Tema o uticaju droge na stvaranje muzike i uživanje u istoj. Da li je droga zaista potrebna za inspiraciju? Da li se bolja muzika piše pod drogom ili bez nje? Da li se određeni žanrovi mogu u potpunosti shvatiti tek ako se nečim udarite prije slušanja?
Zašto se tako veliki broj rok muzičara drogirao ili još uvijek drogira? Da li je to iz bijesa i zbog velike love, ili je muzičkim genijima jednostavno potreban neki fiks da bi izašli na kraj sa opštim besmislom današnjeg svijeta? Kako su klasični kompozitori mogli da stvaraju kolosalne kompozicije potpuno drug-free? Da li bi i oni možda bili još kreativniji da su imali određeni "doping"?
Da li je odluka da se čovjek drogira jednostavno stvar volje, i kao takvu je treba poštovati? Da li je droga jednostavno integralni i nezaobilazni dio rokenrola i ako jeste zašto je to tako?

Ovdje pišite vaša razmišljanja na ovu temu.

Никад се нисам дрогирао, али знам да и алкохол може фино да утиче на инспирацију. Фасцинантно је шта ти све падне на памет под дејством алкохола, а могу да замислим како је тек под неким бољим дрогама. Не знам ниједан врхунски бенд од оних које слушам, а да се његови чланови нису опасно дрогирали. Неки су својски извлачили максимум из дрогирања, попут Хендрикса, Цепелина итд.

То није само у музици случај, него и у књижевности, и то од вајкада. Кад би рецимо Колриџ написао ''Rime of the Ancient Mariner'' или ''Kubla Khan'' да није био у опијумском трипу? :) Никад.

Што се тиче класичних композитора, никад не можеш са сигурношћу да кажеш да су сви стварали драг-фри. :)

al bar pretpostavljam, valjda bi se pročulo dosad da je Betoven bio na nečemu

Не знам да ли делите моје мишљење, али мислим да је најкоманскија ствар са екс-Ју простора Широке улице од Прљавог казалишта.

Иако осећам да горим, срце ми је хладно као река, хладно као река што протиче кроз град- дефинитивно тај трип.

Ово што Џими горе написа потписујем. Кад бих се само сећао свега што ми падне напамет кад се ушљокам, можда бих у животу и нешто направио.

kupi diktafon...

Што рече Корлеоне. :)

Мусорски је био алкохоличар и наркоман, колико ми је познато. :)

Или беше само алкос?

Имам на телефону, одлична идеја Корлеоне.

Џими сними му фацу, још овде је почео :)
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/en/7/73/Mussorgsky_young_b.jpg

Droga je definitivno ostavila trag u modernoj muzici, nema govora o tome.
Bez "ekspirijensa" ne bi bilo "Dzimi Hendriks Ekspirijens"-a. Uporedite pesme od Bitlsa pre i posle sto su poceli da se gudriraju ako vam treba jos dokaza.

E sad, slazem se da na svakoga utice drugacije. Nekome pomaze, nekome odmaze. Zalosno je samo kada muzicari postanu veci ovisnici o drogama nego o muzici.

Iako vazim za zescu komancinu, jedini put kada volim da se narkomanisem pre sviranja je kad je u pitanju neki apsolutno zajebantski dzem sa ortacima. Kad god sviram uzivo, (sto je dosta cesto), droga pa cak i alkohol vise od 2 piva mi kvari dozivljaj muzike - moje omiljene droge, od koje ne mogu da zamislim veci haj. Onda opet, znam neke kojima je najveci haj ista ta muzika, ali pomesana sa stanjima izazvanim uzimanjem raznoraznijeh supstanci.

Za one koji nisu sigurni, najbolje je da pokusate sledece: snimite se kako svirate kad ste strejt i kad ste drogirani, pa onda oba snimka poslusajte kad ste strejt i kad ste drogirani.

Džimi, zaboravio si Mejdene. Oni se nikada nisu drogirali. :)

Moje mišljenje je da alkohol (a verovatno i droga) pozitivno utiču na inspiraciju, jer sam po nekom sopstvenom iskustvu došao do takvog zaključka. Jednostavno, alkohol mu dodje kao neki pontonski most, koji olakšava prelaz nekih barijera, bilo da su religijske, nacionalne, produkt manjka inspiracije ili nešto drugo. Omogućava prelazak preko granica za koje trezan čovek nije ni svestan da postoje. Zato je čovek je u stanju da vodi mnogo bolju diskusiju kada je pijan, napiše mnogo bolju definiciju, mnogo je interesantniji, duhovitiji itd.

Što reče Džimi, mogu da zamislim kako je tek sa nekim drugim, jačim drogama.

Takodje, opštepoznata stvar je da je kroz istoriju većina kompozitora, muzičara, pisaca i pesnika ili cugalo, ili se gudriralo, ili oba. Hemingvej, Oskar Vajld, Niče, Bajron, Edgar Alan Po, Vivaldi... Treba li još primera?

Istina, mogu uticati pozitivno (već ste gore naveli primere), ali tako mogu i negativno. Mislim, pogledajte i poslušajte nekoga iz Grand Parade! Tamo nema pola metra zdrave vene.

Ovako, u vezi alkohola se slažem sa Gambyjem djelimično i stvarno mislim da on utiče stimulativno na kreativni proces. Pretpostavljam da su i klasični kompozitori volili da malo potegnu. Međutim, oni koji su bili alkoholičari i nisu bili neki veliki kompozitori, a i ako jesu to ih je poprilično sjebalo (Musorgski). Mislim da alkohol omogućava da čovjek zaista bude kreativniji, duhovitiji, interesantniji i da pređe određene granice, ali samo dok je pripit (a stanje pripitosti varira od čovjeka do čovjeka, zavisno od količine pića i ličnog kapaciteta). A baš pijan čovjek je glup čovjek, što sam na sebi lično mnogo puta iskusio. Sva ona duhovitost, kreativnost i zanos iz stanja pripitosti (ili početka pijanstva) prosto nestanu kad se čovjek baš napije, ili ne daj Bože pretjera.
Dakle zaista ne valja mnogo piti. Koliko god mislili da će nam biti još veća gotiva ako nastavimo piti, treba znati kad stati. Meni je recimo 3 velika piva (ili 4-5 malih) već neka granica i preko toga lagano prelazim iz pripitosti u blago pijanstvo, a poslije 4 velika sam već pijan (i ne posebno kreativan) ali to obično neću da priznam. (mada i to varira u zavisnosti koliko sam brzo popio). Poslije 6 velikih (ili iste količine nekog drugog alkohola) već sam definitivno pretjerao i to je već vrlo rizična količina, kako zbog sutrašnjeg mamurluka, tako i zbog toga što se tada mogu desiti razne situacije zbog kojih ću se sutra kajati. Ja lično nisam agresivan kada popijem, ali mi se jednom desilo da su me u pijanom stanju pošteno nalemali, a ja nisam ni počinjao kavgu, već se to desilo zato što se drug koji je išao sa mnom pogrešno parkirao, pa nekim pijanim budalama zapriječio put. Sjebali su mu kola skroz, on se sa njima i potukao, a mene je samo jedan od njeh klepio šakom, a kad sam došao kući, dobio sam apsolutnu amneziju za sam događaj, tako da se svega sjećam samo na osnovu priče i dokaza (šljive na oku), a u mom sjećanju postoji apsolutna praznina za taj trenutak kad su nas ti ludaci napali.
Pretpostavljam, da sam bio trijezan, bar bi se sjećao scene, a vrlo vjerovatno bi i pametnije postupio.

Da, sad se setih... Reče mi jedan poznanik, gitarista, da mnogo bolje rifove smisli kad je naduvan. Svirao mi je i jedne i druge. Moram da priznam da je bio u pravu. :)

Ја верујем у људе који седну у некој мрачној собици, затворе очи, смисле неке највеће грозоте или најлепше ствари па све то запишу.

Narkomani prave najbolju muziku...
Samo pogledajte od najboljih bendova... u svetu i kod nas.

Ming, pa Mejdeni nisu narkomani! :)

U svakom kukolju ima i žita... :))
Aj navedi još nekoga...

Nije poenta bila to, već da Mejdeni imaju najbolju muziku. :)

Мислим да се Бакетхед никад није дрогирао. По мом скромном мишљењу, он је један од највећих музичких генија данашњице.

zavrsice se na "nekome pomaze nekome ne"....sto se mene tice kad sam pripit nisam ni zanimljiviji ni pricljiviji, droge nisam probao ali vjerujem da su bar nekima pomogle da stvore to sto su stvorili...

Топер Хидон је избачен из Клеша јер се дрогирао, ето то је занимљиво, по његовом сећању, Страмеровом реченицом "Не могу да пишем против дрога док ти стојиш иза мене стондиран".
Пит Таунсенд је користио есид, па престао, али већ је био инспирисан дрогерашким искуствима, и из тога се изродила прва рок опера.

Еј, бре, па и Мерлин Менсон је избацивао људе из бенда због дрогирања. :)

"Nije poenta bila to, već da Mejdeni imaju najbolju muziku. :)"

- Ah, hm, ovaaaaj, pa sad... mišljenja je milion, a istina samo jedna.
Nikad je nećemo saznati. :)

Стварно? Не знам о њему скоро ништа, музика његова ми је некако далека, не пратим га.
Сетио сам се још нечега. Мислим да су Квин стварали без дрога, али приватно нису били гадљиви, бар Фреди. Ако се грдно не варам, на журкама које је Фреди организовао дрога је гостима служена на тањирима, и одатле оно чувено "Ови трубадури су сви дрогераши, код њих се дрога служи на тацни" :)))

Kad smo već kod droge i muzike, ova scena je jako interesantna. Carlos Santana na Woodstocku. Kol'ko sam upućen, bio je na LSD-ju, ali verovatno grešim. U suštini nije bitno, na nečemu je. Gledajte grimase, sve vreme je bio u tripu da u rukama drži električnu zmiju umesto vrata gitare koju mora da iskontroliše.
http://www.youtube.com/watch?v=yzw60tvoRIc

A ovde priznaje to sve (3:45) i drži predavanje kako ne treba uzimati droge, kako to loše utiče, blabla, mada sam ubeđen da je uzimao nešto i posle toga, bar nekoliko godina unapred.
http://www.youtube.com/watch?v=ojQMTkAYnqY&feature=related

Inače, najjači lik, obožavam ga. ♥

A što se kreativnosti tiče, i ja mislim da na nečemu sigurno možete imati veću moć kreacije iako se nikad nisam drogirao. :)
A za alkohol ne znam. Na primer ja, kada se napijem i uzmem da igram CS (Counter Strike) u kojem mi treba mirna ruka, prsti, oči, sve, igram ga lošije, jer mi prosto nije lako da se orijentišem. Iskreno ne verujem da bih mogao precizno da pogađam pragove pod dejstvom alkohola čak iako bih bio u mogućnosti da smislim nešto dobro.

Nisam čitala sve što ste ispisali, samo sam preletela pogledom i videh da ima zanimljivih i kvalitetnih mišljenja na ovu temu.
Iako se nikad nisam drogirala, ipak mislim da je daleko jače ono što napišeš i stvoriš pod dejstvom droga. Naravno, ukoliko je osoba izuzetno talentovana, kreativna itd. ona može naći inspiraciju potpuno zdravog mozga, ali opet imam utisak da tu izađe mnogo manje materijala, a da se ulaže mnogo više napora, čak i sa iznenadnom inspiracijom.
Muzika koju su stvorili narkosi je vrlo duboka, kompleksna i često teška za razumevanje i, što mene najviše fascinira, napisana polusvesno i spontano.
Stvaraju se nenormalne stvari i bistre glave, ali to ne može baš svako. :)
Što se alkohola tiče, nije mi baš uspevao dolazak inspiracije pod njegovim dejstvom (doduše, alkohol ionako nema veliki uticaj na mene) i imam osećaj da je možda jedina prednost pijanog stanja što možeš dosta da lupaš gluposti, pa ako si inteligentan, to može često da zvuči dobro.
Opet, ne deluje ni jedno ni drugo na sve ljude podjednako.
I tako se priča nastavlja...

http://www.youtube.com/watch?v=BUliMqPcrW8

Преслушао сам и остатак његовог соло опуса.Његова музика само потврђује какво дејство дрога има на инспирацију.Музика и текстови су,на први поглед,спонтани и без смисла,али на свако следеће слушање постају све занимљивији.
Све у свему,слушање његове музике у мраку дефинитивно изазива неке трипове(уосталом,као и рани радови Пинк Флојда),али је вреди преслушати.

Da, on ima jednu od najtužnijih priča... Danas sam baš bratu pokazivala ovaj klip. :)

http://www.youtube.com/watch?v=J10w3FuCwfQ

Nije toliko stvar u drogi, koliko o tom nekom "izmenjenom" stanju svesti.
Ja imam običaj da praktikujem drukčiji pristup. Narokam se kafe i guarane, ne spavam jako dugo i tako negde... oko 4, 5 kada me umor već popuno hvata, ali mi misli idalje lete 500 na sat... tad sam najkreativniji. Ovo-ono. :)

Oko nas su zidovi, iza njih svet nedokučiv, a naduvani nekako uspevamo da se uzdignemo i da taj ''svet iza ogledala'' vidimo, osetimo, oslušnemo... Naći mir i spokoj bez opijata nije baš zgodno, zato im i pribegavamo. Umetnici nam pomažu, ali ako sami ne znaju više od nas, njihov rad nas neće preterano imresionirati; a da bi znali više moraju nekako virnuti u taj ''paralelni'' svet. Uzimanjem narkotika u tome uspevaju, budu tamo neko vreme pa nam se vrate puni utisaka koje kasnije pretoče u muziku, priču, sliku. Mudriji medju njima znaju koliko vremena treba (i mogu) da provedu ''tamo'' i sasvim normalno funkcionišu, oni slabiji se opuste, prepuste tom čudnodivnoludom svetu i nihov organizam, stvaralačka energija, gube bitku, pa prave neke nebulozne priče razumljive samo njima, jer, stvarni svet se ne može tek tako napustiti...

Ja purnjam redovno, ali se ne bavim muzikom :)
Ne znam zasto sam bilo sta napisao, ali imao sam potrebu

hvala na razumevanju

Krone

Krone je baš šabanski.
Do jaja ti stoji :)

Jedi govna :)

http://www.youtube.com/watch?v=uBwf4Cjq70s

Аца Лукас људи па њега је дрога инспирисала !

Него 'ел има нека дрога?

Eve ti malko esida!
http://www.youtube.com/watch?v=5pBwcA9YxvY&feature=related

u jeeeee
slusam ovo vec pola sata :)

droga + muzika = psychodelia (i njoj slicni muzicki pravci)

Posto skoro niko od nas nije narkoman ne mozemo iz iskustva da kazemo, al realno gledajucu to je cinjenica. Mislim da droga nije usko vezane jedino za rok muziku (nama najblizi primer Moskri ili svjetskoj javnosti dobro poznati 2pac)i droga se uopsteno ne moze povezati jedino za muziku kao umjetnost, nego za sve vrste umjetnickog izrazavanja (cist primer Van Gog, covjek koji je cak u 19. vijeku konzumirao absint, sto se zbog njegovog sastava koji se znacajno razlikovao od danasnjeg, moglo smatrati drogiranjem).

Sto se tice Maidena nisu se drogirali ,al su cugali sve u šesnes'.Maideni su dali zadatak valjda Adrianu Smithu(ili Gersu nisam siguran) da nauci da svira neku njihovu pesmu e sad ne znam koju mislim da je wicker man,da nauci da igra fudbal i da moze da popije pola litre piva za 10sek pa sad vi vidite cime se oni dopinguju.
jeste gledali ''Fear and loathing in Las Vegas''? e to je napravljeno po knjizi Dr.Hunter S. Thompsona koji je do kraja zivota koristio droge i na kraju se ubio :D
Dave Mustaine je izbacen iz metalike jer se drogirao i pio a to je bilo pre izlaska prvog albuma koji je jedan od najboljih metalikinih albuma.

Ovako, da i ja dam svoj doprinos ovoj temi. Pre svega mislim da tekstovi napisani pod uticajem droge/alkohola, najčešće dosta iskreniji od tekstova napisanih bez uticaja psihoaktivnih supstanci. Pitanje da li je to inspiracija ili samo neka ideja koju nikad ne bi izbacio na videlo da je trezan. A kad jednom napiše, to je to. Jebiga ne znam kako droga utiče na inspiraciju, ne drogiram se. Mada kad popije, čovek je pre svega opušteniji i rasejaniji, misli lete na sve strane, ono o čemu je već mislio ko zna kad mu ponovo padne napamet, i deluje prirodnije, spontanije kad se napiše na papir. Jer veliki perfekcionisti nikad ništa ne bi napisali dok su trezni, uvek bi nalazili neku grešku i vraćali bi se iznova na to, a na kraju sve to bi izgledalo dosta usiljeno, ne bi imalu tu dušu kakvu ima kad je naškrabano na salveti u nekoj kafančini ili bilo gde u sličnoj situaciji. Naravno uvek postoje izuzeci.

Дајр Стрејтси односно Нофлер нису користили дрогу,алкохол да

Сваки музичар који је себе градио од 60их на овамо у поп музици је био на неким дрогама,то је 99 посто тачно

Има примера да кад се скину са дроге раде нешто невиђено добро,,пример Клептон,врв највећи дрогош од свих (жив остао јер се плашио игле,тако да је пио и јео дрогу) од када је сув ради нешто вр а то је период од 90 па на овамо...

Чуо сам да АЦ ДЦ нису радили ништа сем алкохола после 79

Опијум постоји колико и инспирација код човека,ствар је у томе да неком помаже неком одмаже...Мало је уметника (писци,сликари,музичари...) који нису стварали под дејством алкохола или опијата...

Е да,џаба квину дроге без кад умро фреди од цепљеног чмара

Reme narkoman!

Pa ako neko pod uticajem droge-alkohola ili čega već stvara stvarno do jaja dela, šta da im radim. Ja ću ta dela da volim bez obzira na to.
Obojeni, na primer.

Jok bre, ja ne konzumiram ništa od toga, samo pivo i rakiju. Ali domaća ljuta za inspiraciju dušu dala. :)

Više od 90% muzičara koji vrijede nešto koriste narkotike i tu nema ništa loše dok god svoje tripove uspješno kanališu i pretvaraju u remek djela , ostalih 10% su propali muzičari koji za gram nekog smeća pišu tekstove za turbo folk zvijezde i to su najčešće bad tripovi izazvani konzumacijom loših narkotika.
Dovoljno je pogledati samo domaće muzičare koji su ostavili neki trag i koji imaju neku vrijednost.