Ортак звао полицију да пријави лика који туче жену, јер се дешавало већ дуже време, ноћу, по 2-3 сата је слушао запомагање. Није секс, то су прво питали, а онда им је било сумњиво што неће да се представи и то што се нико до сад није жалио. И спусти му слушалицу службеница. Позове опет, тражи исту ту, искритикује је и онда јој каже "Марко Марковић, из тог и тог стана, пошаљите патролу у стан тај и тај". Стигли су одмах, ситуација се смирила, али наставило се после пар дана.

Каже да је стварно мучно слушати, узме да учи ноћу, крене то и не може да концентрише. Како толико људи у тој згради може да игнорише такву ствар? А да је неко правио журку и пуштао гласну музику, мислим да би сваки други након неког времена позвао пандуре.

Међу вама који ћете прочитати ово, има сигурно добар број људи у чијем окружењу један члан неке породице бије другог, а није им пало на памет да пријаве полицији. Зашто?

Ево вам и понуђени одговори:

1) не забадам нос у туђе ствари
2) син треба да брани кеву, а не ја, комшија
3) одговара то њој, чим се не супротставља ни на који начин
4) увек сам био колегијалан (и ја бијем жену)
5) _____________________________________

Једино што могу да разумем је страх за себе и своје, али мислим да и то може да се реши анонимном пријавом.

To što neka glupača trpi da je tuče, to je njen problem. Odrasla je osoba, ko je terao da se udaje za njega i da ostaje s njim kad je videla kakav je?
Ono što me dira u srce jeste nasilje nad decom, tu postajem nenormalno zaštitnički nastrojena, jer je odvratno i siledžijski i može da ga sjebe za život.

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/389144/Srce-za-decu-Gladni-smo-i-zivimo-u-strahu-od-tatinih-batina

Dete od 11 godina ne može da prestane da noću mokri u krevet zbog trauma? Jebote.

Ne mešam se nikome u život, kad god sam ljudima pružio netraženu pomoć dobio sam po nosu. U devedeset posto slučajeva će ta ista osoba doći sutra da pravda svog nasilnika, a ja ću ispasti pizda. Kad bi mi se bilo ko obratio za pomoć verovatno bi se uključio aktivno (osim u situaciji da primetim da je neko u životnoj opasnosti, tu nema dileme).

Nemam slučajeva periodičnog ili redovnog porodičnog nasilja u komšiluku, ali ima random situacija koje se dešavaju. Svaki put se ponavlja isti scenario - pičkara otac sina što je len, majka brani sina, otac napička i nju, sin napiči oca, majka se okrene da brani muža jer je stariji, sin popizdi i ode. Posle tri dana svi zajedno roštiljaju...

sve što napisao bruce

Mislim da ima još jedan moguć odgovor. Zašto ja, zvaće neko drugi. Tako je i sa mnogim drugim stvarima. Uvek mislimo da će neko drugi da preduzme nešto i na kraju to ne uradi niko.

Lupila si sad. Možda kad se udala nije bio alkoholičar i propalica.

Jebiga, u mojoj porodici nije bilo slučajeva porodičnog nasilja. U okolini gde sam odrastao takođe nisam znao za slučajeve fizičkog nasilja, ali sam znao za slučajeve psihičkog terorisanja, što je nekad i gori vid torture. Bilo je tu par lokalnih "uspešnih ratnih i posleratnih privrednika" koji su se poženili siromašnim, lepim i skromnim ženama sa nekih ozrenskih brda i tako tih mesta. Posle godina života sa tim balvanima, jebao im pas mater, te žene su postale kao blede utvare sa pogledom punim straha i nekog ludila, sene ranijih lepotica. Jedan od takvih degena je moj kršteni kum, jedan od razloga što sam prekinuo kontakt s njim je baš način na koji se odnosi prema ženi. Što se tiče porodičnog nasilja a naročito prema ženama, prijavio bih bez razmišljanja.

Par štricanja šibom po dupetu detetu nedokazanom hajvanu posle neke papazijanije ili neposlušavanje nekih saveta roditelja već ne smatram porodičnim nasiljem, nego obrazovanjem. Tu bih čak šta više ohrabrio konzistentnost i neopraštanje. Tri četiri puta malo tanjom šibom po guzici nikoga neće ga ubiti, a mož' biti itekako korisno. Skoro svi od reda od moje generacije iz mog mesta kojima su roditelje puštali baš sve na volju tokom odrastanja su postali klošari ili u boljem slučaju neki polu-ostvareni ljudi, neki su već i poginuli, što od kriminalnih nezavršenih računa, što od divljanja u saobraćaju.

Bruce +1
Dok sam ziveo kod mojih imali smo porodicu pored gde je cerka zivela sama sa majkom, napijala se i posle toga je pickarala najstrasnije i udarala. Jedanput je odvalila nogaru od stola i udarala je njom u glavu.
Pozvali smo policiju u 2 ili 3 navrata, izmedju ostalog i u tom slucaju sa udaranjem nogare u glavu, ali najcudnija je reakcija zrtve koja te posle potajno prezire jer se mesas u sve to. Nekako je lakse da to istrpi sve nego da podeli tu svoju nevolju sa drugim i zivece u negiranju svega toga. Tad kada ju je ova izlupala i izgrebala po ledjima je jos uhvatila da brani cerku pre pandurima jer su ovi spominjali da ce zvati ludnicu. Ovi onda nisu mogli nista jer zrtva negira da se ista desilo bez obzira na ocigledne modrice i ogrebotine.
A pritom mi je tu najbolja nasa policija. Jednom su intervenisali ok, gde je bio neki stariji pandur koji se izdrao najstrasnije tako da nije bilo vise svadje skoro 2 nedelje, ali tu je taj deo gde oni kazu: Osoba ta i ta sa te i te adrese je prijavila da se ovde nesto desava... A ti posle ocekuj tu budalu koju si prijavio da te negde saceka iza coska.

То је ваљда живот у Србији, само се не зна откуд паре за роштиљ. Лако је посвађати се кад ти много чега није по укусу, а говнари поред имају свега, оду живци. Ал ваљда после сви скапирају да су то глупости и ситнице, па стога раде нешто заједно јер је свима криво.

Бем ли га, имао сам један у комшилуку, лик дошао пијан кући, жена га напичила и ударила, овај јој вратио и то је то, завршило се без пандура,уз оговарање комшилука (тог истог комшилука који је цимао моју кеву да сам наркоман јер сам са 20 имао дугу косу и крваве очи, наркоманске како рекоше; ал се нико није ни запитао дал то није од ноћне смене и дана на факсу).
И има још један, јебе жена мужа у здрав мозак, прети, дерња се, зајебава га и понижава најгоре, а овај ћути због деце ил због чега другог немам појма. Е ако је он убије или пребије, има да добровољно дам изјаву у његову користи. Не смем ни да замислим како му је блајвла, мора да се онесвешћивао, кад није видео каквог је дебила оженио....

Možda je trebalo da ga ostavi kad je shvatila da jeste.

Znam ženu koja se tako udala za lika i imali dvoje dece, kad se njegov alkoholizam izmakao kontroli... I sad, da ne detaljišem, iako je bilo teško, ona pokupi decu, vrati se u rodno mesto, nađe posao, pruži im idilično detinjstvo i tog retarda od oca nisu videle godinama, niti pita za njih. A šta da je ostala s njim, ko što radi 95% žena? Ja se njoj iskreno divim i mislim da je pravi primer za to kako se u takvoj situaciji treba ponašati.

edit: Ovo me posebno ljuti jer su tu deca glavne žrtve ženine slabosti. Okej ako si mazohista i ako voliš da te tuče, al' DECA jebote, DECA.

Naravno da ne ignorišem porodično nasilje. Zavalim se u fotelju, uzmem kokice i gledam kako tata tepa mamu. :)

EDIT: Šalim se naravno. Nisam još zapazio takvo ponašanje mojih komšija , da jesam prijavio bih 100%, jer ne trpim nepravdu.

tema za moralisanje

Šta ako nema gde da ode?

Nemaju sve žene takvu petlju.

Uvek ima gde da se ode. Uvek može da se nađe posao i krene ispočetka, sve i da nema porodicu koja bi je podržala. Imaju i ove sigurne kuće, i, uglavnom, ako želi, uvek može da nađe izlaz iz toga. Može da se razvede i dobije alimentaciju.

zajebavaš nas?
EDIT

opet, kažem, zajebavaš se?

Ovo.

Pazi, ja ovde pričam o tome kako bih ja postupila. Ja razumem da neko pogreši i uda se za nasilnika, bude zaslepljen, i sve. Ja lično nikad ne bih dopustila da budem finansijski zavisna od muža, pa da nemam gde i šta kad mi dođe iz dupeta u glavu i vidim kakav je. Pogotovo nikad ne bih dopustila da na bilo koji način naudi deci. Ako tebi to zvuči kao zajebancija, jebiga.

Све више верујем у оно да највећу препреку у борби за равноправнији положај жена представљају друге жене.

U suštini, pitanje je: da li možeš trpeti da te neko gazi? Ne mora da bude to muž nasilnik, može biti šef na poslu, možeš ne primati platu ili primati neku crkavicu uz težak rad, možeš živeti u zemlji sa sjebanim političkim sistemom gde te maltretiraju svi, od predsednika države do poslednje šalteruše. Neko se buni, neko se ne buni, stvar je individualna. Iskreno, nemam preterane želje da se pomažem ljudima koji ne žele da pomognu sebi. Ili ako ta osoba ne može da pomogne sebi, savet je sve što mogu da dam. Jednom sam se tukao sa ljubomornim dečkom neke potpuno random devojke kad sam video da je maltretira na nekom koncertu, dobio sam gadno po nosu, a oni odoše zagrljeni, verovatno se riba totalno napalila kad je videla sa kakvim je alfa mužjakom. Hehe, samo što me i ona nije nekoliko puta šutnula :)

Brate nebitna možda 10% žena finansiski ne zavisi od muža.

ne ne ne ne ne, nismo se razumeli. poštujem ja to i bilo bi fantastično da je to bar upola moguće. to što si ti napisala je bukvalno 'runaway' utopija koja možda može da funkcioniše u nekom tamo savršenom društvu.

Je l' znaš koliko tih alkoholičara muževa ne radi ništa, nego ih žena kasirka izdržava i još je tuku? Jer su glupače. Ne kažem da su totalno one krive, ali to je totalno široka tema i ima veze s psihologijom, tipa ako je njen otac tukao mamu kad je bila mala, to se u njenoj podsvesti ugradilo kao prirodan poredak i ne oseća da zaslužuje išta bolje... Ali snaga je upravo u tome da otvoriš oči i razmišljaš kao odrasla osoba. Kažete da ja pričam o utopiji... Ne mislim ja da je napustiti takvog muža lako, ali treba skupiti muda i uraditi nešto...

@sasvimnebitna: pretpostaviću da imaš oko 16, pa zato onako ružno pišeš o tim ženama. ne dao ti bog da se ikada nađeš u toj situaciji.

u velikom broju slučajeva, radi se o ženama koje nemaju gde da odu, i koje se nalaze u paklu iz kog same ne vide izlaza. to su žene koje su psihički oslabljene i nemaju snage da se suprostave osobi koja ih zlostavlja.

veoma često se nasilnici veoma lepo ophode prema devojci sve dok se ne venčaju. čest scenario je i da je pretuče, žena se pokupi i ode, a on se onda pokaje i obeća da neće više nikad, samo da se ona i deca vrate. i onda žive u slozi neko vreme, pa posle ajd jovo nanovo. začarani krug. u nekom trenutku se stvori psihopatološka simbioza, i to je teško prekinuti.

na to nadodaj palanački mentalitet "ćuti i trpi" i činjenicu da niko u okolini ne želi da joj pomogne, prvenstveno pravnim savetom.

na to još treba dodati i krajnje bezobraznu muriju. u velikoj većini slučajeva su neposredno na strani nasilnika, a neretko se desi da izlazak na teren ni ne zapišu, pa kad dođe trenutak da se taakva žena brani na sudu, nema nikakvih dokaza da je dolazila policija, pa ona najebe na sudu.

sve ovo govorim iz sopstvenog iskustva.

@stevan: tvom drugu, i svima onima koji žele da pomognu žrtvama nasilja, najbolje je da pozove centar za socijalni rad (svaka opština ima po jedan), jer su oni mnogo merodavniji da pomognu žrtvama od murije. pored toga, u obavezi su da ne okrivaju informaciju ko je prijavio nasilnika. eto.

sve porodice su iste, al je svaka luda na neki svoj nacin... sve mentalne patologije se pojave kad se vrata zatvore. sta cemo sa ljudima sto zive u kucama?

dal stvarno verujete da danas, ako covek, porodica stavec ne moze sam da se uredi, da ce drzava i vlast da ga uredi?

drzava srbija. nasa vlast i milicija. sto jebene nacrtane ovce ne moze da sacuva i uredi, da uredjuje porodicu...

otislo sve u kurac, ne znam ni sto pisem ovo.

Већ неколико година у дворишту иза моје зграде постоји постоји кафић. До скоро је то било мирно место, али су кренули журке да праве, и да праве огромну буку. Крај је миран и у згради углавном живе старији људи, а музика до пет ујутру трешти, у дворишту се скупљају свакакви, деру се, причају, певају на глас... Срећа је па су само два пута тако до сад... Елем, када је први пут то трајало до пет ујутру, нико није могао да спава, нема теорије. Кажем ја да је доста више, зовем полицију. Кева одма прича да л сам луд, морам да се представим тамо, рећи ће том власнику ко је звао, наћи ће ме, штанглом ће ми ноге поломити... Мислим да је то главни разлог што се тиче тога, не желе људи да зову јер ће тај лако сазнати ко је звао, а то тако не би требало.

Тако је мислило и проближно 99,98% посто оних које су завршиле са мужевима силеџијама.

Pričam kao neko ko je prošao psihičku torturu kao dete, koja je kad se uporedi s fizičkom nešto poput kocke i kvadrata. Ne pričam takve stvari onlajn, i nebitno, alii racionalno gledano, imalo je izlaza, samo što je moja majka odabrala da okrene glavu, i to je nešto što joj nikad neću oprostiti, jer ja sam bila samo dete, a ona žena od 30+ godina i znala je šta se dešava.

Ne bih se složila... Mislim da one sebe zamišljaju u ulozi princeza, dok je on njihov zaštitnik i super im je da mu se totalno predaju i budu zavisne od njega. Kad skontaju da je to loše, onda je već kasno.

K tome dodati da znam nekoliko slučajeva gde panduri leše svoje žene. Poslednji slučaj: u prizemlju zgrade gde sam do skoro živeo svinja je nekoliko puta tako oplavila ženu da je išla skroz modra i naduvena. I kome ona da se žali, policiji?

Ja imam problem što vidim nasilje i u onom najmanjem obliku, i ne uspeva mi da ignorišem, i ne ignorišem. U fazi sam kada bih otvoreno čestitala svakom normalnom, jer je to podvig. Stvarno jeste podvig biti pristojan, poštovati sebe, svoj život, život drugog, bez straha da će neko misliti da to nije kul.

Mislim da je potrebno obraćati pažnju na svoje ponašanje, pre svega. Danas, neki lik ovde piše što smo nenormalni, hoćemo u rat, šovinisti, a onda kao vrhunsku mudrost dodaje da bi on "napumpao ženu pre nego što ode u neki rat".

Kada je neko zao, on je u tom zlu potpuni retard, i onda nije nikako lako objasniti mu zašto je zao, i kako tako doprinosi da se zlo odražava. Treba detaljno objašnjavati, ništa drugo, super tema.

To za zlo, preporučio bih http://www.geopoetika.com/book.php?id=515. Odlično sagledano.

@sasvim nebitna: čudi me, da pored svog iskustva, možeš da budeš tako prizemna, uskogruda i osuđivački nastrojena kada je porodično nasilje u pitanju... samilost valjda ide sa emocionalnom zrelošću....

Objašnjavanje je obesmišljeno marcipan, ljudi ne žele ili ne mogu da se posvete ni sebi ni drugima jer su duboko nezadovoljni vlastitim životom. Prva stvar koja se mora promeniti je percepcija sreće, kad svi budemo ukapirali da nije sreća u tome što su deca nahranjena i obučena pa makar žena trpila povremene batine i redovno silovanje pod maskom "bračnih dužnosti" i kad konačno kao društvo i kao pojedinci ukapiramo da kontracepcija nisu abortusi i analni seks onda će biti postavljeni osnovni uslovi za edukaciju polupismenih vitezova srpskog carstva.

Osnovni problem većine mojih sugrađana je u tome što još nisu odmakli od maričke ili mojkovačke bitke, u Srbiji je glavna zamerka "što ona kučka ne može da rodi muško" i "mamu joj jebem, ona će meni da zabrani da pijem". Kad budemo sišli s konja i ostavili jatagane i kubure možda ćemo zaslužiti da uđemo u zajednicu normalnih ljudi. Ili to, ili će doći Štefan File pa reći da Vučić i Dačić regulišu porodično nasilje inače ne možemo u EU...

kako to misliš NISU?!?!

kolko sam upućena, porodično nasilje nije samo u srbiji problem, toga ima i u razvijenim zemljama... mislim da je samo stvar u tome da su ljudi stoka...

Lemajo, moja poenta je da žrtva nasilja ne može biti spašena, niti joj ko može pomoći, dok ona sama ne shvati da joj je pomoć potrebna i dok ne prizna sebi da ima problem. Moja poenta je takođe u tome da IMA izbora, ali ona odbija da ga vidi i, koliko god to suprotno logici zvučalo, lakše joj je da ostane žrtva. Što je kukavički. I ne samo kukavički, ona nije ništa bolja od nasilnika, ako dopušta da on to radi i deci.

Učiniće oni to i bez Filea, Vučić proučava Vebera, a baš sinoć čitam Dačićev autorski tekst za Danas, gde propagira "ulazak Evrope u ove naše tvrde balkanske glave" i citira Konstantina Kavafija i Kiplinga. EEEEEEEJ, Dačić... Kavafi... Kipling... Zemljo, otvori se, hteo sam da umrem.

Koje ste pičke, niko da napiše da mu ćale bije kevu, ili neko drugog.

Ne troluj mene, nisam baš toliko glup :)

Porodično nasilje nije samo u Srbiji problem, ali je samo u Srbiji normalna pojava.

EDIT: ne računam one zatucane pustinjske države, kod njih ne vredi ni pokušavati...

Има и овога. Једну колегиницу је дечко, због неке глупе расправе у којој сам и ја учествоввао, спречавао да оде у другу просторију. Журка, пар нас у соби и он је држи за руку и каже "не можеш тамо". Прво је мислила да се шали, па је постајало све непријатније и непријатније, и њој која га је молила да је пусти и свима који смо ту седели и претварали се да је све кул. Кад је већ постало несносно, потапшем лика пријатељски по рамену и као "дај брате, који ти је, опусти се". А заправо сам хтео да га распиздим, али његов одговор би био 3 пута јачи од мог ударца, а нисам ни желео да правим срање, ако већ може да се избегне. Пустио ју је, одмах је отишла. Е, сад, рекао би човек да је то довољан сигнал да га шутне, али они су и даље заједно и делују врло срећно. А ако буду узели, прилично сам сигуран да ће је млатити с времена на време. И после ми пало на памет како је једном причала да јој не би сметало, ако би се њен муж бавио неморалним стварима и да су јој привлачни типови попут Аркана...

Pa dobro, dobio sam nekoliko batina kad sam bio mali, i to žestokih. Mislim ipak da ne mogu to da računam u torturu, sad sam odrastao normalan čovek :)

http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/Napad-u-Sigurnoj-kuci.lt.html

i ovo je deo problema. koliko god sam protiv porodicnog nasilja, za ovakvu izjavu zene mi uopste nije zao posle ako je taj idiot mlati... posto je ocigledno glupa guska. izvini ako ti je drugarica il tako nesto, glupa guska je.

Ne mislim na to Valdemare, nego da je ćale nekad tukao kevu ili tebe i braću/sestre ako imaš, ali ne kad zaslužiš malo po guzici, nego baš da tuče.

Reče Valdemar odeven u BDSM majicu.

U stvari jednom kad sam bio mali ćale kevi udari šamar, ali mu ona zauzvrat olupa neku činiju o glavu, pa su se smirili. To koliko znam. A ja sam jednom dobio nezaslužene i užasne batine zato što nisam hteo da jedem grašak, pa bi to bilo to.
EDIT

Svako ima neke svoje bubice, ne možeš reći da nisam normalan zato što nosim jednu majicu.

Ih, ti si dobro prošao...

Тако нешто сам и сам рекао, али опет бих волео да откачи ментола и нађе неког нормалног. Зато што је могуће да није свесна евентуалних последица.

А ја сад могу да разумем њен став.

Jbg, ćale lingvista, keva bibliotekarka, nisu baš materijal za nasilje u porodici.

mene bre cale nikad nije bio... ustvari jeste me jednom odvalio po guzici nekoliko puta, al se toga secam ko da je juce bilo, nisam mogo lepo da sedim posle. nakon toga je dovoljno bilo da podvikne, i ja se userem i ucutim.
kevi smetalo sto ona nije mogla tako da me smiri :)

tesku ruku ima covek.

Ili ti imaš osetljivu kožu :)

Moj ćale je umro kad sam imao 20 godina, 1992-e, nije imao mnogo vremena da me ikad istuče.