Ето, надам се да сте разумели концепт теме. Без спема. Ако пишете глупости, пишите их у неком програмском језику.

#include
#include
main()
{
int n,i,a100,br=0;
float prosek=0, suma=0;
printf("unesi broj elemenata niza \n");
scanf("%d", &n);
printf("unesi elemente niza \n");
for(i=0; i{
scanf("%d", &ai);
if(ai>0)
{
suma=suma+ai;
br++;
}
prosek=suma/br;
printf("prosek = %.2f", prosek);
getch();
}

за рачунање просека, контам да ником не треба, ал немам ништа паметније у свесци из програмирања...

Постављам касније два или три програма. :)

#include

int main()
{
  while (true)
    cout<<"Nisam skonto"<}

Neam ništa ovde, ali radio sam dosta sa C#, povezivao sa SQL bazama podataka i tak'. Ako me ne bude mrzelo, napisaču nešto posle.

EDIT: UUuu, pozaboravljao sam sve iclude-ove, u c# glavne generiše sam, tako da moram da ih obnovim u naredne dve godine.

http://pavlecar.atwebpages.com/iks-oks/

Saću da ispamujem forum ovim linkom.

#include
#define MAX 16

int P, Q, R, N;
int maksimalna_predstava_broja;
int a[MAX], b[MAX], c[MAX];
int n, i, maksimum, brojac;

int main()
{

while (1)
{
maksimalna_predstava_broja = 1;
printf ("\nUnesite maksimalan broj elemenata skupova\n");
scanf ("%d", &N);
if (N > 16 || N <= 0)
{
printf ("\nNeispravan unos, pokusajte ponovo\n");
exit();
}
for (i=1; i {
maksimalna_predstava_broja = 2*maksimalna_predstava_broja;
}
printf ("\nMaksimalni dozvoljen broj predstave skupa je: %d", maksimalna_predstava_broja);
printf ("\nUnesite predstavu prvog skupa\n\n");
scanf ("%d", &P);
if ((P > maksimalna_predstava_broja) || (P < 0))
{
printf ("\nNeispravan unos\n");
break;
}

printf ("\nUnesite predstavu drugog skupa\n\n");
scanf ("%d", &Q);
if ((Q > maksimalna_predstava_broja) || (Q < 0))
{
printf ("\nNeispravan unos\n");
break;
}
printf ("\n");
printf ("Binarna predstava skupa P je: ");
while (P != 0)
{
for (i=0; i {
a[i] = (P%2);
P=P/2;

}
for (i=N-2; i>-1; i--)
printf ("%d", a[i]);
}
printf("\n");
printf ("Binarna predstava skupa Q je: ");
while (Q != 0)
{
for (i=0; i {
b[i] = (Q%2);
Q=Q/2;

}
for (i=N-2; i>-1; i--)
printf ("%d", bi);
}
for (i=N-2; i>-1; i--)
{

if (a[i]==1 && b[i]==0)
c[i]=1;
else c[i]=0;

}
printf ("\n");
printf ("Razlika skupova P i Q je: ");
for (i=N-2; i>-1; i--)
printf ("%d", c[i]);

brojac = 0;
for (i=N-2; i>-1; i--)
{
if (c[i]==1)
{
brojac++;
}
}
printf ("\n");
printf("\nBroj elemenata u skupu R je: %d", brojac);
printf("\n");
}

getch();
}

Nisam skapirao šta ti radi program :)

Ево илустроваћу примером.
Скупови имају максимум 12 елемената.

Представа првог скупа је 123.
Представа другог скупа је 211.

У бинарном облику први скуп изгледа овако:

00001111011
А други овако:
00011010011
Дакле, постоје елементи на местима где су јединице.
Тако да њихова разлика изгледа овако.

00001111011
00011010011
----------------
00000101000

Што значи да ће резултујући скуп или разлика скупова изгледати овако:
00000101000

Број елемената у том скупу је 2. :)
Је л' јасније.

Jasno mi je šta radi, ali zašto ti je 123 = 00001111011 ?

1111011
2^0=1
2^1=2
2^3=8
2^4=16
2^5=32
2^6=64
----------
1+10+32+80=90+33=123

Тако се пишу цели бројеви у систему са основом два, такозваном бинарном систему. :)

Znam bre šta su binarni brojevi, nego sam skontao da je niz 123 u stvari niz 1 - 2 - 3 i onda gledam, 3 jeste 011, ali šta ti je ovaj đubar pre toga, pa tako :)

Ja се сад зајебавао са алгоритмима сортирања, мерио време потребно за сортирање низа одређене дужине различитим алгоритмима и упоређивао. Иако може све то лако да се нађе на нету, морао сам сам мало да их истестирам. Quicksort их све шије, није за џабе quick. :)

http://www.youtube.com/watch?v=ywWBy6J5gz8

//Само да се упишем, без кода.

#ifndef _vukajlija_h_
#define _vukajlija_h_

class Vukajlija{
friend ostream& operator<<(ostream& it,const Vukajlija& v){
return it << "Moji programi ovde ne mogu da stanu :P"<}

};
#endif;

#include
#include "vukajlija.h"
using namespace std;

int main(){

Vukajlija* v= new Vukajlija();
cout<<*v;
return 0;
}

#include
main() {
printf("PIJEM PIVU, ONA PIJE MENE, KAZU DA CU POGINUT ZBOG ZENE! AKO DOZNA STA SE SA MNOM ZBIVA, BICE MENI OVO ZADNJA PIVA!");
}

enum Aktivnost
{
Ucenje,
Posao,
Vukajlija
}

public void ObradiAktivnost(Aktivnost aktivnost)
{

switch(aktivnost)
{
case Aktivnost.Ucenje:
Console.WriteLine("Učim, kao šatro, Vuka na svaka dva minuta.");
break;

case Aktivnost.Posao:
Console.WriteLine("Plaćena sam da programiram i listam najnovije defke.");
break;

case Aktivnost.Vukajlija:
Console.WriteLine("- i Delete, +, +, patrik, forum, pvt, profil, +, +, -, - i Delete...");
break;

default :
Console.WriteLine("Sex? LOL");
}

public static void main (string args[])
{

try{
while (int i = 0; 1 = 1; i++)
{
Console.WriteLine("Dan broj: " + i); //Da iskoristim negde i ovo "i"

ObradiAktivnost(Aktivnost.Vukajlija);
ObradiAktivnost(Aktivnost.Posao);
ObradiAktivnost(Aktivnost.Vukajlija);
ObradiAktivnost(Aktivnost.Vukajlija);
ObradiAktivnost(Aktivnost.Ucenje);
ObradiAktivnost(Aktivnost.Vukajlija);
ObradiAktivnost(Aktivnost.Vukajlija);
ObradiAktivnost(Aktivnost.Vukajlija);
ObradiAktivnost(Aktivnost.Vukajlija);
ObradiAktivnost(Aktivnost.Vukajlija);
ObradiAktivnost(Aktivnost.Vukajlija);
}
}catch(Exception ex)
{
Console.WriteLine("Time's up. You're dead or you've run out of memory. Stack overflow što bi rekli programeri.")
}

}

}

Branic frajer zna objektno orijentisano

Aaa, jesam frajer :)

A messalina čak 'vata i greške. Nego kakav ti je ono while ispod "try-a" :D

Beskonačna petlja :)

Doduše, možda bi mi prijavio grešku jer ne koristim "i" u uslovu "1=1". Nisam sigurna. Ako je tako, onda bi while glasijo:
while(int i = 1; i + 1 > 1; i++)

Ma znam šta si htela, nego mislim da treba for. Oće while da zakuca onako :P

E, a pazi. Prijavilo bi grešku i da je for. I to kod ovog 1=1. Pošto je operator jednako za dodelu vrednosti, a jedinica nije promenljiva, onda ne bi moglo.

Ovako bi recimo radilo for(int i=1;1;i++)
ili for(int i=1;1==1;i++)
ili for(int i=1;true;i++)

Ili samo

for (;true;)

EDIT:

Sad sam probao radio bi i ovako

for(;;)

Pa može i tako, smo što se u daljem delu korsti "i", pa zbog toga treba i++...

Inače, po nekom nepisanom pravilu, for se ne koristi za ovakve slučajeve kakve si ti naveo, već while. Zašto for(;true;), kad je tu while(true)...

void main()
{
for(;1;printf ("samo da vas pozdravim\n\a"));
}

section .text

global _start

_start:

mov edx,len
mov ecx,msg
mov ebx,1
mov eax,4
int 0x80

mov ebx,0
mov eax,1
int 0x80

section .data

msg db "Eve malo proseravanja :)",0xa
len equ $ - msg

public static void main(String[] args) {
Scanner S = new Scanner(System.in);
System.out.println("Alo mali kako se zoves: ");
String ime = S.nextLine();
System.out.println("Koliko maraka imas, i nemo da me lazes");
int god = S.nextInt();
System.out.println("A ja ruzna imena " + ime +"!");
System.out.println( "daj tih " + god + " maraka da kupim sebi gajbu Nektara lolo");

}

}

E jel se razume neko ovde u leder dijagrame, plc programiranje ? Ako neko zna izucavam nesto ovaj simatic step7 pa svakakv materijal bi mi dobro dosao ...

Sos zna asembler ko terminator!

Mene zanima ko se razume u javaskript da me poduči nešto.

Можда могу да ти помогнем ако имаш неки конкретан проблем, али ако си за неко глобално учење, интернет је мама за те ствари.

Rešio sam već problem, internet je mama za te stvari :)

http://www.codinghorror.com/
kul blog, mnogo mi se sviđaju ova istraživanja o tome kako se mnogo veliki broj ljudi prijavljuje na posao programera a uopšte ne umeju da programiraju. Ili da rešavaju programerske zadatke.

Pa reko vas da pitam, kad ste svi eminentni

EDIT:
A najjači su ovi što pohrle da objasne svima u komentarima i onda ne reše ispravno zadatak.

EDIT na EDIT:
Kako se sad osećam jebeno pametno i nemam više briga za svoju budućnost u svetu programiranja kad sam završio sa čitanjem komentara na članku ovog bloga.

Изволте, госн. Павле

Вероватно је могло ефикасније, али ето га на брзину, не видим на очи.

ЕДИТ: Вукајлија ми коцкасте заграде, пребацује у линкове, али зна се чему служе..
ЕДИТ на ЕДИТ : И још ми је све испеглала да нема табове, да га јебеш...

и како то кратко и елегантно изгледа у олмајти Лиспу

Да ли је могуће графичко дорађивање завршеног програма из Ц?

DA! pijan sam, i ne znam kako, al moje iskustvo iz trezvenosti kaze da je sve moguce, samo treba naci nacin da iz c-a utices na grafiku...borlandov kompajler ima u sebi biblioteke koje ti daju to, ali i u drugima mozes to da izvedes na manje ili vise perverzan nacin

// U C-u
#include

main(){
int a100,i;
for(i=0;i<99;i++){
ai=i+1;
}
for(i=0;i<99;i++){
if(ai%3==0){
if(ai%5==0){printf("BucTruc, %d\n",ai);}
else{printf("Buc %d\n",ai);}
}
if(ai%5==0){printf("Truc %d\n",ai);}
if(ai%5!=0 && ai%3!=0){printf("%d\n",ai);}
}
}

Mogu ja da vam postavim neke zadatke, ko MISLI da zna c++. Imam i lakših i težih, a kul su za vežbanje...

Zašto ste vas dvojica inkorporirali nizove da vas neko pita?

Ja MISLIM da znam c++!

*Домина садржи два целобројна поља (a,b) у опсегу од 0 до n−1. Параметар n је заједнички за сва домина и може да се поставља и дохвата. Може да се дохвати вредност првог и другог поља домине, да се изврши међусобна замена поља, да се одреди да ли су две домине једнаке не водећи рачуна о редоследу поља и да се домина упише у излазни ток у облику (a,b).
*Скуп домина може да садржи задат број различитих домина. Ствара се празан после чега се домине додају једна по једна. Може да се испита да ли се нека домина налази у скупу, да се дохвати број домина у скупу, да се приступа домини задатог редног броја, да се домина задатог редног броја извади из скупа, да се скуп испразни и да се скуп упише у излазни ток (по 10 домина у једном реду).
*Кутија је скуп домина. Може да се напуни свим могућим доминама, по случајном редоследу (број таквих домина је n(n+1)/2) и да се узме домина с краја кутије.
Табла је скуп домина код којег се домине додају на почетак или крај тако да суседна поља суседних домина буду једнака (тј. да друго поље претходне домине буде једнако првом пољу наредне домине; поља додаване домине могу да се замене).
*Рука је скуп домина капацитета n које неки играч држи у руци.
*Апстрактан играч има јединствен, аутоматски генерисан целобројни индикатор и игра доминама из задате кутије на задатој табли држећи неколико домина у садржаној руци. Играч не може да се копира ни на који начин. Може да се дохвати идентификатор играча, да се рука (уз претходно пражњење) напуни до пола доминама из кутије и да се одигра један потез. Одиграње потеза подразумева стављање једне од домина из руке на таблу. Ако ниједна домина не може да се стави, узима се по једна домина из кутије док не успе да се стави на таблу или се напуни рука или испразни кутија. Повратна вредност је индикатор исхода потеза и то: DALJE (домина је стављена и рука није празна), POBEDA (домина је стављена и рука је празна) или PORAZ (домина није стављена и рука је пуна или је кутија празна).
*Човек је играч који потез одиграва интерактивно уз поновљено извршавање следећих радњи по избору: 1. исписивање табле; 2. исписивање руке; 3. стављање домине на таблу; 4. узимање домине из кутије; 5. предаја игре.
Рачунар је играч који потез одиграва аутоматски и на крају испише домину коју је ставио на таблу.
*Игра организује одигравање партије задатог броја играча на задатој табли коришћењем задате кутије. Ствара се празним низом играча после чега се играчи додају један по један. Може да се одигра партија што подразумева пражњење свих скупова домина, попуњавање кутије доминама и циклички извршавање потеза појединих играча уз прескакање играча који су предали игру. Партија може да се заврши победом једног од играча или нерешено ако сви играчи предају игру. Пре савког потеза испише се садржај табле и идентификатор играча који је на потезу. На крају се испише начин завршетка партије.

Ово је кул, а могло би и у Ц-у да се одради, кад будем имао времена пишем. :)

Pa baš ovakav ne znam da li može skroz da se odradi u C-u. Ali malo modifikovan bi mogao. Doduše, ja sam malo pozaboravljao šta su u mogućnosti sve strukture da učine u C-u. Ali eto, bilo bi lepo videti i kod za C :D

Reme, teško ćeš ovo u C-u, mora da se radi objektno-orijentisano. Banic, odakle ti ovaj zadatak? Čini mi se da sam već nailazio na njega u zbirci ili nekim materijalima.

Pa tu samo mora mnogo da se piše, inače upravo pročitah ovo, a vi se uvatili za taj C ko pijani plota, šta mislite?

http://www.ericsink.com/entries/c_morse_code.html

Je l' ima neko onu sliku, kao dijagram šta programeri misle jedni o drugima?

Na dnu su oni što misle da je HTML programski jezik, a na vrhu C i Assembler, a izdvojen je valjda LISP nisam siguran :)

Pa nije samo da mora mnogo da se piše, ima zanimljive logike.

Davao je Laslo Kraus ovaj zadatak za projekat pre neku godinu.Ko je bio na ETF-u ili VISER-u, zna...

Pazi, u C-u bi prilično zajebano napisati program ali je moguće uz izvesne modifikacije. Interesantan je to programčić. :)

Isto, ko hoće da se igra, može da pravi majnsviper. Može i u C-u da se odradi i prilično je interesantan. Radi se na praktikumu iz programiranja na prvoj godini ETF-a.

http://kawagner.blogspot.com/2007/03/why-do-most-people-seem-to-use-inferior.html

Интересантан чланак.

Ličilo mi je na Klaslov zadatak, zato sam i pitao. :) Znači nekad su se radili i projekti za OO1?

Bilo bi PRILIČNO zajebano bez klasa i svih mogućnosti koje nose. :)

Ево га и, из мог скромног искуства, могу да кажем да је јебено тачан. :)
http://www.dodaj.rs/f/1S/ot/3fughVwv/foo.jpg

Ови што раде са микроконтролерима мисле да су терминатори, Лисп прогамери цене да су изнад осталих јер имају рекурзију у малом прсту (што је и природан начин програмирања и Лиспу), Ц/Ц++ је азбука*, а HTML програмери... па, на правом су месту :))

*

banic, pa ovo je standardan zadatak koji se daje kada se rade klase, izvodjenje i polimorfizam. To ili sah tj. Sta ja znam, nista komlikovano, samo mnogo kuckanja. Moze i C sigurno, ali treba se ne izgubiti u C kodu za ovo.

Pade ti na dno dijagrama ovim lapsusom :P

+1

EDIT:
Šta je "wart", as in