Uništavanje iluzija iz detinjstva
Кад ти, кад мало одрастеш, испричају праву истину догађаја, о којима су ти до скоро говорили ''романтичне'' верзије.
Ја са 8 година: И јесте ли се ви мени баш обрадовали?
Мој ћале: Аха...мама је пола сата плакала од среће кад те видела...
Ја са 18 година: А шта је кева рекла кад су ме показали?
Мој ћале: Хахаха да си јој видео фацу, хахахах: ШТА ЈЕ ОВО ОВАКО РУЖНО?
Ја са 8 година: Где је деда...нисам га видео већ седам дана?
Мој ћале: Отишао на службени пут...ради у Ираку, вратиће се за пар година...
Ја са 14 година: Е, ћале, а кад се тај деда враћа са службеног пута?
Мој ћале: Хахах вратиће се...само да откопа она два кубика земље што смо изручили на њега...хахах (ћале баш и нема смисла за црни хумор, а?)
Ја са 8 година: Е, тата, а како то да ја на овој слици летим?
Мој ћале: Сине, просули смо по теби један прах од кога ти израсту крила...
Ја са 17 година: Аууу...који трип човече, гледај слику, летим јеботе!
Мој ћале: А лепо сам ти тада говорио да не дираш мајчину скупоцену крему...
