Idem da se poklonim porcelanskom bogu
U neki jutarnji čas, pre nego što se matorci probude za posao, a posle petlova, persona koja se vratila sa lokanja oseti potrebu da se pokloni idolu porcelanskog boga smeštenom u kupatilu svake kuće.
Molitva se obično sastoji od klečanja pred idolovim nogama uz besomučno zabacivanje glave sa vremena na vreme u pravcu unutrašnjosti šuplje bogomolje.Obavezan je šamanizam, dok vam se duša odvaja od tela, u vidu tihog mrmljanja i psovanja, trenutka samopoznaje- ''Koji sam ja som'' i po kojeg ''Jao Bože'' kada vas uhvati religijski zanos.
Ritual se završava ogromnim olakšanjem kao znakom uslišene molitve i odvlačenjem u sobu uz nadu da ne naletite na ćala koji je krenuo na brijanje.
Usrati motku
Kada za nekoga kažemo da je "usrao motku" to, ukratko, znači da je taj uradio nešto zbog čega će trpeti teške posledice. A odakle baš izraz "usrati motku", zašto baš motku i zašto baš dotična radnja verujem da mnogi ne znaju. Sada ću to, na svoj dosadni način, kako samo ja znam, da objasnim u primeru.
Verovali ili ne to ima korena u vojsci i ratu. Početkom XX veka ratna strategija se još uvek svodila na "viteštvo" i opštu tarapanu tipa prsa-u-prsa iako je vatreno oružje već odavno moglo da potisne potrebu za tim. Znači, istrči iz rova i pravo na stacionarne mitraljeze i haubice, pa ko preživi, dobije orden i tapšanje po ramenu. U I Svetskom ratu, kao i Balkanskim ratovima to je bio slučaj i u našoj vojsci. E sad, zamislite da u toj frci i jurišu na rovove nekog vojnika "pritera". To bi bio ozbiljan problem za koncentraciju, a samim tim i za život i zdravlje dotičnog vojnika. Zato su pre svakog proboja i juriša, vojnici dobijali obrok, a uz obrok i lakši laksativ kako bi se "ispraznili" pre bitke. Pošto ne mogu stotine ili hiljade vojnika da "rade radnju" posvuda (zamislite na šta bi ličio front posle toga), iskopavali su velike rupe u zemlji, preko tih rupa bi bile postavljene motke na koje bi vojnici seli i "obavili dužnost". Posle svake "smene", rupu bi zasipali negašenim krečom, radi dezinfikacije, pa sledeća "smena" i sve tako dok svi ne završe, onda bi rupu zatrpavali i u boj junaci. Pored svake rupe bi stajao podoficir, najčešće narednik, koji bi pazio da niko ne "obavi posao" na motku, jer posle tog vojnika treba da dodje sledeći koji treba da sedne na nju. Kazna za vojnika koji uneredi motku je bila deset udaraca bičem. Dakle, kada bi vojnici videli da neki njihov kolega dobija batine i pitali zašto ga kažnjavaju odgovor bi bio "Usrao je motku". Tako se taj izraz "odomaćio" u našem narodu i postao sinonim za svaku grešku koja može pojedinca skupo da košta.
Stari ljudi kad su kupovali kravu, gledali su ko ju je otelio
Odgovor koji roditelji daju djeci na njihovo pitanje zašto stalno moraju smarati o tome od čijih kuća im je nova ljuba, odnosno o njenom porijeklu sve do devetog koljena.
- Mali, đe se ti tako spremaš, mećeš taj gel, ti se tako nisi picanio ima tri mjeseca?!
- Trebe, stari, trebe...
- A je l naišla neka piša, što te smuntala?
- Izgleda da jes', ne znam šta će biti...
- E a od čijih je kuća?
- De ba oladi malo, tek smo tri nedelje zajedno, neću je ženiti...
- A sinko, stari ljudi kad su kupovali kravu, gledali su ko ju je otelio, a toli žensko kad se gleda... Ae evo ti cvancika da se izvedete...
Jermen
За разлику од омраженог Јевреја Јермен је сиромашнија верзија човека којег су сви изгазили, ал' му нико није помогао јер није био довољан јевреј да плати заштиту и није се сетио да оснује тајна друштва са којима господари над Америком. Кад Србин каже да је "небески народ" он мора да се потуче са Јерменом јер је први резервисао то место кад му ништа друго није остало. Јермен живи са Русом, Турчином и Иранцем у комшилуку и мора да се свађа са сваким од њих око музике. Јерменски металац смрди горе од просечног металца. Јерменац живи на планини и мора да јебе козу јер му је жену украо Рус, а ћерку Турчин. Јерменац има дугу и поносну историју преживљавања, први је прихватио хришћанство кад је било аут а онда трпео што га је паметан прихватио поред Персије. Јермен 'оће у Европу јер се налази на граници са Европом, чува Нојеву Барку у складишту за црне дане кад наступи нови потоп. Јермен прави јерамику, а не керамику. Јермен је и први измислио геноцид ал' му је богати рођак то украо и присвојио за себе, па му је остало једино да се свађа са Турчином који га је натерао на геноцид. Док је Јевреј ИН, Јермен је АУТ. Јермен је први хипстер, он је све радио ал' су га сви прекопирали и оставили на планинчуги да чвари ноге у лавору и слуша Техеран.
Američka diplomatija
Mi smo spremni da razgovaramo sa vama, ali pre toga, vi treba da se složite sa svim što mi hoćemo.
Kult predaka
Unakrsno pominjanje porodica u toku svadje roditelja oko toga sa čije strane je dete povuklo mane.
Ona:' Onaj TVOJ sin opet nije spavao kući! Kakav to izlazak traje 16 sati?!? Isti je tvoj otac! A ni deda ti nije bio bolji! Ja jos nisam videla da neko toliko pije ko ti sa tvoje strane! Ako nastavi da banči neće nijedan ispit dati!'
On:' Moji svi jesu uvek pili i bančii al bar su radili! Gradjevina-gradjevina.. al su radili ! Moj deda je iskopao kilometre kanala u Francuskoj, pradeda sagradio pola sela! Na tvoje je tvoj mezimac neradnik! Svi su ti u porodici lelemude, samo nesto tupe niko ista ne radi! Ti si ga razmazila! Ja kad sam rekao da radi nesto preko studentske htela si oči da mi iskopaš! Rekla si da pustim TVOJE dete na miru da studira da ne bude ko moji! E pa sad eto ti ga! '
Sisata komšinica u zrelim godinama
Tiha patnja lokalnih adolescenata i njihovih očeva.
Usrećuje slučajne prolaznike svojom pojavom, ulepšavajući im ostatak dana i ublažavajući depresiju povodom još jednog ponedeljka.
U toku običnih životnih radnji, poput zalivanja cveća u dvorištu, ili odlaska do prodavnice, postaje predmet vickastih opaski muževa svojih prijateljica, propraćenih širokim osmehom.
Njen sin je uvek omiljen u društvu i ortaci mu često dolaze na gajbu, iako nema Sony Playstation.
Muž joj je kamiondžija na dugima trasama, zbog čega je često i odsutan.
Ortak 1 (drugim ortacima): E, kakvu sam pičku video danas u busu, nije mi bilo dobro!
Jedan od ortaka: Jel ko Žaretova keva?
Ortak 1: A dobro sad, nije baš ko Žaretova keva ali je mnogo dobra!
Čekaj da skoknem po gusle
Ironičan način da nekome stavimo do znanja da previše sere.
- Znači sinoć izađemo, prevrnemo se od alkohola, navatamo neke bliznakinje, ono, ludilo. Obe dvocevke, haos smo napravili!
- E, matori, izvini što te prekidam, sačekaj samo da donesem gusle.
- Šta?!
- To bez gusala nema šanse da se opiše.
Povratak u Budućnost
Kad Crnogorac ne prođe fudbalske testove u Partizanu ili Zvezdi, pa se vrati u podgoričku Budućnost.
Srbi u crtanim filmovima
Uvidećete da sledećenavedeni, dobro nam poznati crtani likovi, imaju dosta potencijala da budu okarakterisani kao žitelji jednog dela naše zemlje. No, krenimo:
Pera Ždera:
- Lala, iz Zrenjanina ili njegove malo šire okoline. Ovaj okruglasti gurman koji voli dobro da pojede, je jednom rečju prava ladovina. Jebe mu se za sve živo, a autonomija ga zanima onoliko koliko može da se namaže na hleb - ni malo. Ko će, uostalom, misliti na to pored kobasicijade, pasuljijade, dana vina i piva..
Gargamel:
- beogradaski sredovečni penzioner. Muka ga je naterala na preživljavanje na visokom spratu stare zgrade na Konjarniku, koja već svojim izgledom i starošću podseća na zamak. Devedesetih je oćelavio i zastranio jer firma mu je završila pod stečajem, žena i deca su ga napustili i ima još samo mačku, ne jer je voli već jer uživa da je maltretira. Komšije ga izbegavaju, deca zajebavaju, a on vreme provodi na špijunci, tonući u još veće ludilo. Ponekad se iznenada prodere u hodniku verujući da je čarobnjak i urlajući na aktuelne vlasti koje su mu sve oduzele. Od petnaestog do prvog u mesecu vija mala bića ispod ormana, kreveta i frižidera, kako bi uhvatio nešto čime će se prehraniti.
Čarli Braun:
- Depresivni klinac iz Subotice. Nema reku što ga ubija u pojam, ima psa koji ga ne sluša - što ga dovodi do ludila, a dane provodi u školi i viseći sa drugarima, od kojih je svako počeo da zastranjuje u nekom svom pravcu. Prerano gubi kosu jer ne vidi svoju budućnost u ovom gradu, medju ljudima, priča sam sa sobom kadgod je u prilici i polako zalazi u neku svoju depresivnu krajnost..
Barni Gambl:
- lokalni alkoholičar neutvrdjenog porekla - tvrdi se da je Vrbašanin, završio na ulici kao tehnološki višak karneksa, mada svojataju ga i Niš, Pirot, Šabac, Sremska Mitrovica..Životari od socijale ižicanja po kafanama, često je vidjen ispred prodavnica i dragstora gde drži govore o politici, reprezentaciji, kataklizmama i tome kako mu je glupavi drugar iz klupe oteo posao.
Kenny:
- siromašak, živi i ide u školu u malom šumadijskom mestu. Doselio se sa porodicom iz Pirota koja je došla trbuhom za kruhom, pa ga zbog naglaska većina žitelja ne razume.
Bole (generalova radnja):
- Apatinac, ljudina. Voli pojesti i popiti, tišti ga nepravda, i karakteriše ga blaga i vedra narav iako deluje kao rmpalija - ubica. Konstitucija navodi na zaključak da su mu se dede u Apatin doselile iz Like.
Djole Proleće:
- blago orijentisani četnik iz Čačka, nekada udarnički radnik koji je crnčio po radnim akcijama, sada je gradjevinski fizikalac koji zagovara povratak kralja i teoriju da ova zima proći mora.
Klinci iz "Negde daleko u zemlji snova":
- siromašna deca sa Kosmeta, na koju je vlada Srbije odavno zaboravila. Ne nadaju se više ničijoj pomoći. Žive sa samohranom majkom, a otac im je nestao"99. Jedina radost im je prolazak pored albanske poslastičarnice, gde im starina Bekim ponekad da kuglu sladoleda od čokolade u kornetu.
Onaj svirac iz Asteriksa i Obeliksa:
- šiljokuran, nakrivo samonabedjen da je izvanredan muzički talennat i da će završiti u grand produkciji kako bi ostvario svoj san. Na svadbama i slavljima gde ga plaćaju da nastupi ga popnu na drvo i vežu mu usta kako ne bi kvario dalji ugodjaj.
Ptica trkačica:
- stanovnik iriškog venca, koji obučen u šareni triko beži ispred kola, autobusa i kamiona. Pitanje je kada će ga kamiondžija Pera iz kompanije Kojot&co pregaziti dok kao muva bez glave strmoglavo krivuda niz venac.
Je l' si igrao Nintendo kad si bio klinac?
Суптилан начин да питамо саговорника да ли је дерпе. За разлику од Сеге, која је шаком и капом објављивала игре у којима су пуцале кости, крв и лимфа шикљале на све стране, а понекад богами севнула и по која сисица или пак батак, Нинтендо се оријентисао на фемили френдли издања у којима играч контролише гадне, мале, пуфнасте, асексуалне креатуре које скакућу по геј облацима и сакупљају геј звездице и деле шећерну вуну са својим геј другарима и немају кичму. Због недовољног излагања насиљу и осталим кул, тестостероном набијеним садржајима у раној младости, клинци одрасли са Нинтендовим гејмпедима у рукама у знатном броју случајева развили су склоност ка читању књига у издању Самиздата Б92, слушању прогресивног хауса, шурењу у плинару и похађању Прве београдске гимназије.
Педерске пословне потезе компаније Нинтендо, предвођене косооким хибридом императора Палпатина и Миње Суботе, Шигеруом Мијамотом, кићење туђим, пре свега Сегиним, перјем, крађу патената и остале корпоративне свињарије не вреди ни спомињати. Свој геј имиџ, који је марљиво градио деценијама и на којем би му позавидео чак и онај плави фегет из групе 187, Нинтендо је задржао до данашњег дана, производећи конзоле као што су Wii, NDS и недавно најављени Wii U, за који се верује да ће бити толико геј да ће обрнути поларитет магнетног поља Земље и довести до масовног помора ајкула.
-Матори, диви ону раву! Отрсио бих је као покојни Слоба Славицу Ђукић Дејановић после Трећег конгреса СПС-а!
-Добро бре, стоко нерафинисана, докле ћеш тако да причаш о девојкама?
-Шта трипујеш, матори, одавно Славица није девојка, израсла је у солидну бак...
-Знаш ти добро на кога ја мислим. Мислим на сваку девојку коју си видео откако си данас изашао из куће, на сваку девојку која је икада прошла поред тебе, а о којој си вероватно помислио само како би је, парафразирам: „Зговнао курчевином, опрљио јој сенфару и нафиловао вулву свршотином као четници Бошка Буху оловом.” Знаш, и оне имају осећања.
-То су ноторне лажи! Никада не бих поменуо Бошка Буху у том контексту, риспект за човека.
-Жене, оне су много више од пуких сексуалних објеката. На пример, ова Ковиљка коју сам упознао у школи салсе, она...
-Мислим, реално брате, ја сам у његовим годинама дркао на Ксенџу и лепио слине испод столице, а он је бацао бомбе на Швабе, бранио отаџбину... Него, пусти сад то, реци ми, јеси играо ти Нинтендо као клинац?
-Јесам, што?
-И највише од свега си волео Зелду и Кирбија, је л' сам у праву?
-Јеси. Откуд знаш?
-Ма оно, лупам... Е, а баш си лепо уклопио арафатку и ту мајицу са Че Геваром.
Zavod za zapošljavanje
Ustanova koja vodi evidenciju ko je od građana Srbije završio fakultet, a ko srednju školu. Ujedno pomaže školskim drugovima da se sretnu i posle 30ak godina.
VHS kaseta iz 80-ih
Сведок разних весеља, реликвија сваке породице, сећање на нека ненадјебива времана, заузима своје место на пијадесталу званом витрина. Зајеби све ДиВиДи хајтек зајебанције, зајеби сву обраду, дораду, специјалне ефекте, ВХС је сирови снимак, временска капсула и неизоставни гаџет свих дешавања, била она испраћаји, крштења, венчања, свадбе... ВХС почиње изненада-као порнић без предигре.Снимак обилује деколтеима, ладним трајним и ударник чарапама, сниматељ је обично комшија-"којисеразуме" у електрику, разуме се колико и Талијани у фер-плеј,елем некако уз честе упадице типа "Где се стопира,како сад,иди у пичку материну" он успешно обавља свој посао зумирајући невероватном брзином и шта треба и шта не треба...Вероватно најзанимљивији део касете је тзв. "Строј".Онај део када се снимају сви присутни на том весељу, наравно по реду како су распорећени у сали-шатри. Ту се виде шмекерске фаце комшија који меркају прије преко овала са печењем (и његова Стивен Сигал фаца у тренутку проласка камере), домаћина који грли децу и жену са све чачкалицом у устима, млађих курајбера са ставом Ален Делон, лакат на столици, крагна на рамену, пичкица са кооцем у дупету, баба са пола кила меса у вилици и деде који наздравља камерману као да је друг ЈБТито лично пред њим.Онај због кога су сви дошли, слављеник бива запостављен, један кадар, говор и мрк, нема више.Следећих 130 минута је сплет народних игара, најновија плоча Митра Мирића, снимак поклона и Краај. Често је преснимљена Максовизијом кад је гостовао Аркан, порнићем Козак, Газиместаном 1989 и сличним стварима, датум стоји у доњем углу 10/08/1982
-Маки ајде пусти баби касету оће да гледа крштење
-На шта да пустим? На грамофону? кево 21 век, ко зна где је то а и снимио сам НИнџакорњачее или МТВ УНПЛУГГЕД ономад '93
-Ш Т А си урадио? Срам те било своје крштење си избрисао...
-Нисам има мало скраја и средина,колце то је то...
Autorski udžbenik univerzitetskog profesora
Круна каријере сваког академског радника, његова лична Библија, врхунац његовог знања који осликава вишегодишњи рад и труд. Истовремено представља његов лични допринос томе да га све колеге и хиљаде студената замрзе за сва времена.
Суштина је у томе да редовни професор, који је прошао сва могућа и немогућа усавршавања, тренигне и стручне семинаре у једном тренутку доноси одлуку да напише сопствени уџбеник, уместо да преведе страни или настави да користи уџбеник одавно преминулог колеге.
Тим уџбеником планира да ућутка све завидне колеге које причају да је средио докторат преко странке, да натера распуштену студентарију да изговара његово цењено име са дужним страхопоштовањем, да наведе бившу жену да исече вене јер га је оставила и оптужила да је способан једино да паламуди о тој старој књизи коју зна напамет.
О његовом уџбенику има годинама да се распреда у свим академским круговима. Не може он да напише обичну књижицу од 200-300 страна, као што је то урадио његов колега који предаје на факултету у Косовској Митровици. Ипак је он велики дрмр, експерт у својој области, гостујући професор на више страних универзитета - све то мора да буде кристално јасно када се отворе корице.
Уџбеник мора бити толико добар да се због њега посвађа на крв и на нож са завидном колегиницом са предмета која пак тврди да је њено штиво квалитетније и лакше за интерпретацију. Због тог уџбеника ће јој ударити шамар на сред колегијума, пред свима обрисати дупе сликовницом коју она назива својим делом и одлучно одбити да је појебе када му то следећи пут затражи. Нетрпељивост ће пренети и на децу којима ће забранити да икада проговоре реч са њеном децом. Његово дело је тога вредно!
Будући да нема услове да измисли рупу на саксији и открије нешто ново, преостаје му једино увођење терминологије коју још нико није употребио и невероватних метафора које му падају на ум у тренуцима највеће инспирације.
Тешко јесте али уџбеник мора имати исту особину коју аутор проналази у себи - врхунску ненадјебивост.
Стратегија је најмаркантнији део персоналности предузећа. За предузеће стратегија је исто што и за морепловца звезде на небеском своду. Ово се нарочито може објаснити када се погледа кјустомизација, костјумизација и кјустомеризација производа датог предузећа.
I ja sam starija žena
Izgovaramo kada nas u redu za čekanje starija žena iza nas smara da prodje preko reda.
Starija žena u redu za hleb: Sinko, daj pomeri se i pusti me preko reda, ja sam starija žena.
Sinko: Znate, i ja sam starija žena.
stari format
Tako su nekad iskusne pivopije zvali veliko (0.5l) pivo, kada su se pojavila ona mala "pederska 0.33l" piva.
Smrt zapadnim standardima živio stari format pive!
Stoji gariša na šanku:"kelner,alo kelner?"
Izvolite, molim?
Ladno, al gledaj da bude sa dna zamrzivača!
Jel, pivo?
Jel ti mene zajebavaš, reko sam ladno izgorio sam od žege!
Konobar donosi neko malo 0.33 pivo, a Mrkela za šankom ključa, te u neverici urla: Alo,sine pa i veliko mi je malo, STARI FORMAT PIVO, a ne ovo pedersko. STARI FORMAT JESI ME ČUO!
