Bandi trenutak
Рећи човеку истину у лице потпуно неувијено и без трунке жеље за ублажавањем изреченог, и без икаквог обзира на то какво ће мишљење човек имати према нама након што му ту истину саспемо у лице.
Наравно, уколико се ово прихвати за стил живота и односа према другима, подразумева да ће дотични, попут Ал Бандија, живот провести радећи најгоре могуће послове, вечито несхваћен, или једноставно отеран у кош са идиотима, како би одбрана од његове истине у старту била дисквалификација "Ма пусти будалу, шта он зна!".
Стога је Бандија најлакше и прихватити као промашеног продавца женске обуће, коме је ћерка курва, син кретен, а жена несносна бештија, да се не би продрло у суштину ствари - да је Банди сублиминарно отелотворење судбине оних који кичму не савијају и плаћају цену своје слободе, ма колико нам на први поглед изгледали ниско.
Како је ретко ко од нас заиста и спреман на судбину која прати овакве људе, наше бандисање се своди на тренутке који су углавном ретки и који временом постају све ређи. Уздржавање, друштвене конвенције, биране речи... су све синоними за живот проткан лажима у којима лажемо друге да их волимо и лажемо себе да другима чинимо услугу тиме што их трпимо и лажемо.
Свакако да истина увек има своју цену, за коју у микросекунди мозак искалкулише да ли је спреман да је плати или не, зарад задовољства апсолутне слободе коју нам Банди тренутак доноси. Касније паднемо, услед слабости помислимо да је цена ипак била превисока, док себи не кажемо да је цена слободе увек превисока, али да је задовољство тренутка слободе немерљиво.
- Драги, да ми ова хаљина није тесна?
- Јесте, душо, угојила си се и иди на дијету да не би постала краветина ко твоја мајка!
- Нећеш се ти скоро омрсити!
..........................................
- Знаш како, не знам што ме ово копка, ал који сам ти ја по реду?
- Па знаш како... Мало ми је глупо... Ти си ми други!... Имала сам једну дугу везу...
- Како други бре, па ја знам још тројицу који су те спавали!
- Облачи се, марш кући и бриши мој број из именика!
.........................................
- Какав је краљ онај Марко! Начи, пре неки дан, Света Дилеја га нешто цима и шатро му поставља нека питања и Маре морао да му прича да је супер у свему, и онда га пита "Је ли, шабане, јел да сам најпаметнији на свету?"... Маре ту застане, доживи Банди тренутак, и каже му "Да цео људски род изумре, опет не би био најпаметнији, јер би сигурно преживели пацови и бубашвабе!"
- И онда?
- Па ништа, Света га прописно сложио, ено га Маре лежи на гајби, опоравља се полако, ал мислим да ће тај тренутак и деци да препричава.
Komentari
- АБ
Hahaha, pa kako ne videh ovo, odlična +
