Već dugo vremena razmišljam o tome kako bi bilo da sebi napravim kuću na nekih 40-50 km od Beograda (grada) i da živim u šumi, bar 200-300m od prvog komšije! Šta mislite, uzima li asvalt i zgradurine "dušu"? Da li moderan život uništava stare vrednosti ? Nije li lepše da se u zoru probudite sa cvrkutom ptica, da na svojoj verandi uživate uz prvu kaficu udišući svež vazduh i mazeći svog psa? Nije li lepše cepati drva i grejati se na topli kamin u hladnim zimskim noćima od centralnog grejanja i gradske bljuzgavice? Nije li "Zapad" lud što bogati žive udaljeni od centra i po 50 km ? A mi bi svi bi u Beograd, i to ako može potez od Slavije do Knez Mihajlove?! Nije li lepše zaspati uz cvrčanje cvrčaka od komšijske galame i gradskog saobraćajnog koje nas danas uspavljuje?
Vi ste na potezu!

Uživam u dvorištima tih koji"vole prirodu" . Ne zavidim im.
Mrzim da radim besmislene poslove : košenje trave, orezivanje ograde, skupljanje suvog liša.
Ne podnosim zapušen dimnjak, razvaljen oluk.
Ne želim komšiju koji štroji svinje i peče rakiju u dvorištu.

Kuća, ne hvala.

Priroda.
Obožavam
Sednem u kola i denem se tamo gde je najlepše.

Grad.
Volim ga.

Dakle, zaključak je sledeći...
Nikola napravi kuću i sve tako to lepo, a onda pozove ekipu iz grada na vikend.
Bilans stanja nakon vikenda:
-jedan pijan otkinuo oluk
-ugažena trava
-vrabci se razbežali zbog glasne muzike
-komšijine svinje istraumirane

...šalim se. Sve ima svoje prednosti i mane. Iz tuđeg iskustva znam da Beograđani vole svoje vikendice, ali se u njima najmanje odmaraju iz razloga, što svaki put kada dođu za vikend, čeka ih neka nova obaveza (košenje trave, brisanje prašine, provetravanje posteljine itd.)
Šta da ti kažem, jedno da imaš nekog ko će ti provetravati kuću i voditi računa o njoj, a to je danas prosto nemoguće. Prvo i osnovno pravilo, tuđa ruka svrab ne češe, a i koliko god da platiš "tog nekog" , nikad ti neće odraditi posao , već ćeš se samo zameriti. Neću da te podsećam gde živiš i kakav smo narod.
Toliko....

p.s. nije sve tako crno, ali je zahtevno.

Gubi li život na selu dušu?

Ziveo sam i na selu i u gradu. Sve zavisi od coveka, mene gradovi ubijaju u pojam. Opet, na selu nemas drustvo, osudjen si da pijes kafu sa penzionerima koji su ceo zivot tu i nemas neke teme za razgovor sa njima osim onih poljoprivrednih.
Mozda jedino kad bi se nekoliko parova istomisljenika naselilo u isto selo, onda bi imali i drustveni zivot tamo.

Živim u malom gradu. Imam pešice 10 minuta do centra ili bilo čega bitnijeg. Tako sam pozicioniran. Ali, blizu sam prirode. Na brdu sam, vazduh je izvanredan. Noću se čuju ptičice i sa susednog brda. Cvrčci da. Nešto se ne pretržem sa travom. Ali, ne dozvoljavam ni "da me zmije pojedu". Voćke koje imam prskam samo jednom. Desetak stabala.
Obožavam doručak vani na terasi na koju izlazim iz dnevne sobe i odmah sam u dvorištu. Do glavnog ulaza u kuću morate stepeništem.
Porodica je glavni začin gore opisanom.

Ma, Beograda ima šume, parkove, zelenilo, kafiće, pabove, klubove, bioskope, biblioteke, pozorišta, reke, Adu, Kalemegdan (o Bože, Kalemegdan :D ), zoo, ljude, a i mesta gde možeš biti sam... OBOŽAVAM GA!!!
Moj san je mali stančić u centru. :D
Ne bih mogao da zamislim da živim igde drugde...

ajoj pirov san je pleonazam.. xD

život na selu je stvarno super, ali preferiram asfalt :) (ovo gde ja živim nije selo da se razumemo).

Ма ако имаш праве људе око себе,није битно...град,село пустиња исти мој...

Pa kad se uželiš asvalta, parkova , bioskopa, i svega ostalog a ti sedneš u kola i dodješ do grada...Bar ja tako razmišljam. Zato sam i napisao 40-50 km od grada... Al živiš tamo negde a u grad dodješ planski...Ne znam ni sam, još uvek se lomim...

Kada se uželim sela, sednem u auto i posetim dedu na selu. :D
Ne znam... kažu da to ide sa godinama... Kad si mlad želiš stan u centru, onda sa godinama, porodicom, obavezama, počeneš da razmišljaš o periferiji, pa o selu...
Stariš Nikola... :D
Kada počneš sa zanimanjem da gledaš partije šaha u parku, ili počneš da se svima žališ kako te bole zglobovi, onda se stvarno zabrini...
;D

Pa Piro ja sam i onako penzioner...;-) Moguće da je to ubrzalo proces pa sa 30 hoću da se vratim prirodi...Samo da tamo uvedem net i ne bi se mnogo stvari promenilo-i onako pola dana visim na istom! ;-)

Razmišljam da odem da živim sa Bušmanima...

Nikola, sam si dao sebi sve odgovore. Mi smo možda poslužili kao katalizatori. Samo naravno net je obavezan :).

Nikola, please, kad sazidaš kuću, ne zidaš i komšije. Zamisli da ti neko otvori , u susednom dvorištu, pogon za proizvodnju sirćeta, pržionicu kafe , bilo šta što ima miris, buku....
Danas je sve moguće, kod nas je zaista sve moguće!!
Kad imaš stan...ima svojih mana, ne biraš komšije (ali se češće menjaju).
Priroda, pa to je barem lako!!! Bar je sad povoljno iznajmljivanje tuđih kuća.

Ne znam za vas, ali ja, dok ne odem u prirodu (po mogućstvu šumu) da se malo dozovem sebi, nisam svoj čovek. Ne bi mi smetalo ni da živim u prirodi, pod uslovom da ima struje i vode, naravno. Ili bar da kombinujem selo i grad.

http://img509.imageshack.us/img509/5207/autumnforestinthesun.jpg

Ako ste pažljivo čitali napisao sam 200-300 m od prvog komšije...Neverovatno je koliko su kuće oko Beograda jeftine . Na 70 km našao sam jednu od 9o kvadrata + sa pomoćnim zgradama za 13 000 eura. Dvorište 19 ari , a Srbija se vidi kao na DLANU! A znam i za pojedine koje bi se mogle dobiti za 15-20 000 eura a na 35 km su od Beograda (Trešnja-Avala). Majo a tu pržionicu kafe IMAMM DANAS POD NOSEM , jer sam na Bežanijskoj kosi a "Grand" pržionica mi je 1 km od stana i svakodnevno nas "drogira"....Mislim da je bitno da ima struju, vodu, i pristup internetu, a sve ostalo je nebitno...A i total tv je tu pa ti ni kablovska ne treba. Videćemo kako će se stvari dalje odvijati...

Nikola SS 240, doći ćemo ti na useljenje.

Ја баш мислим да живот на селу и у мањем граду узима душу. Ако се не изолујеш на неки начин, појешће те и утопићеш се у ретардирану руљу. Ја сам живео у малом граду и, да ми није било тих троје, можда четворо људи с којима сам се интензивно дружио, мислим да бих флипнуо кад-тад. Једва сам чекао да побегнем одатле. И Београд је пун примитиваца и дегенерика, али макар не мораш сваки пут ступаш у интеракцију с њима кад изађеш из куће и некако већина људи гледа своја посла, што ми се свиђа.

Ипак, једна ствар из малог места је незамењива. Ништа не може да замени излазак са екипом у мањем граду и враћање кући ПЕШКЕ. А у јебеном Београду, ако не живиш отприлике негде у центру, најеб'о си - те ноћни превози, те таксисти, те зима, те први јутарњи...

И да... У мањем граду кад падне снег - падне СНЕГ. А у Београду се разлију нека говна од бљузгавице по улицама.

Savršeno te razumem Džimi, s tim što sam ja i dalje u svojoj vukojebini.

Džimi, pa ja se vraćam kući peške iz grada... :D

pokusavam da napisem nesto pametno ovde, al mi ne ide.

sto vise poznajes nesto to ti je dosadnije i nesrecniji si. nema veze da li je grad ili selo. ako ti je dosadno, seli se, ili nalazi nesto da se zanimas. dosada ubija najbrze.

covek nije drvo i vezanost je njegova nesreca... rece jedan.

Napisao si nešto pametno celte-svidja mi se ova tvoja poslovica ( covek nije drvo i vezanost je njegova nesreca... rece jedan.)

Океј, Петре, знамо да си шампион у брзом ходању...

http://www.racewalk.com/TopStories/TopStories101903_DMcGovern.jpg

nije poslovica nikola... citat iz dervis i smrt.
sad cu da nadjem ako ima na internetu pa cu da ti iskopiram.

Čovek nije drvo i vezanost je njegova nesreća, oduzima mu hrabrost, umanjuje sigurnost. Vežući se za jedno mesto, čovek prihvata sve uslove, čak i nepovoljne i sam sebe plaši neizvesnošću koja ga čeka. Promena mu liči na napuštanje, na gubitak uloženog, neko drugi će zaposesti njegov osvojeni prostor i on će počinjati iznova. Ukopavanje je pravi početak starenja, jer je čovek mlad sve dok se ne boji da započinje. Ostajući, čovek trpi ili napada. Odlazeći, čuva slobodu, spreman je da promeni mesto i nametnute uslove. Kuda i kako da ode? Nemoj da se smešiš, znam da nemamo kud. Ali možemo ponekad stvarajući privid slobode. Tobože odlazimo, tobože menjamo. I opet se vraćamo, smireni, utešljivo prevareni.

"Ako je vraćanje cilj, čemu onda odlaženje?"

Pa u tome i jeste sve: vraćati se. S jedne tačke na zemlji čeznuti, polaziti i ponovo stizati. Bez te tačke za koju si vezan, ne bi voleo ni nju ni drugi svet, ne bi imao odakle da pođeš, jer ne bi bio nigde. A nisi nigde ni ako imaš samo nju. Jer tada ne misliš o njoj, ne čezneš, ne voliš. A to nije dobro. Treba da misliš, da čezneš, da voliš.

gastarbajterska prica :)

Lepo...Čitao sam Derviša, doduše davno...

Можда би најбоља комбинација била: радити у граду, а живјети на селу, или неком приградском насељу гдје су ваздух и вода чистији, људи природнији. Тако би пола дана био у једној а пола дана у другој средини, па ти динамике и благодети и једног и другог ти не би фалило, а опет имао би осигуран свој мир и спокој на крају дана и викендом. Треба ту да се поклопи доста ствари, али што да не?

http://www.youtube.com/watch?v=qNPouG9oHCU&feature=player_embedded#

Ljudi prirodniji van grada? A-a.
Generalno nema veštačkih ljudi, ako si na to mislio, ali pošto sam siguran da nisi: Ljudi su manje prirodni u manjim sredinama zbog većeg pritiska okruženja da budeš isti kao i svi. U gradu te ljudi ne znaju, pa možeš da budeš svoj.

Та врста слободе о којој говориш јесте лакше остварива у граду са чијом величином расте и шанса да те нико неће примjeћивати и гледати попријеко какав год фазон да фураш. Поред тога, имаш и веће шансе да нађеш људе истих интересовања и да се самоостварујеш и потврђујеш у ономе што заправо јеси. Мање средине врло често гуше овакве покушаје и разапињу изузетке без милости.
Ја сам више мислио на отуђеност градских људи од природе, јурњаву, билборде, уклапање у потрошачке калупе, буку, непоздрављање првог комшије или чак и непознавање истог, ужасавање од сеоске „прљавштине“-стерилно понашање на селу код баке, дјецу из солитера која до своје шеснасте године никад нису видјела живу овцу или краву, а о дивљим животињама да и не говоримо...и на остале тужне изобличености урбаног живота.
Зато сам као рјешење предложио пола-пола, како би човјек избалансирао и прихватио позитивну страну и од једног и другог.

Zeljček, ja upravo o tome i pričam. Želeo bih da živim u PRIRODI, a ne na SELU. I uporno potenciram da bih voleo da imam prvog komšiju na 200-300m od kuće, ali i da ta kuća bude 40-50 km od grada u kojem su sva zbivanja, pa kad se zaželiš a ti u auto i prošetaš gradom ili kupiš šta treba...Nikada ne bih pristao da živim u nekom selu , uz ljude koji ti prate svaki korak, znaju kad ti ko dodje, dokle ti gori svetlo... Upravo od toga i bežim-to imam u gradu u stanu, a mislim da takva , izdvojena kuća upravo omogućava da budeš svoj čovek, da se dereš kad oćeš, da radiš kad oćeš i slušaš muziku koliko glasno hoćeš...

Mislim da postoji samo jedno rešenje za to pola-pola: Ostaneš da živiš u gradu ali postaneš mladi goran... Znači nikola, ideš na botoks, i fejslifting, i promeniš ime u Goran, i gotova stvar.
Ili daš meni taj stan u selu i odeš malko da živiš u nekoj pećini na Staroj planini. Ja ću biti toliko dobar da ti pričuvam stan. :D:D:D ;););)

Piro ,tebi ovi u vlasti nisu ispunili zahteve pa bi o moj stan da se grebeš, a ima i net i nalog na Vukajliji i par je stanica od studenjaka...Idealni uslovi za tebe!!;-)

ako si našao mesto kakvo želiš i kuću za 13 000e nemoj da se dvoumiš ni malo!
za najviše sat vremena si u bg. a opet bi imao svoj mir, cvrkut ptica i svež vazduh. ništa lepše od toga! mada, ja i dalje verujem da ako imaš srodnu dušu pored sebe možeš da živiš i u tunguziji, americi ili u prašumi, biće ti lepo:))
uzimaj to, nećeš se pokajati (ako si već našao baš takvo mesto)

Već 15 godina sam član odreda izviđača. OBAVEZNO nekoliko puta godišnje pravimo taborovanja u prirodi, što takmičarskog, što reklaksirajućeg karaktera. Kada bih u slučaju nekog atomskog rata morao da se preselim iz civilizacije u planinu, ne bi mi teško palo. Ipak posle nekoliko dana se uželim svega vezano za grad.
Boravak u prirodi tj. na selu okrepi duh i telo, ali na nekoliko dana. Mogao bih i da živim tako, ali bi mi grad ipak nedostajao.
Selo ima svoje čari, ali i grad takođe... Ne bi mogao bez grada, veruj mi...

Ti si izviđač?
Fascinantno... :D

Piro: "Ljudi su manje prirodni u manjim sredinama zbog većeg pritiska okruženja da budeš isti kao i svi."

Da, ali to moze da izazove i potpuno suprotnu reakciju pa da na kraju ispadnes kao ja :)

If you do necroposting, you gonna have a bad time.

zivot u grad nije los,al i ja volim vise sumu i te fore.ja sam iz ns,a tu je blizu popovica.dovoljno blizu da se covek moze lako transportovati,a dovoljno daleko da se covek izoluje.sada su tamo cene skocile,provalili su i drugi tu foru.kasno marko na kosovo stize.s'obzirom da sam ubogi student,ne bi mogao ni kvadratni metar tamo da kupim.zivot u gradu ima svojih prednosti,ima i mana,al nije to izgubilo draz zato sto je nekog smorilo,vec zato sto su dosli divlji da oteraju pitome.i to im jako lepo ide.

Да и ја кажем коју:
Живим у приградском насељу- дакле, нит смо село, нит смо град. Имамо неке одлике града (и добро смо повезани, најдужи булевар бар у овом делу Србије иде од НСа до Футога, имамо четири линије ГСПа које пролазе овуда -од тога три линије поред моје куће-), ал много више имамо одлика села. Додуше, имамо и пар стамбених зграда овде: ученичке домове у оквиру пољопривредне школе и некадашња просветарска зграда, где су, као што и име каже, станови добијали просветни радници (између њих, и моја покојна баба која је била наставник у основној школи), али све то не умањује чињеницу да смо ми- провинција. Дакле, пуно људи (око 40 000 ако се добро сећам), али неким чудом ''свако сваког познаје'' и није баш разноврсна понуда карактера и тема за конверзације. Сва срећа, па бар у мојој околини има више људи који су ок, ал већина људи из моје генерације који живе овде је на оном нивоу ''повуци ме за прст-јебо сам ти кеву у дупе иза шупе'' нелол хумора, због чега сматрам да нисам погрешио што сам се дистанцирао од њих јер видим да 40% њих су из године у годину све глупљи и глупљи.
Мада, у граду би ми недостајало управо оно што сваког замара, а што ја волим да радим овде по кући: кошење траве, уређивање дворишта, и, што је најважније, пошто за своју душу волим да радим са алатима и да прчкам, у граду баш не бих имао могућности да имам малу кућну радионицу са све радном тезгом као што имам овде.

Nervira me selo zato što su tamo svi seljaci. Pih... Al grad je zakon. Jes da je pun džukela od ljudi i svega, al ja bar živim 50 metara od prodavnice koja radi nonstop. Imamo bioskop. E sad, ja bi' volio da živim u kući odaljen od drugih kuća i zgrada, nešto poput Artura Denta iz Autostoperskog vodiča kroz galaksiju. Ne volim zgrade, nikad nisam živio u jednoj, al mi se ta pomisao ne sviđa, imam osećaj da su ka sardine tamo.

Uglavnom, ne serite, dobar je grad. Još ako dolazite iz dobrostojeće porodice ili ste pak glupan, uopšte vam neće smetat sav taj fukarluk jer: a) i sami ste takvi, i b) preglupi ste da bi shvatili neke stvari, sve u svemu, spadali u a ili b, vama je banja!

Meśa

Nadam se da je tvoj komentar sarkastičan... U suprotnom zabrinuo bih se za tebe!

Što se same teme tiče,nema lepšeg od miksovanja grada i sela.

Generalno moj slučaj je ovakav, rodjen sam i živim ceo svoj život u Zemunu,sa kevine strane mi je i pra baba Zemunka,dok je ćale došao iz okoline Kruševca u Zemun. Pa samim tim imao sam uvek alternativu gde pobeći kad Zemun dosadi. U Kruševac su me ćale i keva vodili i ostavljali samog kod babe i dede već od moje sedme godine, i već tada sam stekao naviku života po principu 2 meseca leti selo,mesec dana zimi i ostalo Zemun. Tada je to naravno bilo zbog škole obaveza itd, ali to mi se usadilo i dan danas,kada sam već može se reći odrastao čovek da barem 2 do 3 meseca godišnje provedem na selu i to obično biram lepe periode za boravak na selu (kad stiže voće,povrće ili za vreme velikih verskih praznika).

E sad Kažem i ako sam rodjen i odrastao u gradu,veoma volim selo,ali ipak grad je grad,pogotovo kada si mlad,mogu ja da iskuliram na selu,mesec dana u cugu,dva meseca,ali već tada kreće neka vrsta kriziranja,jer jeste lep miran i zdrav život ali brzo dosadi. Pogotovo u današnje vreme kada selo odumire i kada su se dešavanja na selu svela na neki minimum. Zato i kažem selo bez grada i obrnuto ne znači ništa.grad jeste počeo polako da gubi svoju dušu ali je i dalje grad i dalje se uvek nešto dešava,dok sa druge strane jeste selo krenulo da odumire ali opet,kao što reče nema lepšeg nego kada se uspavaš uz cvrčke a probudiš uz petlove,popiješ hladnu vodu sa bunara,ubereš jabuku direktno sa drveta ali sve t brzo dosadi kad zavlada neka monotonija. Zato nema ničeg lepšeg od kako sam rekao miksovanja te dve sredine...

Adamse, je li to ovo godina rođenja, ovo 86? Pretpostavljam da jes. Veliš, pođeš na selo na 2-3 mjeseca? Pa fino. Mislim, nije da bih i ja tako, ali bih volio i ja da mogu tako da pođem kad mi se ćefne. O tome ja i pričam. Vi živite u gradu ali pojma nemate kako on funkcioniše. Nije sad da ja znam, ali znam da nije kao što izgleda, a što takvi kao ti, opet, ne znate. I bolje vam je tako, manje nervoze.
Pominješ bunare, jabuke i živinu. pa to moš i u grad. Samo što nećete.

Znaš što je za mene uživanje? Kuća, ograđena, sa zvučnom izolacijom, prvog komšiju da mogu jedino dvogledom da vidim. U gradu naravno. Beogradu po mogućstvu...

Mešo ti onda imaš veliki problem ako tako razmišljaš,jer ako sebi po svaku cenu budeš zacrtao Beograd i kuću u njemu,možeš se jednog dana razočarati,a šta će ti to u životu... Ta filozofija Beograd,Beograd i samo Beograd nas je i dovela do ovde gde smo sada. Svi bi hteli da budu Beogradjani i ako su svesni da time što dodju u Beograd ne postaju Beogradjani i ne dobijaju ništa sem svog ugašenog vekovnog ognjišta na selu! Nije sramota živeti na selu niti biti seljak,čak šta više Srbija je zemlja seljaka oduvek bila ali smo se vremenom očigledno iskompleksirali do te mere,da se sramotimo svojih predaka a samim tim i sebe!

Opet ponavljam lep je Beograd i dešavanja u njemu,ali nema ništa lepše od prirode u svakom obliku,ja kad sam u Kš,vreme provodim na Jastrebcu,kada sam u Zemunu 70 posto slobodnog vremena na Dunavu i tvrdim da sve u životu može dosaditi pa i taj Beograd i ta priroda ali ako mi jednoga dana obe stvari budu dosadile a ne budem imao treću koju mogu da izaberem,pa uvek ću izabrati prirodu pre Beograda!