*♫♪Dodir leđa o leđa, ruka led ledenaaaa, o kako bol…♫♪* *klik* -Mrhjhahlj…. Mhhhhalo? -BRATE! DOBRO JE ŽIV SI! GDE SI TI, ZOVEM TE OD 6 UJUTRU JEBOTE?! -Pfuuu… Čekaj malo da vidim. Vidim prozor… veliki…I Vidim drveće kako prolazi…. -KAKVO DRVEĆE?! -Zimzeleno valjda, tako liči da ga jebem… -ŠTA JOŠ VIDIŠ!? JEL PREPOZNAJEŠ JOŠ NEŠTO?! -Auh, stani da se okrenem… Vidim tri stolice prekoputa, sede neki ljudi. -KAKVI LJUDI BOKTEJEBO! JESU OPASNI? KAKO IZGLEDAJU!? -Normalno manje više. Jedan čiča, I dve starije gospođe. Aj budi na vezi da ih pitam. Gospodine izvinite, gde se ja nalazim? -Mi a fene ez a fickó akar tőlünk? -Aha, hvala. Brate ovo su đarme, a kad malo bolje pogledam ja sam u vozu za Budimpeštu. -KAKVA BUDIMPEŠTA MAJMUNE JEDAN! DO PRE 4 SATA SI BIO SA MNOM! -Matori živ nisam. Osvetlio mi se film, zadnje što se sećam je da sam popio deseti vinjak, posle toga ništa. -Jegyek a felülvizsgálat! Karte na pregled! -E matori mora palim.
Ne, neću da pljujem juga. Dosta bre više, bemmumater. Red je da se kaže i neka lepa reč.
Dobro, možda nije najbolje napravljen. I od kad je napravljen, nije bilo poboljšanja. I možda ga mnogi sa pravom nazivaju kantom,cimentom... I možda mu grejači na zadnjem staklu stvarno služi da ti se ruke ne zalede dok guraš zimi. A ni leti neće da upali svaki put iz prve. I od opreme ima samo rezervni točak. I možda ljudi koji voze juga stvarno idu u raj jer su pakao već prošli...
Ali...
Jedina stvar za koju sam sto posto siguran je da jugo stvarno ima dušu. Jer, svaki jugić je priča za sebe. Ima nešto svoje, nešto posebno. Ima caku pri paljenju. Ima luft u volanu. Ima loš menjač. Ima dobar menjač. Ima menjač. Ima ručnu. Ima neki poseban detalj koji ga čini baš takvim: posebnim. I svi vozači ga pljuju dok ga voze, a onda, kad ode, gledaju ga sa bolom u duši. I sve to zbog toga što i on ima dušu. Jer duše uvek nadju način da se vežu jedna za drugu.
Moj jugiša je rodjen iste godine kad i ja, 1990-te. Četres'petica, crvene boje. Keva ga kupila kao polovnog nekih godinu dana pre nego što sam dobio dozvolu. U vreme kada sam ga ja vozio, maksimalna brzina mu je bila 80. Nizbrdo. Ručnu nije imao, ali je zato imao luft u volanu od pola kruga. Prednji levi far mu je ispadao pri naglom kočenju, tako da sam na semaforima stalno istrčavao da ga vratim, pre nego što krenem dalje. Prilikom ubacivanja u treću je ispuštao zvuk zbog kog su se svi ljudi okretali na ulici.
Jednom prilikom sam sa njim umalo ušao u Gružansko jezero. Iz Stragara, za vreme neke velike kiše, vratio me je kući sa jednim brisačem. Na vozačevoj strani. Koji je iskakao sa šoferke na svakih 10-ak minuta, pa sam, po onom kijametu morao da istrčavam da ga namestim. Jednom sam kroz Glavnu ulicu provezao 7 riba na zadnjem sedistu. Legao bio jadnik do crne zemlje. Jedva je išao. U Guču sam sa njim, pod policijskom pratnjom ušao u sam centar. K'o gospodin čovek.
Pre dve godine sam kupio drugi auto. Keva ga još uvek vozi.
Danas, kada prodjem pored njega, kroz glavu mi prolaze slike svih zezanja i putovanja. A količina osmeha i sećanja nadoknadjuje sve njegove nedostatke.
Nikad me nigde nije ostavio. On nije bio auto. Taj Jugiša mi je bio drug.
Osoba sa veoma osetljivom kožom. Pomodri čim je pipneš.
- Breskvice moja, je l' si raspoložen za malo hm-hm? - E odjebi sa tim breskvica, to što ti koščata i što skačeš po meni pa mi izlaze modrice, to je tvoj problem. Uostalom, mogla bi nešto da skuvaš, nisam jeo sa kašikom od poslednje posete materi. - A baš sam bila raspoložena da ti popušim, sad ništa. - Čekaj, mico, vidi, kartica, plata legla juče, vidi.. - Nema sad. - Dobro, dodaj mi daljinac i mrš po pivo.
Proizvod koji od ove godine možete da vidite i u kineskim tržnim centrima.Prodaje se k'o alva, Kinezima još nije jasno zašto ga toliko kupujemo, a nama isto tako nije jasno zašto je toliko jeftin.
Stanoje: - Marko, odakle ti ovaj plastični badnjak? Marko: - Kupila žena kod Kineza, ma čudo jedno, a i jeftino moram priznati. Konačno je dala pare na nešto pametno, ovo ima da nam ostane i za sledeću godina, a i prirodu čuvamo od uništavanja. Imamo mi Srbi onu, kako se kaže...ekološku svest. Stanoje: - E, vala imamo, ja prošle godine kupio od njih plastičnu jelku. Marko: - Eto vidiš, mi kakvi smo Srbi, mi bi pola ove naše lepote posekli zbog praznika. Ovako ovo kupiš i ne misliš više.
Kratak i odsečan, zvučan poljubac, niske relativne vlažnosti, u kosu, ređe u čelo, kojim ti neko simbolično oprosti za glupost koju si upravo napravio.
- Joj, ja zaboravila ovo u rerni! Sranje, ugljenisalo se... Trknuću po drugo pile, a?! - Ma jok, daj tu paštetu, i dođi te cokim!
*
- Mama, dobila sam jedinicu iz matematike, samo zato što sam rekla da je sveska na kockice! Zamisli! - Neka si sine, i treba. To su kvadratići, sine, dođi te coki majka....
*
- Taaataaa, Anja je stala u govno i raznela sve po tepihu! - Anja, sine, bravo ti ga, dođi te c... ček, jesi i po mojoj sobi razmeljala?!
*
- E, zamisli šta mi se desi juče. Krenem lepo, k'o čovek da se obesim, prič'o sam ti ono za Milicu što me isterala i sve to, i pazi, namestim ono ceo setap, luster, konopac, ustvari ono sranje za veš, hoklica... popnem se taman, i 'ladno mi se omakne ta jebena hoklica, padnem dole i cepim glavom o radijator! Glava me od jutros rastura! Vidi čvorugu! Znaš da mi sada nije do bešenja ni malo... da nemaš aspirin? - Uf, dođi te cokim.
Situacija koja nastaje kada troje ili više članova porodice grupno koriste isti internet nalog - bilo da je u pitanju FB, e-mail, nalog na Vukajliji ili nešto deseto ... situacija može da preraste u orgije u kojima se ne zna ko koga jebe, samo ako slučajno imaju još neke rođake sa sličnim navikama.
Mihailo NUSKNVP : Mišo, ti si? Miloš Zvezda-u-srcu-98 : Mihailo, Miša je u školi. Tetka je! Igram malo ovu farmu sa njegovog naloga, Miša se ne ljuti! Kako si mi ti, srećo? Mihailo NUSKNVP : Ljiljo, 'de si? Nije Mihajlo, on je na treningu! Miloš Zvezda-u-srcu-98 : Zoki, ti si? Mihailo NUSKNVP : Ne, Goca je! I ja malo pičim igrice, dok dete nije tu ... Miloš Zvezda-u-srcu-98 : A gde mi je brat? Mihailo NUSKNVP : Odvez'o je malog na trening pa će pravo da produži po neke felne ... 'ajde čujemo se malo posle, da se dogovorimo da svratite!
- posle dva sata -
Mihailo NUSKNVP : E seko, došao sam! Piši! Zoki je! Miloš Zvezda-u-srcu-98 : Zoki, Ljilja ode do obućara! Rajko je! Mihailo NUSKNVP : Ooo, zete, pa gde si ti? Miloš Zvezda-u-srcu-98 : Evo odspavao malo, sad sam ustao! Mihailo NUSKNVP: Slušaj, išao sam u Inđiju po felne, sad sam stigao. Usput sam proverio gde je onaj striptiz bar u Krnješevcima. Kad idemo na kurve? Miloš Zvezda-u-srcu-98 : Nemam pojma, valjda mogu u sredu! Javljam ti za deset minuta, samo da okrenem kolegu da vidim jel' može da me menja!
- posle pola sata -
Mihailo NUSKNVP : Rajko, ne reče mi ti kad idemo na kurve? Miloš Zvezda-u-srcu-98 : Zorane, šta lupetaš ti? Kakve kurve? Ljilja je! Mihailo NUSKNVP : Ej seko, izvini molim te! Stigao Mihailo sa treninga pa se zajebava, skot mali! Kad se vidimo? Miloš Zvezda-u-srcu-98 : Svratićemo oko osam, kad dođe Miša iz škole. Može? Mihailo NUSKNVP : Naravno. Čekamo vas!
Spustila se noć. Sedite sami na plaži, zagledani u jedva vidljivu liniju gde se more spaja sa nebom. Nju su preplavila romantična osećanja, a tebe potreba da polno opštiš. Što pre.
Taman kada je ruka krenula da sa romantike horizonta priču izmesti u sfere koje su mnogo bitnije u životu jednog adolescenta, u tišini noći odjeknula je rečenica:
- Dragi, da li bi mi izronio jednu lepu školjku?
E, jebiga.
Još nedovoljno iskusan da priču o morskoj školjci vešto i neprimetno preokreneš u priču o morskim krastavcima i krastavcima uopšte, ostaješ uslovljen jebenom školjkom i ronjenjem. Naravno da si već pomenuo da si vrstan plivač i ronilac. Istina je da nisi mnogo odmakao od svoje kade, ali izranjanje školjke ti je sada poslednja šansa da uđeš u svet odraslih.
- Naravno...
Ustaješ sa peska i odlučnim korakom krećeš u nepoznato. Nisi ti neka pičkica, da skvasiš nogice do članaka, pa do kolena, pa postepeno... ma jok. Stropoštavaš se u more naglavačke, pre toga udahnuvši vazduha koliko nisi u poslednjih sat vremena. Dodir sa hladnom vodom i nečim polučvrstim na njenoj površini, ohrabrio te je mišlju da ćeš možda odmah umreti od infarkta, da se ipak nećeš daviti u mukama.
No, ipak si nekako preživeo zaranjanje. Pošto se školjke obično nalaze na dnu, a odmah nakon preživljavanja se misao vratila na opštenje i uslove, shvatio si da je nalaženje morskog dna sledeći logičan korak. Međutim, taman što si to shvatio, morsko dno je pronašlo tebe, tačnije, tvoju arkadu i lakat, te ti, na neki čudan način, olakšalo posao.
Tvoj krik trajao je samo toliko, dok nisi shvatio da voda ulazi u usta što na kraju ne izađe na dobro, i da je bol ipak pametnije podneti zatvorenih usta. Sa slanim ukusom ustima, u mračnom i kravavom moru nastavljaš svoju potragu za školjkom.
Jebaćeš, ne zvao se ti Ratko.
Pipaš rukama i nogama po dnu, ali umesto školjke nalaziš morskog ježa. Opet krik, i opet more u ustima. Pipaš dalje, pipaš... dok nagon za opštenjem počinje polako da slabi zajedno sa nestajanjem kiseonika, opet nadjačan nagonom za preživljavanje, te odlučuješ da izroniš. Uzimaš rukom sa dna neki nepoznat objekat, možda bude školjka.
Shvataš da ustvari nogama dodiruješ dno, i sa objektom u ruci, krvavom glavom i rukom, pobednički izranjaš ka punom mesecu. Na površini otvaraš usta u potrazi za kiseonikom, ali umesto kiseonika, u usta ulazi mekani objekat sa početka priče, morski plod Sutomora, i sada si siguran da ne može biti gore, osim ako ono u ruci nije školjka.
Izlaziš napolje iz mora, teturaš se ka devojci koja čeka školjku. Iz arkade lije krv i sliva se po telu. Masu iz usta si uspeo da ispljuneš, ostalo je samo malo braonskog oko usta, i pola morskog ježa u desnom tabanu.
- Jao... jesi li dobro?! - Bojim se da nisam našao školjku... - Uh, krvariš! - Ma ništa, malo sam zakačio neki kamenčić... - Jaoooo, pa ti si i govno neko pronašao... - Pronašao sam i ovo... - Morski krastavac, vidim. - Ličilo je na školjku. - Joj... evo ti maramicu, sredi se, a mi se vidimo sutra, ja moram rano ustati...
