Prilika da učenici ogluve i ostanu bez glasa. Za nastavnike je to prilika da dobiju nervni slom i nešto para.
Najčešće izgleda ovako:
7:00- Svi stoje ispred autobusa i psuju vozača jer neće da otvori vrata.
Pola sata kasnije sledi serija mahanja kroz prozor i slanja poljubaca roditeljima i ostaloj rodbini.
8:00- Vozač se konačno smiluje i krene usput puštajući turbo folk i svi skaču na noge.
Nastavnici prvih deset minuta (u najboljem slučaju) vrište na učenike da sednu na svoja mesta, ali onda vide da od toga nema vajde.
U nekom momentu neko kreće da jede pa su svi gladni, kreće razmena maminih pita itd.
Kada su završeni svi obilasci manastira, pećina i kuća za taj dan kreće se prema hotelu.
U hotelu nastaje rasprava oko toga ko će biti sa kim u sobi iako je to već bilo odlučeno pre jedno tri meseca. Do sobe (koja je na 8 spratu) se može stići jedino stepenicama jer je lift, naravno, pokvaren.
Kada su svi miševi, zmije i bubašvabe izbačeni iz sobe ide se na večeru. Za večeru obično ima salata sa paukom, živo meso i hladni pomfrit.
Pripreme za diskoteku traju satima. Devojčice izgledaju kao da su plivale u puderu i nešto su porasle. Dečake nije briga na šta liče, svakako će do kraja večeri ostati bez odeće.
Po povratku iz diskoteke svi se uvlače u pidžame i počinje jurnjava po sobama, hodnicima , skakanje sa terasa i muvanje. Spava se najduže dva sata.
Sledeći dan izgleda skoro isto, samo što učenici izgledaju zombirano, ne znaju gde su i spavaju u autobusu.
Kada je autobus blizu škole počinje mahanje nesrećnim prolaznicima koji se pitaju iz koje ludare su ovi izašli.
Kući se spava jos tri dana.

Merna jedinica za napor, trud i marljivost.

Onaj koji poseduje manire kao da je odrastao na bečkom dvoru. Uvek ima vremena da proćaska sa nekim starijim iz komšiluka,babe i dede ga prosto obožavaju, a majke njegovih devojaka su na ivici samoubistva kada se veza okonča. On pridržava vrata,nosi cegere sa pijace,uvek je nasmejan i spreman da pomogne.

Kada malo dete i po drugi put stavi ekser u utičnicu,ali ne u istu rupu.

Једна од нижих лествица у медијском систему Србије. Мало изнад новинарске секције у локалној основној школи. Њена сврха је да извештава о дешавањама у месту у којем се налази, као и да једном недељно репрезентује ретроспективу догађања из оближњих села и месних заједница. Егзистенцију тих телевизија омогућава пар реклама које плаћају власници локалних угоститељских објекта или занатских радњи, као и део општинског буџета, углавном онај намењен за културу. С обзиром на квалитет програма, који је раван квалитету хоуммејд индијског порнића, не привлачи велики број гледалаца. На тај начин је детерминисан профил људи који ради на овим станицама- незаинтересовани или луди. Ако ниси луд или незаинтересован, временом постанеш.

Исто што и говно, ухвати те кад се најмање надаш без парчета папира.

Одлична игра наше младости, која нас је толико пута извукла из невероватно досадних предавања и часова. Правила су једноставна – уписати географски појам који почиње на задато слово. Класични појмови били су држава, град, река, планина, биљка, животиња, предмет и име, али су неки маштовитији играчи знали да додају и кола, цигарете или болест. Свака игра почињала је насумичним убадањем слова из неког уџбеника, мада је то знало да се одужи будући да су редовно испадала слова „Љ“, „Ђ“, „Њ“ или неко које је већ било. Међутим, постојао је проблем у игри. Наиме, многи играчи који се не могу сврстати у бистрије знали су да лупају појмове и да вас убеђују у њихово постојање, а опет, они бољи често су били оптуживани за исто приликом навођења неке мало егзотичније локације.

Nastala su tako što se pojedinim autorima toliko dopao sajt, da su na njega morali da pozovu i kompletnu familiju i rođake do osmog kolena, kumove, prijatelje, poznanike iz voza i kasirku iz Maksija. Zahvaljujući ovoj pojavi, razgovori u komentarima su dovedeni do granice nerazumljivosti. Određena plemena na vukajliji su čak počela da razvijaju sopstvene jezike.

Fenomen koji je nastao na internetu, odmah je zakačio i sms poruke, ali se i velikom brzinom širi u svim pravcima.

Naime, stavljanjem emotikona na kraju rečenice vi menjate značenje neke rečenice, uglavnom na ono potpuno suprotno od prvobitnog značenja iste.

U primeru broj jedan pogledajte klasične varijacije koje mogu biti odgovor na jedno jednostavno "dobar dan".
U primeru 1a) stavljate sagovorniku do znanja da i vi njemu želite dobar dan te da može da se pređe na normalnu komunikaciju.
U primeru 1b) Stavljate sagovorniku do znanja da ste fini i javljate se, ali niste zainteresovani za dalju komunikaciju.
Primer 1c) nam svojom pravopisnom ispravnošću jasnogovori kako nemamo nameru da komuniciramo, te da smo možda ljuti, nervozni, nadrndani ili jednostavno bezobrazni.
Primerom 1d) želimo da se požalimo nekome, te sagovorniku nagoveštavamo da želimo da nas pita šta nije u redu.
Primer 1e) stavlja akcenat na zajebanciju, veselje ili neko površno muvanje.
Primera verovatno ima još mnogo, ali ovo je dovoljno kako bi se stekao utisak.

Ovakvo igranje sa značenjem često ume da dovede do ogromnih nesporazuma, tako, pokušaj ignosrisanja zapravo nije izgovor pošto vodi ka sličnoj situaciji iz primera 1b) ili 1c) a te situacije nekad želite da izbegnete.

Bacite pogled na primer broj 2:
Primer 2a) predstavlja šalu.
Primer 2b) predstavlja nezadovoljstvo, ali ne i ljutnju.
Sa primerom 2c) nikada ne znate na čemu ste.
Primer 2d) definitivno označava kraj razgovora.

Jedina korisna stvar kod ovakve upotrebe emotikona je zapravo korišćenje tačke. Prilikom ovakvog obraćanja ljudima tačka stvarno označava kraj. Apsolutno nedvosmisleno, što je super, na neki način.

Најчешће изговорена реченица кад ти неко тражи да види мобилни.

Koristi se za lika koji svuda, po celom svetu poznaje nekoga ili ima nekog rođaka. Izraz je nastao zbog specijalne sposobnosti voditelja emisije "Sasvim prirodno" da u najgorim krajevima sveta pronađe nekog našeg sunarodnika.

Ne misli se na ovo novokompanovo Grandovo “čudo’, već na stare, da ne kažem prave narodnjake. Svrha toga nije baš najjasnija ali ima ljudi koji se na to primaju, jer zaboga, ništa u jugiću ne gruva jače od tehno-narodnjaka, a već o tehno kolcetu neću ni da govorim. Remix se radi tako što se tuc-tuc efekat ubacuje gde god je moguće, i ubacuju se uzvici na engleskom jeziku, a neretko i stihovi rep pesama.

Најбољи начин за посвађати децу неких рођака.

Rečenica kojom majka dočekuje dete, koje je tek počelo da izlazi, nakon što je isto 5 minuta zakasnilo. Minuti koji prouzrokuju ovu rečenicu se eksponencijalno povećavaju sa godinama iskustva u izlascima.