Zasićenje
Osećaj odbojnosti praćen dozom mučnine prema nečemu. Skoro svima će prvo pasti na pamet originalno značenje ove reči i njegova vezanost za hranu ali dobro je poznato da ne izaziva samo prežderavanje potrebu za povraćanjem. Čoveku se lako može popeti na kurac muzika koju je do juče slušao, klub na koji je bio opasno naložen, pa i neke ozbiljnije stvari. Koliko god da bile dobre babine sarmice od zelja posle nedelju dana već dobijaju neki opor ukus, pa pomijara, spremljena od lepa starog tri dana, postaje i više nego primamljiva. Isto tako je i sa ljudima.
Posle nekog vremena i onako učmala sredina počinje da guši i da se pretapa u sivilo, a one sumorne face koje svako jutro negde jure dobiju neko sasvim novo zajedničko naličje. A onda postaje jasno da nema druge i da mora nešto da se menja inače ode sve u majčinu. Nema sarme do daljnjeg...
Arkan: Svetlana, gde mi je ona šajkača od svadbe?
Ceca: Jebala te Svetlana! Je l' sam ti sto puta rekla da me ne zoveš tako?
Arkan: Ti bi opet da nosiš nularicu? Je li, bre? Gde mi je šajkača?
Ceca: Nemam pojma. Šta će ti?
Arkan: Za u sanduk.
Ceca: Iju! O čemu to pričaš, crni Željko?
Arkan: Vidi, dušo... Malo sam se zasitio od ovakvog načina života, pa sam mislio da promenim malo sredinu. Lažiraću neki atentat i palim na neku egzotičnu destinaciju. Kipar možda...
Ceca: Pa nećeš valjda bez mene?
Arkan: Jebeš ga, ne možemo oboje zbog dece. Palim ja sad, čekaju me neki momci da se dogovorimo oko puta. E da... Nema kurca dok se ne vratim!
