Sumiko
Devojka najzajebanijeg lika u kraju. Cura na nindžu. Ona na koju ti krenu bale i gore i dole, jer, jebi ga, svestan si da je nikada nećeš imati, a u ljudskoj prirodi je da želi nedostižno. Fiktivna junakinja akcionih roto romana sa kraja osmadesetih. Otelotvorenje muških čežnji i vlažnih snova. Sofisticiranog intelekta, izvajanog tela, urođene dobrote, izraženog seksipila, orijentalne spoljašnjosti i još orijentalnije unutrašnjosti - zlo od ribe. A trpa je tu neki lokalni pajser! Al je nindža. Aj ti budi nindža? Evo ti kurac. U najboljem slučaju možeš biti Tabasko Pit, dežurni zajebant uvek pod opijatima, veoma blizak nindži, a tako udaljen od Sumiko. I dalje možeš samo da ga drkaš misleći na onaj njen sažaljivi pogled koji ti je uputila kad si se ono jedared odro od ovogodišnje rakije. Krivo ti je i pucaš od ljubomore, znaš da nindža trsi još 5 fufica iz kraja, pa zaboga, Sumiko zaslužuje boljeg! Ne, pa ti je ne bi ni spavao, samo bi je gledao dok spava i slušao kako diše, jebo te Parni Valjak, da te jebo!
Ali ne vredi, prijatelju, i život piše roto romane, tako je to oduvek bilo: ''najgora svinja pojede najlepšu jabuku''. Ti lepo pojačaš konzumaciju opijata, doduše gledaš da ne dopadneš popovima u šake, i to posle prođe, vremenom. Kasnije, nađeš i ti svoju Sumiko i voliš je, i spavaš je i budeš joj nindža. I ona se bode samo na tvoje šurikene, ne tretira okolne Tabasko Pitove i ostale kilavce. Gleda te onim vernim, a opet mističnim, iskošenim očima, i ne mora ništa da ti kaže, jer tvoj haragei ti govori: ona je tvoj trešnjin cvet.
Миле Бубрег · 14. avg 2012.
