- Прочитај ово: ''Брачни пар се бацио са зграде са дететом у наручју''. Значи, ужас. Где ми живимо...
- Шта те то чуди, па типа је пук'о Вијетнамски синдром после 3 рата у којима се нагледао раскомаданих телесина и којекаквих страхота, држава му не да кров над главом, а овамо Миладину плаћају милионе из буџета. Жена му нека сиротица сумњивог морала, ономад водио дете на ДНК анализу, и ето, скупило се човеку...
- Откуд ти то све знаш?
- Па како не бих знао? Све сам ја то прош'о и још много више. Кад су после 10 година престали ратови код нас, сазнам да ми се жена преудала за комшију Хрвата и да је мој син у ствари његов. Одем у Легију Странаца на три године, па се у Алжиру запослим као кувар на прекоокеанском броду. Дочепам се Њујорка и почнем да радим на доковима, па возио жути такси, касније лимузину за пословну пратњу. Онда сам чистио базене на Беверли Хилсу, препродавао хорс у Сан Франциску, па држао расвету током снимања порњаве и као бел-бој у Вегасу, све то као илегалац. Е, онда сам купио колица за хот-дог, па пар вендинг-машина, кад ме прокењало да оженим бившу шурњају Била Гејтса. Сад сам администратор његове фондације за југо-источну Европу. Дакле, не радим ништа.
- Тебе само што млин није млео!
- Ко каже? Одемо ти мој покојни деда-Тиосав и ја једне јесени у воденицу-поточару да мељемо пројино брашно...