Krenuo sam da opet kopam po slučaju. Čegi mi je donio fascikle, Dare slike sa mjesta zločina. Jasmina je bila uzela godišnji, rekla da ide na Brione, malo da se opusti. Međutim, Kolegica je bila i više nego raspoložena da mi pomogne. Opsežnom istragom, shvatil smo da Mimix nije bila stvarni krivac. Prosuo sam kafu kad sam to shvatio.

- Pu jebem ti... Kolegice, Čegi, Dare, ovamo, našao sam nešto.

Ne bismo to otkrili da Gugi, u prolazu, nije vidio kako držim neki papir i rekao:"E, piše vam nešto tu. Okreni prema suncu, vidi se bolje". Na margini fakture koja je svjedočila o pošiljci Staropramena iz Češke, pisalo je "Pomoć, BLZ me tera". BLZ? Šta je sad to? Krenuli smo do čekaonice i pitali DR. Šmrca.
- BLZ? Ne znam o čemu govorite.
- Dajte doktore, znate, samo nećete da nam kažete. Igra vam desno oko a lijevi palac vam se mrda lijevo-desno. Znači da lažete. - reče mu Koleginica. Bio sam impresioniran njenim vještinama.
- Dobro, reći ću vam. To je jedan od mojih uposlenika, onaj Beli, mislim, lik u belom mantilu. Tu je, samo me oslobodite sumnje i nemojte da me silujete.

Pronašli smo ga u susjednoj prostoriji i priveli u stanicu. Nakon ispitivanja odao nam je lokaciju odakle je primao naređenja. Stara napuštena kuća, tik pored kafane u kojoj je radila Mimix. Rekao sam narodu u stanici da odmori taj dan i, nakon što sam ih poslao kući opet sam pogledao po fasciklama. U tom trenutku čuh kako su se vrata zalupila i kako mi se neko zavodničkim ženskim glasom obraća riječima:

- Ne vredi da gledaš inspektore, tako je kako je.

Pogledavši u tu stranu odakle je dopirao glas, ukazala mi se možda najljepša ženska figura koju sam ikada vidio. Prelijepe noge u čizmama sa štiklom, vrhunske obline, bujne grudi koje samo što ne iskoče iz kožne jakne, do pola zakopčane, prekrivene crvenom kosom. Znao sam da je to jedan od tajnih agenata koji me je dosad pratio i po svim ostalim slučajevima. Žaklina Romanof, koja je zbog svoje izrazito crvene boje kose, mnogima ostala u sjećanju kao Marsovka.

- Ne bih išla tamo sutra da sam na tvom mestu, inspektore.
- A zašto da ne?- rekoh pogledavši u papire.
Čim sam digao pogled, ona je bila nestala. Na šta li je implicirala?

Sutradan je bila velika akcija. Poveo sam svoje najvjernije ljude, Čegija, Dareta i Gugija. Kolegica je pošla svojevoljno, mada nije morala. Razvalili smo vrata i vidjeli samo jednu fotelju i sto. Digosmo pištolje i povikasmo:

- Ustani polako, sa rukama na glavi.
- Morao si da kopaš Lukac? Eee Zeleni Lukče moj. Bolje da si ostavio Mimi na miru, da može da se vrati svom Rusu.

Ne. Nemoguće. Kako? Glas mi je bio jako poznat. Kako je ona... Ne... To nije ona! Razuvjerio sam se čim se fotelja okrenula.

- Jasmina??? Skloni se odatle, šta radiš tu?
- Neka Lukče, ostajem gde sam.
- Jasmina, ovo nisi ti.
- O da, jesam, a ti si bio dovoljno slep da ne primetiš mrežu koja se plela oko tebe.

Na te riječi Dare okrenu svoj pištolj i pridruži se Jasmini. Zar i Dare? Objasnio je da je bio debelo plaćen od strane Jasmine, koja je sarađivala sa Don Profeoneom. Još jače sam stegnuo pištolj i uperio ga ka njoj.

- Ne vredi ti to Lukac, ti si već mrtav čovek.

Čim je to rekla potegla je pištolj na mene. Metak je klizio kroz vazduh došavši do mog pancira i probivši ga. Pravo kroz prsa. Nisam imao vremena ni da povučem obarač. Kolegica i Čegi otpočeše da pucaju na Jasminu i Dareta dok sam padao na zemlju. Zadnjim pogledima vidio sam da je Kolegica pogodila Jasminu, a Dare Kolegicu. Čegi je opucao u Dareta kad i Dare u njega. Obojica padoše na zemlju. Poslednje što sam čuo bio je Gugi koji je samo rekao "Auu, kak'i pojzen lolo".