(20 динара испалих на под, деда у богатим седамдесетим са штапом у руци, сузне очи упућене према зеленој новчаници)

Деда: Уф, уф.
Младо чељаде: Дајте да помогнем. Ево, изволите, ваше су?
Деда: Него шта него да су моје! А шта ти младићу мислиш, да сам ја неки старац који не уме сам да се снађе, је л' то мислиш ти, а ? Знам ја вас, банду покварену, што пијете пиво и пушите неке травке, срам те било, тако да ме вређаш мислећи да сам ја неки слаб и сенилан! Дај те паре 'вамо!
М Ч: Иди бре деда, на ти паре, не може човек ни културан да испадне данас, све укењате пензоси! Иди вози се Бус Плусом.
------------------------------------------------------------------------------------------------------
Младо Чељаде: Ево устаћу ја, седите, слободно.
Баба: Јао хвала синко, уби врућина овијех дана, баш си ми златан!
Деда: Баба, немој да си ти тако наивна. Ова данашња дечурлија је превртљива. Гле какве ти набрекле ноге и проширене вене, сигурно ти се смеје у себи, зајебант балави, мисли да не можеш да одстојиш 3 станице.
Баба: Ју ју! Тако ти мислиш за мене, је ли? Бог да чува, как'а је ова данашња омладина! Па је л' знаш ти синко да сам ја данас од булеварске пијаце све до трошаринске ишла пешака и после се вратила на булеварску јер сам заборавила пелцер! И ти мислиш да ја не могу да издржим до центра да не седнем! Оћеш да кажеш да нисам добростојећа баба?! Бог да чува, куку леле!
М Ч: Ите бре ви сви људи у пизду лепу материну! Не може човек према овом напаћеном народу ни да се односи лепо и љуцки! Селим се у Финску, аукурац! Али прво излазим овде, на следећој.