je pogodilo to što si zamislio.
Sposobnost ne samo da vidiš nešto i stvoriš sliku, već sposobnost da pored toga i osetiš, i odeš na neko mesto gde bi sada želeo da budeš a nisi, a opet maštom, ako je poseduješ, možeš makar delimično da budeš tamo, makar samo malo. Onoliko malo koliko ti je potrebno da preživiš još jedan dan.
Možda ne može da zameni lepotu stvarnosti ali ponekad je jedino što imaš.

Najava za muštuluk.
Zahvalnica svevišnjem, koja se izražava kao usklik zadovoljstva a definiše kao nagrada za strpljenje, tj. kao reakcija na dobre vesti. Stvara onaj euforični osećaj slobode, kada bez ustezanja, glasno možete uzviknuti : "JA JEBEM!"
Zbog spontano-izgovarajućeg karaktera, podjednako je u upotrebi i kod vernika i kod ateista...

Droga bez koje građevinari ne znaju gde da okače jaknu.

Buljaši.

To su oni što im se ne digne na žensko nego na mesara ili stolara.

Muškarci što se šnjufaju u uši.
U društvu se prepoznaju tako što nose šal oko vrata i upasan u gaće.
Dobro podnose alkohol i vesele su prirode. Miris im je važan.