Jedna od najvećih istina ikada izrečenih. U jednoj prosto proširenoj rečenici se može reći toliko mnogo stvari koje naučni tim sa Instituta za socijalne studije iz Merilenda, Masačusetsa ili odakle već proučava godinama i nikada ne prouči do kraja.

Nego, da se vratimo na temu.

Ogoljenost! Svi su ljudi relativno isti kada ih ogolite. Bez subkulturne uniforme na sebi, bez tragova dnevnih aktivnosti, lišeni samonametnutih žigova kojima dokazuju svoju osobenost, ljudi su skup kostiju, kože, iznutrica i duše (da se tako eksplicitno izrazim).

Zašto je ovo bitno? Pa, bitno je jer, iako dobar deo populacije kaže da se ljudi menjaju, nešto ipak ostaje nepromenljivo u njima. Ta nepromenljivost je nešto što ih podsvesno vodi do određene tačke (tačke pucanja), te se posle toga celo biće menja za 180 stepeni (mada, bolje je reći da se vraća u svoju primarnu formu).

Kakve veze imaju mlade metalke sa mladim splavarkama? Velike. Što je metalkica zagriženija, mračnija i opakija, to je tačka pucanja bliža. Što se taj metalski kvltizam više ispoljava, to je metamorfoza sigurnija. Retko, veoma retko je dalje "ucrnjivanje" znak iskrenosti - u najvećem broju slučajeva (cirka 75%) je to samo nanošenje novih slojeva na masku koja vremenom postaje teret, jer ju je teško nositi i uživati u tome.

Neretki su slučajevi gde se glumac toliko uživi u ulogu da i sam postane ono što glumi. Takođe su, kao ovde, neretki slučajevi gde se ljudima smuči da budu neko drugi, jer to nisu. Osećaju da nisu, znaju da nisu i voleli bi da to nikada i nisu postali. Ali, želja za prihvatanjem, dobijanjem neke počasti, pripadanje nekom (bilo kom) čoporu je toliko jaka da čoveka natera na svakakve mere. Očajničke mere.

Zabavno je, u početku. Žurka dugo traje, ali se vrhunac brzo dostiže. I - to nije to. Nešto ne štima, ali se ne zna šta. Manjak truda? Možda. Zato se konstantno nastavlja sa trudom, grčevitim trudom - na silu. Dodaje se jedna ogrlica (jedna stega), pa druga, pa treća. Crna maska oko očiju se konstantno uvećava. Vizuelni mrak oslikava duševni mrak, jer sve je to neiskreno, što prema drugima, što prema sebi. Laž.

BUM!!! Promena. Metamorfoza. Šejpšifting. Presedanje iz jednog voza u drugi, iz Zvezde u Partizan, iz Barse u Real. Sve što je bilo sada nije i sve što jeste kao da je tu odvajkada. Nema vremena za podsećanje na stari život, nema potrebe za sećanjem na davnašnje trenutke. To ti je što ti je i tako treba da bude. Ali (!), nikada nije i neće biti sve potaman i nikada neće biti one prave sigurnosti, pravog osećaja pripadanja, te je potrebno latiti se s vremena na vreme jednim finim, sočnim i perfidnim pljuvanjem po svemu onome čemu se nekada pripadalo.

Омиљена игра сваког клинца, који је открио ужитак при сапуњању мачора.

Он је длакав. Он је висок 220цм и вероватно има киту дугу пола метра. Oн је Роберто Дуењас.
Бивши кошаркаш Барселоне, синоним маљавости. Човек који је био инспирација Џејмсу Валеу када је снимао Франкенштајна. Доказ да вукодлаци постоје и да им није проблем да изађу у јавност. На леђима има више длака него што Бора Чорба има косе, само што његове длаке нису беле, фарба их, јер за себе каже да је врло педантан. Какав парадокс! Једино место на свом телу које је морао да обрије, били су дланови и то само због тога што су му длаке сметале при извођењу слободних бацања.

Ispit koji sledi nakon onog u auto-školi i nakon dobijanja vozačke dozvole. Daleko rigorozniji od onog koji je utvrđen zakonom( u pojedinim slučajevima moguće je korišćenje priručnih sredstava poput pesnice ili prigodnih tupih predmeta). Sažeto se može prikazati kao: "Džabe ti dozvola dok ne ubediš ćaleta da nećeš slupati auto". Uključene su sve vrste kolovoza, od ritopeških zemljanih polu-puteva do autoputa Beograd - Zagreb i svi vremenski uslovi. Takođe, razlikuje se od običnog ispita po tome što podmićivanje ne pomaže.

Особа која поседује академско знање, иако нема диплому.

Devojka koja puši kurac sa dva prsta.

Osoba navučena na knjige u elektronskom formatu.

Kada učestvuješ u životu, iako znaš da na kraju nećeš izaći kao pobednik.

Osoba koja živi siromašno samo da bi umrla kao bogata.

Objekat za budjenje lažne nade.

EXIT за паоре.
У време када EXIT-a није било једино место где си могао да чујеш туђински језик и видиш црнца у оделу и кравати(у емисији опстанак су у кежуал стилу).
За децу је имао статус празника који се не сме пропустити јер би се догађаји препричавали бар недељу дана после.

Kako mozemo vidjeti danas,ljudi pocnu da te cijene tek kad krepas.Uzmimo za primjer izmedjuostalih Toseta Proeskog,Michaela Jacksona,nesto ranije Tu Paca.Svaka cast za one sto su ih gotivili i prije,a i poslije smrti.Ali tu pocinju da se javljaju neki neofanovi,koji su se razvaljivali turbo folkom,a onda kad su ovi svojom smrcu poceli mahom privlaciti pozornost,oni su odjednom poceli furati navadene pjevace,stavljati rip slicice i natpise po raznoraznim sajtovima i bloggovima i kojekakve maloumne budalastine samo da budu u trendu.