Aleksandar Vuksanović, poznatiji kao ovdašnji folk-pop pevač Aca Lukas godinama već osvaja prestižne nagrade i srca mladih slušateljki svojim milozvučnim glasom, finim prahom obrađenim, a pogotovo svojim specifičnim i lako prepoznatljivim pesmama.

Dok bi neukom uhu, nevoljnom da spozna suštinu, njegove pesme mogle zvučati previše komercijalizovano ili pak kičasto taj stav ne bi mogao biti dalje od istine. Naime, Aca, nadam se da mu neće smetati što ga sve vreme zovem Aca, ali on je tako prisan i ličan u svojim pesmama da se ja osećam kao da ga poznajem, dakle Aca suptilno uvija neke od najrevolucionalnijih ideja u ruho kiča i šunda, na taj način se kroz sarkazam izrugujući novonastaloj subkulturi Granda.

Aca ima neverovatno mnogo romantičnih pesama i pesama o životu uopšte, remek dela koje u sebi sadrže toliki nivo apstrakcije i nadrealizma da je veći i od onog koji se nepravedno prepisuje narkomanskoj grupi EKVu, ali sada ćemo se pozabaviti malo zapostavljenijoj strani njegovog opusa, odnosno prosvetiteljskom ciklusu koji je kulminirao, odnosno dostigao vrhunac pesmom “Reci”, i njome obeležio ne samo 2008. godinu i prvu deceniju 21. veka, već i čitav 21. vek.

Nije tajna da je Aleksandar svoj nadimak stekao po splavu na kome je često nastupao tokom svoje karijere, ali istina je da bi se on često nakon nastupa sklanjao u svoj mračan kutak i posmatraću mlade ali ipak pale predstavnike našega društva kako bludniče i opijaju se, Aca osećao takav bol i patnju da je utehu nalazio samo u alkoholu i povremenim lajnama koje su mu u mnogome pomogle da prebrodi te trenutke. Aca nije dopustio da se bol u njemu akumulira već ga je iskazao u već pomenutoj pesmi Reci i tako neizmerno zadužio ljudski rod podarivši mu u amanet delo dovoljno vredno da se svrsta među najveće klasike cele istorije književnosti.

Da li ti je mama rekla,

goli pupak s dijamantom

kad se vidi poziva na seks

U prvoj strofi Aca se direktno obraća pripadniku te mlade generacije koju Aca pokušava da popravi i opameti i ne ostavlja sebi ne trenutak praznog hoda, već odmah koristi priliku da nas poduči čemu služi goli pupak s dijamantom.

Da li sam ja jedini

na ovom mestu ko te ne bi

istog trena popio na eks

Dalje, u drugoj strofi, Aca postavlja retoričko pitanje da li je on jedini prosvećen i jedini koji nije omađijan izgledom ove pripadnice mladog naraštaja (kasnije saznajemo da ima tek 17 godina), i da li samo njemu smeta to što mlade devojke, buduće majke i žene, teže samo fizičkoj lepoti kao jedinoj vrednosti!

Nos i usta probuseni

nokti crno namazani

pile moje, to se zove pank

Ne treba to sada meni

i obrni, i okreni

svidja mi se vise ovaj sank

U trećoj strofi i četvrtoj strofi Aca prvo opisuje koliko je nisko pala omladina, koja pokušava da oživi duhove prošlog vremena (tu misli na 90', deceniju propasti naše države i deceniju kada je pank bio na vrhuncu), a onda jednostavno izražava svoje gađenje prema tome šta ta mlada devojka predstavlja, rekavši da mu se više od toga sviđa prljavi, lepljivi, štrokavi šank.

Da li biti zapazena

kobajagi opustena

tebi u zivotu znaci sve

Da li hoces pice jedno

a i to mi je svejedno

za ostalo, hvala lepo, ne

U pretposlednjoj strofi Aca pokazuje kako su ciljevi i prioriteti potpuno izmešteni i da je to ono što najviše oslikava naš moralni pad. Stavivši to na kraj pesme, on to naglašava kao prvo što treba da se menja. A onda, na kraju, Aca nas u zavijenoj formi pita da li želimo da pođemo na taj put preporoda sa njim, ili kako on to umetnički kaže, "da popijemo piće jedno" iz njegove čaše prosvećenja i mudrosti, uporedivši time sebe sa Prometeljem koji je kao i Aca ljudskom narodu ponudio vatru, svetlost, odnosno svetliju budućnost. Ali isto tako kaže kako nam je sve pružio i da nema više pregovora, vreme je za delanje i moramo se odmah odlučiti!

E u refrenu koji se tri puta ponavlja (ne slučajno, jer se zna šta predstavlja broj 3 za srbe) Aca obuhvata najvažnije tema, znajući da refren najviše ostaje u glavama i sećanju, pa se hvata u koštac sa problemima pokušavajući što konciznije i jasnije da ih iskaže!

I ovaj štok što pijem ja

od tebe je, znaj, stariji

To što Aca pije štok pokazuje kako je on čovek velikog srca otvorenog za druge narode, spremnog da prihvati šta oni imaju da ponude, i da tradicionalizacija (ona tri puta odozgo) ne znači i prestanak evro-integracija i napredka Srbije. On podučava svojim primerom!

i ovaj sat sto nosim ja

od tebe mi je stoput vazniji

Ovde Aca naglašava važnost vremena kojeg je malo ostalo i koje ne smemo više gubiti. On tu takođe, malo oštrije, ali sa velikom promisli, kaže kako je život pojedinca nevažan naspram spasenja mnoštva.

Ja mogu sad da lazem te

i obecam nesto veliko

al' tebi tek sedamnaest je

a meni dva puta je toliko

Ovde je Aca bio dobar i prema onima sa jeftinijim ulaznicama, pokušavši da bude što otvoreniji, a da ipak ne ispadne iz stila kojim je pisao celu pesmu, prosta matematička računica nam kaže da je

2008 (godina nastanka ovog dela) - 17 (broj godina te jadne devojke, metafore za društvo) = 1991 (početak propasti naše države)

Suma sumarum, Aca kaže, kako pred nama nije lagan put, trajaće dugo, ali Aca neće da nas laže, on je otvoren i iskren, put je težak, ali isplatiće se. On tu prognozira da će nam trebati nekih 17 godina (razlika između godina te mlade cure i njegovih godina) da potpuno izađemo iz krize i postanemo savršeni kao narod i država, da dostignemo savršenstvo i sprovedemo utopiju putem Acine zamisli!

Vukajlija!

Bravo. U odabrane

А ти мислиш волим њу, волим ову отмену, киселу воду, киселу воду...

Nisam pročitao ali sviđa mi se kako autor teme razmišlja, sviđa mi se u kom pravcu ovo ide

+ i * od mene.

Komotno može u odabrane!

Lukas srpski najveci roker upis

Lukas najbolji pevač pozdrav iz Ofembah

Lukas sa Bubom i Jalom u Bg za NG

Big lajk

Lukas kao deca smo se igrali

Odlicno

Tukne mi na plagijat, čitao sam nekoliko ovakvih analiza na nekoj fejsbuk stranici, samo se ne sjećam da li je bila baš ova pjesma. Upis za sad svakako

Nije valjda papet budalasti plagijator

Ako jeste, osjetit ce internet patnju

Lukas muska ceca mora respekt

Tukne tebi na plagijat, a kad plagiraš definiciju onda ćutiš kao pička smrdljiva, pa i tukne njemu

Nigde nije ni rekao papet da je ovo njegovo, doneo s redita, ne vidim problem

Onu definiciju što samo ti tvrdiš da je plagijat, i to bez dokaza? Hahahah ajde mrš u kurac.

Ma super druže nadam se da ti je narastao virtuelni kurčić s obzirom na to da si prikupio 6 pluseva na sajtu šaljivog karaktera vukajlija.com bezobraznim plagijanjem, uživaj ;)

хах блек одличан бед санта били боб аватар
упис само

Druže, ja sam taj avatar šetao oko božićnih blagdana još 2009. #samokažem

Добро по вас Цхез Воус :))

Zahvaljujem,topli bozicni pozdravi

E sam procitao celo ovo, nije lose mada je na momente malo blic komentatorski nekako

Evo nekoliko takvih tekstova, nadjoh sad neke, pa ko voli nek cita:

Govoriti o crnogorskoj modernoj poeziji, a ne pomenuti najznačajnijeg predstavnika ljubavne elegije, denija boneštaja, nemoguće je. kao i mnogi umjetnici prije njega i boneštaj polazi od šekspirovih tragedija stvarajući djelo slične tematske orijentacije koja bi otvorila mogućnost novih interpretativnih tokova. iako nastali u vremenskom razmaku od 4 stoljeća "romeo i julija" i "crno meče" nose slične ideje, motive, atmosferu i poruku.

Sam početak elegije, dijalog između boneštaja i njegove izabranice uvodi nas tragičan aspekt djela:

- halo deni?
- halo, gdje si ljubavi? hoćemo li se gledati večeras?
- MOJI ME NE PUŠTAJU NE ZNAM ŠTA DA RADIM VOLIM TE

Ova eksplicitna šekspirovska reminiscencija predstavlja stožer cijele elegije, njen lajt motiv, osnovu na kojoj leži cijela ideja djela. sjajna, čudesna ljubav dvoje mladih koja od početka strmoglavo ide ka propasti, ljubav koja spaja i razdvaja, ljubav koja ne zna za kompromise.

Sublimirajući ne samo ideje šekspira, već i stare persijske ljubavne poezije, danteove "božanstvene komedije" ali i ruskog romantizma, boneštaj u crnogorsku poeziju uvodi ono što bi se moglo nazvati puškinovim "suvišnim čovjekom" neprilagođenog individualca čija nesreća leži u raskoraku između želja i mogućnosti.

"Tako lijepa cura noćas nikud ne ide
petak veče ti u kući stvarno šteta je
kako želim da se vidim sa tobom
kraj mene ti ništa ne bi falilo"

Ostatkom elegije preovlađuje mirnija atmosfera, deskriptivni metod ali se i produbljuje patnja lirskog subjekta i tragika nemoguće, bezuslovne ljubavi.

"Svako veče crno meče
da po tebe dolazi
odmah stižem samo javi
kada spremna si"

Tragični aspekt kod boneštaja je utoliko veći nego kod šekspira jer šekspirovi ljubavnici doživljavaju ekstazu ljubavnog susreta prije kobnog ishoda. boneštajova ljubav ostaje nedorečena, nesjedinjena, nesvršena.

Iako kvantitetom ne može da parira znatno bogatijim, bosanskoj, hrvatskoj i srpskoj, crnogorska moderna poezija ovim maestralnim djelom doživljava renesansu i kvalitetom im se svakako približava, a ljubav denija i njegove ljubljene zauzima značajno mjesto u genealogiji tragičnih ljubavi svjetske književnosti.

Jedna od najznačajnijih figura u srpskoj postmodernoj ljubavno-erotskoj poeziji je Sandra Prodanović Afrika. Njen neveliki opus je sistem koji nikada nije do kraja sistematizovan i pored ogromne popularnosti koje ovaj spisateljski žanr uživa.

Samim počecima erotskom baladom "Afrika", Prodanovićeva u srpsku poeziju uvodi iskonski duh Ničeovog moralizma odbacujući nametnute hrišćanske norme specifičnim stilom koji je naizgled burleskan, trivijalan, a zapravo jako eruditan, alegoričan i metaforičan. Potraga za suštinom, a to je ljubav, naglašena je stihovima:

"Pun ko Švajcarska, širok ko Aljaska
To nije interes dragi, daleko bilo
A to je ljubav, ma šta to značilo."

Ljubav kao lajt motiv kroz ulogu dominantne žene koju vodi težnja za oslobađanjem od tradicionalnog moralizma je dihotmija koja prožima njenu filozofsku percepciju, najznačajnija je u pjesmi: "Devojka tvoga druga"

"Dobro jutro prvi stepen ludila
Pored tebe ja sam se probudila."

"Ako pričaš da igrali smo žmurke
Tvoje lomiće on ruke."

Kao i Niče u "Rođenju tragedije" i Afrika u srpsku postmodernu uvodi dionizijski princip koji predstavlja životne volje i predavanje iracionalnim nagonima.

"Izgužvana svila u krvi pet promila
Ne pričaj da sam tebe ljubila"
(Devojka tvog druga)

"Neko će mi noćas napraviti sina
Vatru pali flaša crnog vina
Haljina na podu dobar znak za sreću
Ko si ti do jutra znati neću"
(Neko će mi noćas napraviti sina)

Kritika morala i kod Ničea i kod Afrike ima za cilj ukidanje dekadencije koju donosi tradicionalizam i ispoljavanje individualnosti.
"Mi smo umorni od čovjeka!" kaže Niče u svojoj Genealogiji morala,
"Bye bye bye, što zbog tebe moju lepotu kriju zidovi." uzvikuje Afrika.
Moral sam po sebi ne postoji, on je samo mišljenje većine, mnijenje.
Još jedna Ničeovska ideja koju Afrika briljantno inkorporira u svoju poeziju je pojam natčovjeka. On je za Ničea fiktivni subjekat koji prevazilazi stare vrijednosti i vraća se svojoj nemoralnoj prirodi, a Sandra Afrika ga vidi kao realnog čovjeka i emanaciju aristokratije duha.

"Jer da boljeg nema na celom svetu
Svaka od nas je baš toga svesna
Vreo ko Afrika, jak ko Amerika."

Vladika Nikolaj smatra da bi jedina dva čovjeka koje bi Niče pogledao bez gnušanja bili Napoleon i Dostojevski. Sudeći po dosadašnjim dostignućima, Sandra Afrika bi bila treći. Iako ne temporalni savremenik Afrika je sasvim sigurno najznačajniji duhovni i idejni Ničeov sljedbenik.

ZAŠTO JE "JEDNO ĐUBRE OBIČNO" NAJBOLJA PJESMA NA SVIJETU :

"nisi mi bio u planu, nisi mi bio na dlanu"
- početnim stihovima katarina izražava ljudsku nemogućnost da prodre u tajne onoga što nam je predodređeno i time nas uvodi u vječitu dilemu čovjekovog postojanja. da li je naš život jednostavno splet okolnosti ili je određen nedokučivim transcendentalnim silama koje kreiraju naš put.
"ali ipak noći te, u moj si ušao život"
- narednim stihovima produbljuje se prvobitna misao i još jedanput odražava nemoć individue da spozna čudne puteve koje mu je sudbina namjenila.
"u sitne sate se krupne greške naprave"
- stih nam otkriva sliku mlade žene koja podliježe niskim strastima, onoj mračnoj energiji sopstvenog unutrašnjeg jina koja spoznaje animalnu stranu i okreće se logosu srca, a ne uma, što nam nagovještava emotivni pandemonijum u kome će se ona naći već u sljedećim stihovima.
"od toga dana ja ne pijem više, jer kada pijem sve si mi bliže, sve si mi bliže"
- ova eksplicitna redicija unutrašnje borbe odražava vraćanje grujićeve na pravi put sa koga su je iskušenja udaljila, poroci su samo palijativ kojim nam mračne sile pomućuju um.
"šta li sam na tebi to videla, jedno đubre obično, sve do zvezda dizala"
- ovom duboko emocionalnom introspekcijom katarina maestralno dočarava sopstvenu patnju koja postaje gotovo verterovska, geteovska, kao i nemirenje sa determinizmom kao neizbježnim zakonom svijeta djelatnosti.
"pa sada žmurim sa drugima ja jer ne mogu da verujem više svojim očima, šta li sam na tebi to videla"
- završni stihovi izražavaju suštinski dualizam kauzaliteta i finaliteta, manifestuju psihičko stanje lirskog subjekta u kome se prepliću rezigniranost, nemir i razočaranost sopstvenom sudbinom. ova pjesma koja predstavlja vrhunski domašaj moderne ljubavne poezije sasvim sigurno zaslužuje da se nađe u svim antologijama jer šalje jednu od najuniverzalnijih poruka : sudbina je nedokučiva i nerješiva, nepronicljiva i neizreciva i naša pobuna protiv nje je besmislena.

Ovo sa Sandrom Afrikom i Ničeom mi je dobro :D
Ali da, razrađena tema.