Sedeo sam jedan dan na klupici na kališu, prišao mi je neki star covek i zamolio me da sedne pored mene. Naravno pristao sam i tako smo ušli u razgovor . Samoca je isijavala iz njega, svaka njegova rec odavala je njegovo beznadje. Pogled mu je bio hladan i bled a lice uvek zgrčeno u neku tužnu grimasu, cak i kada je pokušavao da se smeje. Pričao mi je svoju priču. Porodica mu je ostala u Bosni a žena mu je umrla pre dve godine i sada tako pravi svoje poslednje korake bez ikakvog smisla. Ježio sam se na svaki njegov gest. Srtah je zavladao mojim telom i razne misli su počele da mi šetaju po glavi. Pokušavam da zamislim kako je njemu koji svako vece leže u tu praznu postelju, svako se jutro budi bez mogućnosti da nekom svom kaze:Dobro jutro. Kako je to kada ne čuješ prijateljski glas mesecima, tumaraš po praznim ulicama i nemaš nikome ni da se izjadas . Boli te toliko jako da imaš utisak da ces svakog trenutka eksplodirati a niko nema ni najmanju želju da te sasluša, razume. Sam si. Umrećeš sam. Verovatno ćes se ležati mrtav u svom stanu i niko neće primetiti ,nikome nećeš nedostajti. Sve dok prvi komsija ne oseti smrad. Plašim se toga i mislim da je to najgore što može nekome da se desi. Samoća.

Biti sa nekim ko vam se ne svidja znači ne poštovati sebe, ali nalaziti svakome manu zbog koje vas nije dostojan znači ne poznavati sebe.

Postoje ljudi koje zele da zive sami, i oni koji vec zive sami. Postoje i oni koji su se povukli u samocu zbog neuzvracene ljubavi, ili pak ocaja i tuge ili sticanja mudrosti i vere u sebe. samoca je toliko opsirna da je mozemo smatrati da je mac sa dve ostrice. Dobra strana samoce je jacanje samog sebe iznutra i sticanje mudrosti, a losa je strana je depresija psihicko unistenje. Pre nego sto joj se prepustis hteo to ili ne hteo, poslusaj svoju dusu i doci ces do odgovora....

:tužan pogled u desni dlan:Hajmo Milice malo do kupatila.
-Sine sa kim to razgovaraš?
-Ništa majka, ja to za sebe nešto.

*
Eh šta bih dao da je sada pokraj mene. Makar da je vidim na tren, nekako bilo bi mi lakše, samo da je tu. Samo o njoj razmišljam, kao Klark Kent o Lani, a ona, ona je negde, negde gde joj je lepo... Jebem ti samoću.
*
Jebo me konj, kada sam je želeo pored mene. Zvoca mi po ceo dan, ne mogu da spavam kao čovek. Te malo zarađuješ, nesposoban si, lenj i neuredan. Šta bih dao za malo samoće.
*
A opet bilo je lepo i dok zvoca. Voleo sam je, a sada sa zidovima ne mogu da pričam...

Ovo bas i nije za recnik slenga,al ajde