У руралним крајевима се односи на заказивање парења, тј. одвођење крмаче код вепра (него како) кад ова има терање. Неуштројени алфа мужјак се онда неколико пута пење на дотичну и зачне јој туце младунаца које авегетаријанци касније воле да гледају реш-печено, са јабуком у устима, на славском столу.
Код људи је упрошћено иста ситуација, треба само погодити кад женка има терање, мужјаци су углавном увек спремни да наскоче, а епитет свиње им свакако не гине. Кад женка баш и нема терање, дебео буђелар је свакако карта на коју треба играти. Женке се с годинама укрмаче (погледати под: ташта), али и мужјачка нерастност почиње да долази у питање. Мали прасци ће дуго правити свињац од куће, али ће после прележаних глиста и синдрома мршавих свиња и они постати слика и прилика својих родитеља.