4 ujutro, mrkli mrak, dva automobila jezde prema Makarskoj kroz noć.Mnogim se čini da je jedan prokuvao koliko se dimi ali ne, jedan je za pušače i jedan za nepušače,jebi ti to, EU je EU. Zora rudi, sunce se rađa k’o da ga Jovan Perišić izvlači iza gore. Već u 6 smo pogriješili skretanje pa smo morali dužim putem.Nema veze, bar je zajebancija dobra a imamo pive, možemo do Njemačke izdržati.
Došli smo na granicu, ličnim kartama uskoro ističe rok, i ,nekada čupavi i mršavi rokeri na slikama, sada su debeli i proćelavi bećari, ponosni pitomci obližnje brente, jebi ga , povukla rodna gruda. Poslije nekoliko minuta provjeravanja ljubazni carinik nas je pustio u „Lijepu nji’ovu“.
Niko od nas nije bio na moru od rata, a i tada smo bili brabonjci pa se i ne sjecamo. Kad se ukaza plavetnilo, svetu ti nedlju, niko ne progovara. Kako se spustamo obali cuje se šapat „more, more“.Što smo bliže obali šapat polako postaje uzvik. Onda smo utrčali u vodu počeli smo da se dernjamo k’o konji i oduševljeno udaramo po površini vode „MOREEEE, MOREEEEEEE“. Sreća, rano je, oko pola 9, pa nema još nikoga. Sjeli smo da popijemo po koju, jedan nam je potrošio kremu za sunce, navik’o se kiseliom varenikom mazati. Gledamo ima li treba, al’ nista. Otišli smo i u vodu da se peremo, takmičili se ko će prvi doplivati do plute...Nije niko, kosidba je davno prošla, snaga izdade, tad sam se i uvjerio da je voda slana. Ipak iz trećeg puta došli smo do plute. Toliko smo se odmarali da je spasilac pomislio da hoćemo da krademo kanap da kolijenčimo konje po našim urvinama i otjero nas. Dopizdilo, vrućina, piva se lagano mlači, ali počinju lagano i trebe pristizati i plaža više ne liči na gerontološki centar. Kad od neka doba, jedna treba izbaci sisu i uđe u more da se pokvasi . A mi, k’o u pozorištu poredali se u plićak, oči ko fildžani, ne pretvaramo, toliko smo zagorili da voda dostiže tačku ključanja. Dobra treba, nema šta, zašiljila sisu k’o prvačić olovku, ma pokid’o bi je k’o kosibaša snajku. Skontali smo da oko nas niko ne priča srpski, pa smo slobodno bacali komentare, ma milina. Nakon nekog vremena sve je bilo preplavljeno sisama, morao sam u vodu da se rashladim, a i nije pješčana plaža da kitom izvrtim rošu pa da ga metnem đe bilo. . Iako smo bili najmanja etnička grupa, stavili smo do znanja da smo najglasniji, pa u radijusu od 30 metara nikog nije bilo.
Iznajmili smo i pedalinu. Ne znam kolika joj je nosivost ali nas osam se uspjelo popeti, žive vage tona.Nagone talasi u plićak, ma okret’o- ne okret’o isto ti je. Sunce ti jebem, odjednom, začu se tup udarac. Ja se osudio. Nesta čojek pod lađom. Izlazi, drži se za glavu, čanta nešto na stranjskom.“I mi tebi, pička ti materina, šta roniš po plićaku, k’o da ćeš Titanik naći na dubini od meter.“ Navintašmo nekako na pučinu.Kad smo odmalki, tiho propjeva kištra pive iz nas, „Morem ploviiiii“... Od silnog pedalanja smo pocrkali od gladi, izvadimo novaku, prostremo na plaži, nek’ vide ovi Česi, Poljaci i ostali evropejci kako majka sina oprema na plažu, sve je bilo ukusnije nego inace ,samo što se sir vratio u tečno stanje.
Ojela mi se guza ko malom Zoranu u kultnom filmu „Tito i ja“, valjda od soli, tek, došlo mi da plačem, a i nisam imao mlijeka da ublažim bol. Podapro sam guzu nekako, al došo vakat da se ide kućiPut je bio dosadan, iscrpljeni, umorni, od sna nas je odvajao samo novi cd JP-ja i to što svjetlimo u mraku koliko smo izgorili na suncu. Odjednom treska, lupanje, drž- ne daj, osjetismo da smo sišli sa piste na makadam. Osmijeh ozari facu bradatu i mrsku , ugledasmo natpis „Dobrodošli u Republiku Srpsku“.Lijepo je tamo, samo da nije naka žega, i onolika vodurina me plaši. Eto bili smo na moru. Čitav dan. Al što’no naš narod kaže:“Svuda prođi, ali kući dođi“.

Vreme kad počneš da pratiš tursku seriju, kad provališ novu onlajn igricu, kad se niotkuda zaljubiš, kad ti dođe da središ sobu pošto si ceo semestar samo pravio haos, kad gledaš ponude za letovanje iako znaš da ne ideš nigde, kad konačno kreneš u teretanu koju planiraš već mesecima, kad počneš redovno da kuvaš iako to pre nikad nisi radio, počneš čak i da pišeš knjigu, i imaš ideje za snimanje filma i tako inspirisan poželiš da ispitni rok traje zauvek.

Kad babe u prevozu ustaju jedna drugoj da bi izgledale mlađe.

Najčešća glasovna promena kod Crnogoraca.

Поскочица којом те почасти виспренија припадница лепшег пола на твоје подвлачење: Не куди коња ког јахала ниси

Ortodoksna vrsta kafane. Ko u ovakvu kafanu nije kročio, taj kao da u kafani nije ni bio. Osnovna boja ovih stolnjaka je bela, a boja koja čini sa njom kariranost je narandžasta, crvena, zelena, dakle varira.
Ono što krasi ovaj stolnjak jeste plastična piksla (najčešće narandžasta ili crvena), a na ivicama stola je plasticna napravica koja onemogućuje da umrtvljeni stalni gost prilikom pada sa stolice u poslednjem stadijumu alkoholisanosti sa sobom povuće stolnjak i sve što se na stolu nalazi.
U ovakvim kafanama je najjeftinije pivo, rakija i celokupam alkoholni repertoar, a što se tiče muzičko-astalnog repertoara, na astalu obično nastupa lokalka radodajka.
Ukoliko kafana ima ogledala, najčešće su umrljana ili zamagljena.
Kafana ima svoje stalne goste, koje najviše pogađa ako im neko dira pevaljku, na koju su svi naprženi, zato to nije preporučljivo činiti.

Šabonim za "neprejebivo", naročito u domenu muzike i alkohola.

Kulturan način završetka telefonskog razgovora.

Old skul sleng, koji se i dan danas masovno koristi za zemlju čuvenu po satovima, mrmotima koji motaju čokoladu u foliju, bušnom siru, sigurnim bankama i neutralnosti, Švajcarsku.

Kjuč za skidanje točkova koji je ime dobio zahvaljujući svom obliku. Popularnost kao ubedjivač je stekao zbog toga što uteruje strah u kosti ako se kao argument potegne u raspravi sa drugim vozačima. Teoretski gledano može da se koristi i za nameštanje rezervnog točka.

Ergonomski dizajan omogućuje zamahivanje ključem na različite načine i prav let ukoliko se koristi za gadjanje. Jedina mana ovog ključa je što je nezgodan za držanje ispod vozačevog sedišta pa je vreme koje protekne od nesporazuma u saobraćaju do naoružavanja vozača mnogo duže nego kod drugih sredstava za komunikaciju.

Najpoznatiji proizvodjač pravoslavnih ključeva je firma Unior ali su najbolji oni na kojima piše СДЕЛАНО В СССР jer osim ruskog čelika imaju i pravoslavnu dušu.

У Нордијској митологији Бог грома и муње, у Српској заштитник славске јагњетине.

Боготац.
Никад га нико није видео, али су њега сви чули. Он набавља коканиђу директ из Колумбије. Унук Пабла Ескобара му је довлачи технодромом до штека у Бањи Ковиљачи. Лућиано Мођи га зове на бабин фиксни да му јави тачан број корнера дербија Италије у првом полувремену. Може да ти среди десетку из механике флуида на машинству. Може да те запосли у јавном комуналном па да до краја живота мрсиш масна муда у фотељи. Може да ти заврши двочасовно пушење у режији Мирке Васиљевић за две киле шваргле. Може бре Раћу Петровића Манчестеру да ували. Добро, то већ не може. Нећемо претеривати.

Џаба торима кад га нико јебено не познаје.
Фантом.

Činjenica da je trgovina belim robljem započeta prodajom crnaca.

Deo odeće koji deca oblače onda kada je njihovim majkama hladno.

Jedno od retkih jela srpske nacionalne kuhinje koje nije tursko.

Klinac koji novac za užinu potroši na užinu.

Uvod u minimum polučasovno ispiranje mozga od strane bliskog muškog pretka.

Najžešći bedak. Kao dete bez osmeha, zima bez snega, veza bez seksa. Sve je tu, ali ipak nešto fali. Nije to ono najvažnije, može se igrati i igra se bez mrežice, ali ona je neki šlag na torti koji presudjuje na kom će se terenu igrati.

У народу познатији као "јефтинијег нема".

Nositi zastavu svoje zemlje pet minuta po centru glavnog grada većine balkanskih zemalja.