- Отишла сам после прославе Осмог марта до Весне. Мало смо попиле, јеби га ред је, знаш како то иде. Али смо узели такси и дошли до ње. Ту смо ударили по Вињаку и запричали се! Замисли испричала ми је да је њен муж отишао са швалерком у Немачку, а њој није оставио ни пребијеног динара, није јој ни алиментацију платио!
- Јасно.
- И онда она мени ту каже да си ти диван супруг и све. Па сам се мало замислила и схватила да сам ја у ствари срећна жена. Него после тога, ми се таман кренули да спавамо кад стиже порука од колеге Жељка, јавио се Весни да долази за 10 минута. И он је дошао полупијан, већ је и на прослави повукао. Поче он да се ваћари са Весном, скину је, и почеше да раде оно. Ја нисам имала избора, морала сам и ја да се придружим! Ето, олакшала сам се!
- Јасно.
- Хиљаду пута сам ти рекла да ме не зовеш Јасно, него Јасна. И шта си се бре загледао у ту текму, ја сам ти признала да сам те преварила синоћ са Жељком, а ти ништа ниси ни прокометарисао!
- Шта си рекла? Само да узмем дедину пушку! Убићу те живота ми!