Мејл којим се заједнички служе и муж и жена.

Izjava Jelene Karleuše tokom rasprave na televiziji B92. Kako se može nešto vređati, ako to ne postoji?!

Lik iz pesmice Duška Radovića. Termin koji se ironično koristi za osobe koje su savršene, svemoguće, nenadjebive. Jer one šiju, piju, kroje, broje, pletu, metu, kuvaju, čuvaju, pevaju, šaraju i francuski razgovaraju. Sve istovremeno.

Kao što takvi gosti nisu obicni, svakodnevni, tako i utakmica koju oni čekaju da bi došli u goste nije obična, već najčesće jedna od retkih kada vaš klub igra dobro u Evropi ili nekom drugom takmičenju.Namerno kažem čekaju, jer prsto je neverovatno kako uspeju da banu tačno u minut pre početka utakmice, pa vas na taj način onemoguće da potražite azil u obližnjoj kladionici ili kod komše jataka.

Omiljeno pitanje starijih članova šire i uže familije pre njihovog svečanog predstavljanja kada zovu telefonom. Prethodi mu arsenal pitanja i odgovora za čije vreme može viza da se izvadi.

To ti je kada planiraš napraviti kuću, a prvo napraviš ukućane

Другар који вам препричава шта сте све синоћ радили под утицајем алкохола јер се ви наравно ничега не сјећате.

Na fudbal se dolazi čoporativno autom ili čoporativno pešaka. Zagrevanje pred utakmicu traje 10 do 15 minuta jer toliko vremena treba za čišćenje pluća jednom cigaretom. Kapiteni ekipa se uglavnom biraju po principu "mokro - suvo" (kamenom koji je sa jedne strane zamalterisan šlajmarom a sa druge strane je na sreću suv). Kapiteni biraju igrače po principu "Jebao te taj mobilni telefon, ostavi ga više i dolazi ovamo da igraš za mene" ili po principu " Rabadžija!!! Dolazi ovam' nemo' si zinuo ki tele u šarena vrata!!!". Posle biranja igrača kreće se sa igrom. Igra počinje ferplej udarcem tako što jedan igrač izvodi početni udarac kojim gađa protivničkog igrača sa namerom da ga ako je moguće onesposobi za nastavak meča. Prvo poluvreme rezervisano je za udaranje cevanica i lektanje. Drugo poluvreme je rezervisano za one koji prežive prvo. Utakmica se završava šutem koji loptu kači na najvišu granu obližnjeg drveta a onda se odlazi na drugu utakmicu ispred prodavnice gde se lopta menja gajbom oznojenog piva.

-Stanje duha, tela i odsustvo frke.

Još jedno uspešno završeno putovanje oko Sunca.

Izraz koji se ponekad koristi za ženku psa.

Najokrutnija scena u istoriji pedografije. To nije mogao da režira čovek, nego monstrum, životinja ili eventualno neka majka koja pati od neuzvraćene ljubavi svoga deteta, pa je htela da mu se osveti, zagorčavajući život meleonima dece.

Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.