Sindrom Dejva Grola (Iliti: Neopisiva želja svakog bubnjara da postane frontmen)
Осећај који се редовно јавља код бубњара услед забијености у задњи део бине, односно небивања у центру пажње, односно недобијања исте количине аплауза који добија певач/фронтмен који је први на мети брусхалтера које бацају попаљене сисате обожаватељке.
Нарочито долази до изражаја када је фронтмен неправедно фронтмен, тј. када је бубњар талентованији и бољи музичар од фронтмена, што се дало препознати код горепоменутог, у односу са покојним Куртом. Онда сва та фрустрација касније избије у жељи да се гостује на сваком могућем пројекту и да се прави дует са свим могућим извођачима, од Тозовца до Лемија.
Курта: :издркава се, од 100 тонова у слоажи погодио укупно 2, жица му раштимована, глас пуца, промашује текст:
Дејв (у себи): Бољи сам гитариста, бољи сам певач, бољи сам текстописац, ма, бре, бољи сам музичар, а опет само ЊЕМУ показују сисурдаче! Нећу више то да трпим! Што се не рокне више, па да могу да си направим бенд!
И овај се рокне, а овај направи бенд...
Komentari
- o
+ ko kuća za pljuvanje kurta :D ali dobio bi krst ionako
Hhahahahahahaha! Nasmejao si me vrhunski :-)
Minus zbog ovoga - subjektivno zapažanje. Ali sam se bar dobro ismejala :-)Ако ћемо искрено,Дејв је поткованији музичар,али је акордаш. Док је Курт био самоук,али је умео да импровизује.Нема ни С од субјективног запажања. Ако ћемо искрено, да вам објасним нешто као гитарски музикант, Курта није умео ни једно, ни друго. Био је солидан текстописац и то је то. Никад не би успео да није имао поред себе Дејва и Криста. Плус, мислим да Дејв има много више душе од њега. :)
