Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.

Na prvi pogled nemoguća, nespojiva veza i epska drama bliske budućnosti. Zidanje Skadra na Bojani. Kao gej brak vođe Radovaca i ciganskog bosa iz Jabuke. Mogu 4 filma da se snime o tome. Gordi političari prepuni zahteva i ultimatuma, i seljak koga boli kurac. Oni kažu da je zakon tu da se poštuje, a seljak, da se zaobilazi.

Pitanje koje obavezno usledi nakon što neki ortak ili ortakinja upozna ili smuva osobu suprotnog pola. Mora da se zna kako izgleda ta osoba. E sad, u zavisnosti da li je u pitanju ortak ili ortakinja odgovor je drugačiji. U slučaju da je devojka upoznala dečka, ona će ga opisati tako što će sastaviti omanji referat na 43 strane, počevši od boje i volumena kose, preko sekutića, pozicije ušiju i stila oblačenja do boje i veličine čarapa koje ne idu uz patike koje nosi. Kod muškaraca sve svodi na jednu kratku stvar.

За Србе, земља у којој апсолутно ништа не ваља - власт, опозиција, животни стандард, инфраструктура, школски систем, тајкуни, криминалци. Једино што вреди јесу спортисти и спортски успеси за које сви живе и које прате са невероватном харизмом.
За странце, Србија је земља феномен. У Србији су људи од 1389. доживели више ратова него преступних година. Инфраструктура се сруши пре него што успе да буде изграђена и опет се иде даље. Наше музичаре готово да не слушају, али у јулу и августу пола Европе дође све скупа са својим музичарима на Егзит, Гучу и Бир фест.
Упркос томе што у последњих двадесет година фудбалски клубови служе за поправљање гол-разлике, кад год постоји прилика, стадиони су пуни, горе и импресионирају цео свет.
Спортисти су већ посебна прича. Са својих пар милиона становника, Срби редовно објашњавају неке ствари онима са Запада. Кошаркаши добијају Американце у сред њихове Америке. Након неколико слабијих година, долази сребро на ЕП-у, са све Костом Перовићем у екипи. Одбојкаши већ двадесет година доминирају. Други мењају тимове, селекторе, позивају странце, али не вреди. Где год оде, Србија је у врху, било да су у тиму биле легенде, Вања, Никола, Квиско, Герић и остали или клинци попут Митића и Старовића. Слично је и са одбојкашицама.
Посебна прича су ватерполисти и тенисери.Тенисери су тренирајући у празним базенима напредовали, а данас су у врху светског тениса. Узимају титуле где стигну и терају остатак света да се озбиљно запита шта то Срби имају, а они не. Па једна Америка, неких 50-ак пута већа од нас не може да избаци тенисера у првих 15, а ми их имамо тројицу.
Ватерполисти су већ феномен. Да ли због тога што су им тенисери заузели базен, не знам, али они већ по правилу немају где да тренирају. Иду по комшијским земљама, спремају се, а онда оду на такмичење и почисте све. И доведу остатак света до тога да стави прст на чело и запита се шта ови имају у себи, па без мора и базена у држави деценијама деру све остале као волове у купусу.
И онда дођемо до оне чувене урбане легенде, која се протеклих месеци провлачи кроз медије, што електронске, што штампане. Србин је: најбољи тенисер света, најбољи одбрамбени фудбалер света, најбољи кошаркаш Европе, најбољи одбојкаш Европе, најбољи ватерполиста света. Да не помињемо ко је измислио струју, добио Нобела за књижевност, усавршио телефонске везе крајем 19.века. И како све то?
Па, једноставно, сви су Срби, другог разлога нема!

Права ноћна мора за један прст.

Kao i svaki klinac, prvo se psihički pripremaš za šok koji ćes doživeti, zatim sledi fizička priprema (kada je lizneš) i najzad je zagrizeš. Počinješ da se mrštiš, treseš, skačeš dok ne prestane kiselina, a onda se razmećeš svojom hrabrošću medju ostalim klincima.

Veoma zanimljiv predmet, jer možeš da dobiješ bilo koju ocenu učio ti ili ne učio.

Pocetak recenice kojom roditelji cesto ogranicavaju svoju maloletnu decu. Dete tom prilikom dobije utisak da je sa 18 sve dozvoljeno. Medjutim, pravi problem nailazi kada dete napuni 18 godina.

Устанеш у 7 сати како би одгледао Витеза Коју. Боли те паче за све, знаш да кад упалиш Тв нећеш гледати Тадића како сере, педере како се балаве и Ивана Ивановића како једе говна. Баба ти испржи кајгану..уфф како је тад кајгана добра била. Одеш до продавнице и за 5 динара купиш десетак турбо жваки, са којима правиш ненормално велике балоне. Ако је субота, у 10 сати укључиш Пинк и гледаш Бадија, пса кошаркаша. Заврши се Бади, а ти одеш код ортака да се играш кликерима, узмеш му два стакленца, ал изгубиш мермерца, ал нема везе, прошле недеље си му узео нафталинца. Онда одете код комшије и крадете му трешње, умажеш се као свиња, одеш кући, кева ти опали два три шамара јер ниси био кући кад је долазила тетка коју ниси видео две године. Укључиш РТС 1, одгледаш Срлета и Пајчета или Штрумфове, зависно од тога који је дан био. У пола 8 одгледаш Лаку ноћ децо, истушираш се и легнеш да спаваш.

У комбинацији са певачевим именом, незаобилазан коментар на већини народњачких песама на Јутјубу. Служи да покаже коментаторову "боемску природу", па сходно томе често бива изгласан за најпопуларнији од стране сличних сератора. Углавном га остављају напаљени клинци од 13-14 година убеђени да је много кул бити алкос а чије се алкохоличарско искуство своди на откидање од једног и по пива на ујаковој свадби или комшијином испраћају пропраћено форматирањем желудачне кесе иза шатре и дозивањем кеве да им обрише убљувану фацу.

PATKA (Anatidae) - Najrasprostranjenija vrsta na našim prostorima. Kada uoče predatora svi pripadnici ove vrste formiraju kolonu i upute se ka vratima i migriraju u sledeći autobus.

MERKAT (Suricatta) - Izvija se visoko iznad svog čopora i sa pažnjom promatra sledeću stanicu. Njegova strategija za preživljavanje zasniva se na njegovom visoko razvijenom čulu vida, posebno je osetljiv na zelenu boju i sposoban je da sa velike udaljenosti razlikuje najfinije nijanse (nikad se nije desilo da pomeša predatora sa npr radnicima komunalnog, saobraćajcima, radnicima vodovoda, iako svi oni imaju uniformu jako slične boje). Kada uoči predatora obaveštava pripadnike svog krda telesnim ekspresijama (komešanjem, vrpoljenjem i dahtanjem) o opasnosti.

Mungos (Herpestidae) - Odlikuje se izuzetnim refleksima, okretnošću i brzinom. Čim predator zakorači u autobus velikom brzinom se probija kroz gužvu do najbližeg automata gde poništava kartu. Njegove sposobnosti često prkose zakonima fizike, neki smatraju da su ovo čak i eterična bića (zbog njihove sposobnosti da kada je naizgled nemoguće fizički stići do automata oni to učine sa lakoćom), ali to su praznoverice. Iskustvo i vežba su oblikovali sposobnosti ove vrste.

Lenjivac (Bradypodidae) - Ova vrsta ima na prvi pogled u najmanju ruku čudnu strategiju, ali ona u najvećem broju slučajeva funkcioniše. Po prirodi imaju jako spore reflekse i sklonost da u jako kratkom vremenskom roku zaspe. Kada predator stigne do njih u potpunosti ga ignorišu i isključe svaku komunikaciju sa spoljašnjim svetom. Predator na svaki način pokušava da dođe do plena, ali posle nekog vremena (u zavisnosti koliko je uporan) uglavnom odustane. Nakon toga lenjivac nastavlja sa svojim normalnim aktivnostima.

Kokoška (Pullus) - Što glasnije sa gestikulacijom krilima. Uglavnom se sreću ženke, mada ima i muških pripadnika ove vrste. Osim razlike u polu teško je uočiti neku drugu razliku. Kada je ugrožen pripadnik ove vrste se trudi da privuče što više pažnje nesnosnom galamom i mlataranjem ("nisam znala da karta kupljena u jednom autobusu ne važi u drugom! pa šta ako je nisam poništila? pa mislila sam da to tako može.. pa nisam ja kriva! što ste smislili tako komplikovana pravila? ko da je bitno, evo poništiću je sad.. dobro evo kupiću trunjavu kartu, kao da je bitno. kako mislite ne može? da nećeš ti da mi zabraniš? ko si ti i šta hoćeš od mene?..." ). Na kraju često se desi da predator prevlada, mada nekad kokoška prođe nekažnjeno.

Sirena (Serra) - Mislili ste da je mitsko stvorenje? Prevarili ste se! Sirena je itekako stvarna. Postoje samo ženski pripadnici ove vrste i svi su izuzetno atraktivni primerci. Ukoliko je predator muškog pola sirena će ga opčiniti svojim glasom i predator odustaje od gonjenja, neretko će joj sam dati kartu, novac, letovanje, štagod... Uticaj iskusne sirene na slaboumne predatore može otići neslućeno daleko. Međutim ova strategija ne funkcioniše na ženkama, pa tada sirena pokuša sa strategijom kokoške. Zna se da su i pripadnice drugih vrsta pokušale da primene strategiju sirene, ali im to retko pođe za rukom.

Одлична игра наше младости, која нас је толико пута извукла из невероватно досадних предавања и часова. Правила су једноставна – уписати географски појам који почиње на задато слово. Класични појмови били су држава, град, река, планина, биљка, животиња, предмет и име, али су неки маштовитији играчи знали да додају и кола, цигарете или болест. Свака игра почињала је насумичним убадањем слова из неког уџбеника, мада је то знало да се одужи будући да су редовно испадала слова „Љ“, „Ђ“, „Њ“ или неко које је већ било. Међутим, постојао је проблем у игри. Наиме, многи играчи који се не могу сврстати у бистрије знали су да лупају појмове и да вас убеђују у њихово постојање, а опет, они бољи често су били оптуживани за исто приликом навођења неке мало егзотичније локације.

Vrhunac tuširanja jednog muškarca! Vršenje ove radnje je takođe popularno i kod žena. Ono predstavlja lak način da se zabavite pre spavanja za lepe snove. Postoje dva načina pišanja. Prvi je ciljanje odvoda a drugi je pišanje po sebi. Čar ciljanja u odvod je u tome što se čuju oni klokotavi zvuci prolaženja pišaćke kroz rupice koji blago paraju naše bubne opne, dok je kod pišanja po sebi malo drugačija stvar. To rade prave entuzijaste isključivo iz čiste zabave, znajući da će se odmah po završetku radnje oprati.

Sport br. 1 u Srbiji . Obidjes ceo svet, još ti i plate.

Моја фиока је фиока коју има сваки клинац. "Мама, јел ово сада моја фиока?". Да, добио је фиоку... Тако је лепа и празна. Ставио је унутра свој аутић. Да, то ће бити гаража. Сада је ставио и човече не љути се. Време пролази... Негде међу лајсницама зе завукло педесет пара... оних малих жутих и дебелих. Последње важеће паре у Србији. Сада нема мање од 1 динар. Ту је и неколико бомбона из праисторије, мачкин зуб који је нашао у дворишту, неколико камења са мора. Једна праћка. Каубој и индијанац, тенкићи и топови. Пар резача, гумица.... Касније се уселила прва потрошена оловка. Патентица која се сломила. Хемијска која се истрошила. Свеска за математику. Уџбеници са редним бројевима. Последњи су имали број осам. Ево га, гел за косу, један дезодоранс, стари бријач. Кутија кондома. Неколико дискова са сликама које више не жели да гледа. Стари мобилни и пуњач. Стара батерија од новог мобилног. Индекс. Радничка књижица, здравствена... Нека стоје ту, сада не требају... Прстен... Ту ставља бурму када излази са другарима. Коверте од плата и рачуна... Чекове... Опет здравствена... Сада нека нова. Са овером до краја живота... Бромазепан и Ласикс. Налази лекара, рендген снимци. Цео један живот у тој мојој фиоци.

Превентивни борац против компаније Памперс.

Prvo moraš da budeš već obrijan, gladak kao bebina guza.Dalje, skineš se do pola. Nikako siledžijka, bade mantil ili ne dao Bog majica. Podrazumeva se da si nabildovan kao Statam između dva Transportera. Ogledalo mora da bude dimenzija 3 puta 3 i da se u odrazu vidi spavaća soba. Nanosiš gel (pena je za Turke) rukom, s takvom preciznošću ko da Džejmi Oliver maže kajmak na lebac. Bez gromuljica. Pristupaš aktu brijanja. Jednim brzim potezom odozgo na dole skidaš nepostojeće dlake. U pravom životu tom brzinom bi potkačio jugularku i iskrvario za tren oka, ali ovo je reklama. Složi facu kao da Severnokorejci bombarduju Seul. I tada...tada dolazi ribetina koja te 'vata za nabreklu sisu. Ono što bi u real life-u bilo: 'Goni se bre u kurac zakla' se ko Misirac' pretvara se u pogled pun razumevanja. Jebaćeš. Ali tek kasnije. Prvo mora da te pipne za obraz da vidi kako si gladak. Lice ti nije kao predgrađe Bejruta. I ne skvičiš kad staviš afteršejv.